Partizanske radio-stanice za vrijeme NOB-a

 

1. Ilegalna radio-stanica CK KP Hrvatske. 

Prva ustanička radio-stanica radila je u Zagebu 1941. Nije to nikakvo čudo, s obzirom na to da je i prva građanska stanica proradila u istom gradu, pa je visok nivo tehničke pripreme i iskustva doprineo toj pojavi.  Organizatori i saradnici bili su: Rade Končar, Pavle Pap, Đura Pavlović, Stipe Ugarković. Radila je u stanu braće Engler, najpre na nemačkom, a zatim na hrvatsko-srpskom.  Stipe Ugarković bio je i prvi spiker.  U Zagrebu je, sve vreme rata, od 1941. do 1945. radila neotkrivena (!) još jedna radio-stanica. Preko Turske je slala vesti u SSSR, a poznati glumac i komičar (igrajući dvostruku igru zabavljača u kabareu i partizanskog obaveštajca)  August Cilić, donosio je podatke operaterima.

2. Prva radio-stanica NOP (narodno-oslobodilačkog pokreta).

Prva radio-stanica na oslobođenoj teritoriji proradila je u rudniku Stolice u Zapadnoj Srbiji krajem 1941. godine. Jačina je bila 40 vati. Tehnički saradnici bili su Isidor Bradarić i Davorjanka Paunović – Zdenka. Tekstove su pisali Kardelj, Ivo Lola Ribar i drugi visoki funkcioneri koji su, inače, bili visokog intelektualnog nivoa, pa se ta stanica razlikovala od drugih upravo po visokom stilu izražavanja. Prestala je s radom  oktobra iste godine povlačenjem u Sandžak i u Bosnu.

3. Partizanska radio-stanica na Ovčaru.

Radila je u leto 1941. godine . Emitovala je vesti o uspesima partizana. Stanicu je montirao potonji akademik, Pavle Savić.

4. Partizanska radio-stanica u Užicu.

Radila je u novembru 1941. godine na talasu od 40.7  metra (!). Emitovala je program svaki dan. Posle evakuacije prebačena je na Zlatibor gde je propala. Imala je iste saradnike kao ona prva stanica.

5. Radio-stanica AVNOJA.

Radila je na oslobođenoj teritoriji Hrvatske  u jesen 1943. i tokom 1944. godine. Osnovana je posle kapitulacije Italije na planini Javorici. Saradnici su bili Draga Kajfeš, Vera Jurić, Stevan Rajačić (glavni inicijator).  Stanica je radila u sastavu tehnike CK KP Hrvatske.

6. Radio-stanica TANJUGA.

Počela je s radom 2. decembra 1943. u Jajcu. Uspostavljena je prilikom formiranja agencije (telegrafska agencija Nove Jugoslavije) . Emitovala je iz Drvara na našem i stranim jezicima. Pominje se (i meša) i kao radio-stanica AVNOJA. 

7. Radio-stanica u Crnoj Gori.

Monitana je u selu Orah kraj Nikšića 1942. godine. Prenesena je iz Herceg  Novog i prema tvrdnjama istoričara iz VII nije davala emisije.

8. Radio-stanica “Triglav“.

Pominje se u Vojnoj enciklopediji, knjiga sedma, strana 514. kao emisiona partizanska stanica. Istoričari iz Vojno-istorijskog instituta pretpostavljaju da se radi o provokatorskoj stanici.

9. Radio – stanice “Zrinjski“, “Šumadija“, “Slobodna Dalmacija“. 

Pominju se u literaturi bez ikakvih detalja. 

10.  Radio-stanica “Slobodna Jugoslavija“.

Počela je sa radom 11.11.1941. godine u okviru službe Kominterne, u gradu Ufa, na Uralu. Od aprila 1942. do kraja rata radila je u podrumima zgrade Kominterne u Moskvi. Njena lokacija i rad smatrani su najtajnijim delom, a usmeravanja talasa su rađena tako vešto da je ponekad izgledalo da emituje sa teritorije pod nemačkom upravom. U početku se oglašavala svake večeri u 20.30 na talasu od 30.9 metara.

Vremenom je povećavan i broj emisija i njihovo trajanje, a zatim i broj predajnika. Program je davan na talasima od 25, 36, 41 i 42 metra. Stanicom je rukovodio Veljko Vlahović koji je pripremio oko 90% emisija. Prvi spiker bio je Dragutin Đurđev, Titov lični pratilac, a od 1942. radili su Đuro Salaj, Lazar Stefanović i Marija Preželj. U junu 1944. sa Visa su upućeni  Ranka Stepanović, Magda Bren  (za Slovence) i Ilija Džuvalekovski (za makedonsko područje).

U drugoj polovini 1942. godine uspostavljena je stalna veza sa VŠ, koja je do kraja rata prekidana samo dvaput: prvi put – na pet dana za vreme Bitke na Sutjesci i dva dana za vreme Drvarske operacije. Od osnivanja TANJUGA, petog decembra 1943. godine, dobija stalni i pouzdani izvor informacija. Sindikat američkih novinara dodelio je specijalno priznanje našoj stanici. Prestala je s radom prvog marta 1945. godine kada je procenjeno da Radio-Beogad može preuzeti njene funkcije.

11. Radio “Krikač“.

Jedna od najpopularnijih radio-stanica. Radila je u okupranoj Ljubljani od 17. novembra 1941. do aprila 1942. godine. Ukupno je imitovala 45 emisija koje su sve bile najavljivane i emitovane uvek na istoj talasnoj dužini, na veliko nezadovoljstvo, frustraciju i bes Nemaca i Italijana. Program su pripremali aktivisti Osvobodilne fronte Milko Gošić, Milan Osredkar, Miloš Brelih, Vida Lasičeva i Drago Hartner. Predajnik se čuva u Vojnom muzeju u Beogradu.

12. Radio Beograd.

Službeno, njegov ratni period (“period ratnog radija“) računa se od 1944. do 1948. Ovaj period obeležen je ratnim zadacima. Teško je procenjiv značaj radija kada se zna da je najveći broj ,od oko 100.000 aparata, uništen, da je štampa sporo i neredovno stizala, a da je glasina i zabluda bilo mnogo. Važnu ulogu  imale su tradicije predratnog radija i nekompromitovani ljudi, odnosno glasovi.

Radio je instaliran u ulici Kneza Miloša, u zgradi MIP, mada postoje vrlo precizne indicije da je svoje prve emisije Radio-Beograd emitovao iz zgrade Službe za transfuziju krvi (!). Saradnici su bili: Jelena Bilbija, Mihajlo Vukdragović, Dušan Matić, Ivan Kovačević, itd. Nešto kadrova dodelio je i CK SKOJ. Rukovodilac je bio Jovan Marinović (ulica prema Gardijskoj brigadi, od Železničke bolnice do kapije četiri nosi njegovo ime !). Glumac Ljubiša Jovanović (prema kome se Šabac posle dvehiljadite godine sramno poneo) , član KNO, objavio je početak programa.

Predajnik je bio u zgradi SANU, respektabilne snage od 300 vati. Program se sastojao iz saopštenja VŠ, literarnih dela, vesti, emisija na slovenačkom i makedonskom jeziku. Posebno je bila popularna emisija “Diktat“ kada je spiker laganim glasom čitao vesti koje bi aktivisti na terenu prepisivali i ujutru kačili na oglasne table (!).

Uskoro se montira predajnik od 15 kilovata, koji je smešten u vagonima u Dunav stanici. Ubrzo se prelazi u Makiš i pojačava se emisiona snaga na 25 kilovata. Program je bio specifično ratni  – oglasi sa potragom za nestalim licima, poruke lične prirode, poruke zarobljenicima, itd.  Do kraja tog perioda, pod vrlo otežanim uslovima, postavljen je predajnik u Zvečkoj, kupljen od Rusa. Godine 1948. morao je da se sklapa putem vrlo uspešne improvizacije tako da je aktiviran 1949. godine sa impresivnom snagom od 150 kilovata. On je, naravno, poslužio kao baza za obučavanje kadrova za pokretanje mreže lokalnih radio-stanica. 

 

Izvor:Oruzjeonline