Bilećanka

Sred pušaka bajoneta,
straže oko nas,
tiho kreće naša četa
kroz bilećki kras.

Čuje se odjek koraka
po kamenju hercegovskom;
Hej, haj, ho!
Hej, haj, ho!

Daleko si zavičaju,
mi prognani smo,
progone nas zbog zločina
što te ljubimo.

Čuje se odjek koraka
po kamenju hercegovskom;
Hej, haj, ho!
Hej, haj, ho!

Osta majka bez svog sina
žena bez druga
Pusta osta kuća njina
Gorka sudbina.

Čuje se odjek koraka
po kamenju hercegovskom;
Hej, haj, ho!
Hej, haj, ho!

Kroz progonstvo i trpljenje,
kroz tamnice mrak,
dolazi nam novi život,
čujte mu korak.

Čuje se odjek koraka
po kamenju hercegovskom;
Hej, haj, ho!
Hej, haj, ho!

Bilećanka, pjesma nastala 1940. godine u koncentracionom logoru za političke zatvorenike u Bileći. Iako se često smatra partizanskom pesmom, zapravo je logoraška pesma nastala pre Drugog svetskog rata u Jugoslaviji.

Bilećanka je u Jugoslaviji bila kultna pjesma koju se najčešće veže za napredne i misleće ljude. Sama atmosfera pjesme, iako sumorna, svedoči o idealima zatočenih ljudi, koji u najtežim trenucima sanjaju ljepšu i pravedniju stvarnost za koju su bili spremni žrtvovati čak i svoje živote.

Reči pesme napisao je Slovenac Milan Apih, učitelj iz Celja i jedan od komunista zatočenih u logoru Bileća.

Kraljevina Jugoslavija je, po ugledu na nacističku Njemačku i fašističku Italiju, počela otvarati koncentracione logore za komuniste i antifašistički orjentisane intelektualce u periodu od 1935. do 1941. godine. Prvi takav logor otvoren je u Višegradu 1935. godine, a zatim širom Kraljevine Jugoslavije: u Lepoglavi, beogradskoj Glavnjači, Sremskoj Mitrovici, starom austrijskom zatvoru u Kotoru, Kolašinu, Dubrovniku, Kragujevcu, Zagrebu, Ljubljani, Skoplju itd. Zatvaranje antifašista je bio jedan od značajnijih političkih ustupaka Hitlerovoj Njemačkoj i Musolinijevoj Italiji.

Logoraši se nisu pokolebali već su se organizovali. Pored ostalog, organizovan je i kulturno-umetnički rad u okviru koga su, krajem aprila, počele pripreme za proslavu Prvog maja: sastavljeni su programi proslave, a horovi su uvežbavali komunističke i revolucionarne pesme. Uz to, logoraši su došli na ideju da, kao što su postojale pesme o Lepoglavi i Sremskoj Mitrovici, ispevaju pesmu o Bileći. To je učinio Milan Apih, učitelj iz Celja, koji je pesmu ispevao za jednu noć, a Todor Vujasinović ju je preveo na srpskohrvatski jezik.

Proslava Prvog maja počela je pored Trebišnice, gde su logoraši, okruženi naoružanom stražom, posle otpevane Internacionale i kratkog referata, zapevali stihove nove pesme. Isto tako, pevali su je i dok su prolazili gradskim ulicama, pa su je tako Bilećani naučili i širili je dalje; i tako je pesma logoraša izašla iz logora pre nego što su ga logoraši napustili.