Narodni heroj – Karlo Rojc iz Banja Luke ( BiH )

Karlo Rojc rođen je 16. juna 1915. godine u Banjoj Luci, u siromašnoj radničkoj porodici. U rodnom je gradu završio osnovnu školu i dva razeda gimnazije. Siromaštvo njegovih roditelja onemogućilo mu je da nastavi školovanje, pa je otišao u Marinsko-mašinsku školu, koju je završio s odličnim uspehom. Osposobio se za mašinistu broda i bio raspoređen na podmornicu.

Karlo Rojc
Karlo Rojc

U vreme školovanja dolazio je u dodir s članovima SKOJ-a, i vrlo brzo se uključio u rad revolucionarnog omladinskog pokreta. Bilo je to u vreme kada je revolucionarni pokret počeo uspešnije da se probija u redove pripadnika trgovačke i ratne mornarice kraljevske jugoslovenske vojske.

Član KP Jugoslavije postao je početkom 1938. godine. Rad njegove partijske organizacije ubrzo je bio otkriven, pa su svi njeni članovi pohapšeni i suđeni. Karlo ništa nije priznao. Osuđen je na godinu dana strogog zatvora, u samici. Posle toga, isteran je iz mornarice kao nedostojan, i proteran u rodno mesto. Posle dolaska u Banju Luku, uključio se u rad organizacije KPJ. Isticao se u organizovanju štrajkova, posebno na obezbeđenju štrajkaša od policije i žandarmerije. Zbog odlučnosti i neustrašivosti, dobio je poverenje Mesnog komiteta i cele partijske organizacije. Kuća njegovih roditelja postala je stalno sastajalište komunista. U njoj je održana i Prva oblasna konferencija KPJ za Bosansku krajinu, ujesen 1940. godine. Tada je cela Karlova porodica bila uključena u obezbeđenje Konferencije.

Iako nedovoljno pokretan, zbog obolelih nogu u vreme izdržavanja zatvora u samici, Karlo je u vreme Aprilskog rata bio jedan od najaktivnijih banjalučkih komunista u prikupljanju i sklanjanju oružja, municije i drugog materijala; sve je to čuvao u praznoj grobnici na katoličkom groblju, a kada je počeo ustanak, slao je oružje prvom partizanskom odredu na Starčevici. Učestvovao je na poznatom savetovanju rukovodećeg partijskog kadra Bosanske krajine, koje je, početkom juna 1941. godine, održano na Šehitlucima, nedaleko od Banje Luke. Krajem tog meseca,Karlo Rojc izbegao je ustaško hapšenje i priključio se partizanskom odredu na Starčevici. Ubrzo se vratio u grad, jer je, po direktivi Okružnog komiteta KPJ, bio zadužen za organizovanje i proširenje ilegalnog pokreta — pripremanje i slanje boraca, oružja i opreme partizanima, te za održavanje veze s partizanskim jedinicama na terenu. Na tim poslovima radio je do polovine septembra 1941, kada je, zbog opasnosti od hapšenja, a po odobrenju MK, izašao na Starčevicu i uključio se u vod za vezu. Učestvovao je u svim akcijama, svoje jedinice; u uništenju oružničke stanice u Krupi na Vrbasu, uporišta u Bočcu i Skender Vakufu, četničkog uporišta u selu Memići, kao i na onesposobljavanju komunikacija između Banje Luke i Jajca.

U proleće 1942. godine bio je postavljen za komandira Zaštitnog voda partizanske bolnice na Čemernici, gde je u mnogim borbama odbijao napade višestruko brojnijih četničkih snaga. Krajem maja 1942, kada je ponestalo hrane, a municija je bila gotovo pri kraju, Karlo Rojc je doneo odluku da preseli bolnicu, nadajući se da će tako spasiti ranjenike. U žestokom jurišu pošlo mu je za rukom da bolnicu prebaci u pećinu, nedaleko od ušća Ugra u Vrbas. Četnici su opet opkolili pećinu, ovog puta još brojniji. Nekoliko dana trajale su borbe, izmešali su se borci i ranjenici i združili u otporu. U poslednjem jurišu, 22. maja 1942. godine većina je izginula. Teško ranjen, Karlo Rojc je s nekoliko drugova uspeo da se probije do druge pećine; nastavio je borbu do poslednjeg metka. Da ne bi pao živ u ruke neprijatelju, ubio se poslednjim metkom.

Ukazom Prezidijuma Narodne skupštine Federativne Narodne Republike Jugoslavije, 20. decembra 1951. godine, proglašen je za narodnog heroja.