Jure Galić Veliki – Narodni heroj iz Ljubuskog ( BiH )

Jure Galić Veliki rođen je 1912. godine u Bijači kod Ljubuškog. Poslije završetka osnovne škole, otišao je u Vukovar na izučavanje tapetarskog zanata, odakle je otišao u Beograd zbog zaposlenja. Tu se odmah uključio u radnički pokret, te učestvovao u štrajkovima i demonstracijama. Kasnije se vratio u Metković, gde se povezao s komunistima i naprednim radnicima, na koje je prenosio iskustva stečena u Beogradu.

Jure Galić Veliki
Jure Galić Veliki

Radio je na širenju marksističke ideologije i organizovanju lučkih radnika. Ubrzo je postao rukovodilac sindikata i partijski rukovodilac u Metkoviću. Juna 1936. godine, uspešno je organizovao veliki štrajk lučkih radnika u gradu, a u avgustu i drugi štrajk, koji je trajao dvanaest dana, a kome su se priključili radnici na izgradnji pruge Metković—Ploče. Zbog te aktivnosti, više puta je hapšen i proganjan. Član Komunističke partije Jugoslavije postao je 1939. godine.

Kapitulacija Jugoslavije zatekla ga je kao vojnika u Slavonskom Brodu, odakle je odmah otišao u Zagreb, povezao se s partijskim rukovodstvom i savetovao o tome šta valja da se radi. Dobivši direktive, vratio se u rodni kraj i razvio aktivnost u Metkoviću i okolini na skupljanju oružja i vojne opreme. Radio je na širenju istine o marionetskoj Nezavisnoj Državi Hrvatskoj i rukovodstvu HSS-a, koje se stavilo u službu ustaša. Takođe je radio na zaštiti srpskog življa i antifašistički orijentisanih Hrvata, koje su ustaške vlasti hapsile i ubijale.

Vršio je pripreme za ustanak, ali su ga, juna 1941. godine, uhapsile ustaše i odvele u Ljubuški. Bio je stavljen na muke, ali ništa nije priznao. Pušten je iz zatvora u oktobru. Nakon toga je nastavio pripreme za ustanak. U novembru je obedinio rad partizanskih grupa u Slivnu, Kuli, Opuzenu, Metkoviću i ostalim mestima i organizovao diverzantske akcije u dolini Neretve i oko Metkovića.

Početkom 1942. godine povezao se s komunistima Bačine i Gradca, a 15. aprila postao je komandir novoosnovane Neretvanske partizanske čete. Pod njegovom komandom četa je izvela više akcija u dolini Neretve, a najveći uspeh postigla je 6. maja, kada je, kod Bačine, blizu Ploča, iz zasede napala italijansku kolonu, praćenu s četiri tenka i tada ubila tri neprijateljska vojnika a 18 zarobila. Bio je uništen jedan tenk i zaplenjena 21 puška, 50 ručnih bombi i više hiljada komada municije.

Početkom juna 1942. godine, učestvovao je, kao delegat južne Dalmacije, na vojnopolitičkom savetovanju održanom na Vještica gori, na Dinari. Tada je donesena odluka da se od Biokovske i Neretvanske čete formira Biokovski bataljon „Josip Jurčević“. Jure je bio postavljen za zamenika komandanta bataljona. Ubrzo je usledila italijanska ofanziva na Biokovo, u kojoj je učestvovalo oko četiri hiljade vojnika. U višednevnim borbama, koje je bataljon vodio u drugoj polovini avgusta, Galić se istakao kao hrabar i vešt rukovodilac.

Kada je, 6. septembra, osnovana Prva dalmatinska brigada, bio je postavljen za komandanta Trećeg bataljona. Posebno se istakao u borbama kod Aržana, Lovreča i Studenaca. U oktobru je s bataljonom vodio žestoke borbe kod Ciste Provo i Šestanovca, gde je uspeo da razbije italijansku kolonu sastavljenu od više kamiona i deset tenkova. Neprijatelj je imao 32 mrtva i više ranjenih vojnika, a bio je uništen i jedan tenk i nekoliko kamiona.

Po odluci štaba Četvrte operativne zone Galić je upućen, decembra 1942. godine, na Biokovo sa zadatkom da izvrši pripreme za formiranje Četvrte dalmatinske brigade. Brigada je formirana 7. januara 1943. godine, a Jure je postao komandant Prvog udarnog bataljona. S bataljonom je krenuo prema Imotskom zbog čišćenja okolnih sela od ustaša i stvaranja povoljnijih uslova za razvoj ustanka u Imotskoj krajini. U višednevnim borbama bila je oslobođena gotovo cela Imotska krajina. Naročito se istakao u borbi za Slivno, koje je branilo oko 150 ustaša.

Bio je predložen za delegata Prve konferencije Narodnooslobodilačkog odbora Dalmacije, koja je trebala da se održi krajem januara u Livnu. Međutim, Jure Galić je poginuo u borbama kod sela Perića, 18. januara 1943. godine, jurišajući na čelu svoga bataljona.

Odlukom Narodne skupštine Federativne Narodne Republike Jugoslavije, 5. jula 1951. godine, Jure Galić Veliki proglašen je za narodnog heroja