Boško Vrebalov – Narodni heroj iz Zrenjanina

( Vojvodina )

Boško Vrebalov  rođen je 21. oktobra 1912. godine u Melencima, u imućnoj zemljoradničkoj porodici. Postoji Rodna kuća narodnog heroja Boška Vrebalova. Osnovnu školu je završio u rodnom mestu, a gimnaziju u Velikom Bečkereku. Aktivno je djelovao u omladinskim, sportskim i kulturnim društvima, te đačkoj literarnoj družini.

Boško Vrebalov
Boško Vrebalov

U Beograd je otišao 1931. godine na studij medicine. Na Univerzitetu je došao u doticaj s revolucionarnim studentskim pokretom. Učestvovao je na osnivačkom zboru OMPOK-a u Novom Sadu, 13. septembra 1936. godine. Na zboru je doneta Rezolucija i zaključak o pokretanju omladinskog lista „Naš Život“. Istog dana je u vinogradu Uglješe Moljca, studenta veterine iz Novog Sada, bio održan ilegalni sastanak članova KPJ i SKOJ-a, na kojem je bio izabran Akcioni odbor OMPOK-a. Članom odbora postao je i Boško Vrebalov, koji je zajedno sa svojim saradnicima osnivao sekcije OMPOK-a po srednjem Banatu. Izabran je 7. jula 1937. i u Mesni odbor OMPOK-a u Beogradu, zajedno sa još 15 studenata iz Vojvodine.

Boško Vrebalov je 1937. postao potpredsednik Udruženja studenata medicinara. Bio je i član akcionog odbora stručnih studentskih udruženja. Aktivno je učestvovao, u okviru Ujedinjene studentske omladine, u razmeni studenata s Poljskom, Čehoslovačkom i Francuskom.

Vojni rok odslužio je u kaznenom bataljonu u Novom Pazaru (1936/’37), u koji je došao iz zatvora. Tamo se upoznao s aktivnim potporučnikom Predragom Markovićem, takođe komunističkim simpatizerom, sa kojim će sarađivati nakon početka rata. Član Komunističke partije Jugoslavije postao je 1936. godine. U svom je radu učestvovao u održavanju masovnih antifašističkih zborova i često sarađivao s Pokrajinskim komitetom KPJ za Vojvodinu. Prisustvovao je sastanku dela PK KPJ za Vojvodinu u Beogradu, koji je održan pod rukovodstvom Žarka Zrenjanina 27. marta 1941. godine.

Bombardovanje Beograda zateklo ga je na Internoj klinici. Posle toga je sa suprugom Verom otišao u Melence, gde je pomogao partijskoj organizaciji na organizovanju Odreda. U kući njegovog oca, u noći sa 21. na 22. jun, održan je partijski sastanak Melenačke organizacije. Sutradan, 22. juna, otišao je sa suprugom natrag u Beograd da izbegnu organizovano hapšenje komunista.

U septembru 1941. je izbegao hapšenje komunista u Beogradu, i po odluci Pokrajinskog komiteta, zajedno sa suprugom Verom, prebačen je u Požarevački partizanski odred, gde je postavljen za člana Štaba odreda. Pošto su u tom periodu bile česte borbe protiv nemačkih snaga, a ranjenih je bilo puno, Vrebalov je osnovao partizansku bolnicu u selu Kaona.

Kada su se četnici okrenuli protiv partizana i zbog toga počeli da sarađuju s okupacionim snagama, četnici koji su bili pod uticajem kapetana Predraga Markovića pomogli su grupama partizana da se prebace do Prve proleterske brigade.

U januaru 1942. godine, Boško Vrebalov je bio postavljen za političkog komesara Požarevačkog odreda. Tog proljeća je uspeo da sakupi borce iz razasutih partizanskih odreda i ojačao brojno i organizaciono Požarevački odred. Vršio je i dužnost partijskog poverenika za zviški srez. Aprila 1943. godine, tehnika Okružnog komiteta je bila preseljena u selo Mišljenovac, nakon čega je Boško Vrebalov uređivao vesti, saopštenja štabova, letke i ostalo.

Krajem maja 1943, posle sastanka Sreskog komiteta u Maloj Bresnici, Boško i sekretar Vojislav Bogdanović Seljo išli su u Rabrovo po partijski materijal. Pošto su bili obavešteni o njihovom dolasku, četnici su im pripremili zasedu. Kada su ih presreli i opkolili, odveli su ih u Malu Bresnicu. Tamo su ih mučili i pokušavali da od njih izvuku informacije o kretanju Požarevačkog odreda, njegovom sastavu i ostalo. Narednih dana su ih vodali po selima i nastavljali s mučenjem. Naposljetku su ih obojicu ubili.

Ukazom Prezidijuma Narodne skupštine Federativne Narodne Republike Jugoslavije, 20. decembra 1951. godine, proglašen je za narodnog heroja.