Srbijanka Bukumirović – Narodni heroj iz Petrovca na Mlavi (Srbija)

Srbijanka Bukumirović (1920 — 1944), student medicine i učesnica Narodnooslobodilačke borbe.

Rođena je 1920. godine u selu Šetonje, kod Petrovca na Mlavi. Potiče iz revolucionarne učiteljske porodice Bukumirović.

Ružice Bukmirović
Ružice Bukmirović

Kao student Medicinskog fakulteta, zajedno sa bratom Miroslavom, studentom prava, priključila se revolucionarnom studentskom pokretu na Beogradskom univerzitetu. Učestvovala je u raznim političkim akcijama i demonstracijama koje je Komunistička partija Jugoslavije (KPJ), čiji je bila član, organizovala pre rata. Zbog revolucionarne aktivnosti bila je više puta hapšena i proganjana od policije.

Posle Aprilskog rata i okupacije Kraljevine Jugoslavije, 1941. godine, aktivno je učestvovala u organizovanju pokreta otpora u okupiranom Beogradu. Po partijskom zadatku, radila je u tehnici Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju. Često je primala kurire Okružnih komiteta i partizanskih odreda, predavala im poštu i prihvatala materijal i izveštaje za Pokrajinski komitet. Pored brata, koji je bio član Rejonskog komiteta KPJ i učesnik oružanih akcija i diverzija, Narodnooslobodilačkom pokretu priključila se i sestra Jovanka. Ona je takođe kao i Srbijanka obavljala kurirsku dužnost za Pokrajinski komitet.

U leto 1943. godine, Srbijanka i Jovanka su na ime svoje sestre Ružice Bukmirović-Đurović, za potrebe KPJ i NOP-a, zakupile kuću u Mokroluškoj ulici broj 7. U kući su tada bila izgrađena skloništa za skrivanje partijskih funkcionera i ilegalnog materijala, a takođe su u njoj često bile i održavane sednice Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju.

Oktobra 1943. godine, agenti Specijalne policije, uspeli su da uhapse Vasilija Buhu i Veru Miletić, članove NOP-a u Beogradu. Oni se nisu dobro držali pred policijskim isledniicma i odali su sve partijske veze koje su znali. Tada je usledila velika provala u partijsku organizaciju u kojoj je uhapšen veliki broj članova KPJ, aktivista NOP-a i njihovih simpatitera. U okviru ove akcije policija je upala i u kuću Srbijanke i Jovanke i tamo pronašla velike količine ilegalnog partijskog materijala. One su tada uhapšene, kao i njihova sestra Ružica. Pred policijskim islednicima, one su se hrabro držale i nisu rekle nijednu reč. Zbog toga su prebačene u Banjički logor. Srbijanka i Jovanka su tada označene zatvorenicama prve, a Ružica druge kategorije.

Streljane su u Jajincima, Srbijanka 7. septembra, a Jovanka 11. septembra 1944. godine. Jovanka je streljana zajedno sa poslednjih 25 zatvorenica prve kategorije, u jednoj od poslednjih grupa streljanih pred zatvaranje logora. Posle oslobođenja Jugoslavije, njihovi posmrtni ostaci preneti su i sahranjeni u Aleju boraca Narodnooslobodilačkog rata na Novom groblju u Beogradu. Tu je sahranjen i njihov brat Miroslav, koji je maja 1942. godine izvršio samoubistvo u policiji i koji je proglašen za narodnog heroja.