Narodni heroj – JANKO GREDELJ iz Zagreba ( Hrvatska )
Janko Gredelj rođen je 28. marta 1916. godine u Zagrebu. Potiče iz radničke porodice. Završio je četiri razreda Građanske škole, a zatim je otišao u železničku radionicu u Zagrebu, gde je završio i četiri razreda železničke zanatske škole. U železničkoj radionici dobio je stalno zaposlenje kao kvalifikovani metalostrugar.
Još kao šegrt povezao se s revolucionarnim omladinskim pokretom, a 1937. godine primljen je u Savez komunističke omladine Jugoslavije. Veoma rano je ispoljio organizatorske sposobnosti, a obavljao je i sve zadatke koji su pred njega postavljani. Zbog toga je 1938. godine primljen u članstvo Komunističke partije Jugoslavije. Bio je zapažen po svom radu među radničkom omladinom, u kulturno-prosvetnom društvu „Mladost“ i u radničkom planinarskom društvu „Prijatelj prirode“.
U vreme građanskog rata u Španiji, Janko Gredelj je organizovao prikupljanje priloga za pomoć republikanskim borcima, a učestvovao je i u drugim brojnim, ilegalnim, akcijama Partije. Godine 1939. postao je član partijskog rukovodstva za železnicu, a pred sam rat dobio je, poverljiv zadatak da bude kurir između Centralnog komiteta Komunističke partije Hrvatske i partijskih organizacija u Varaždinu, Slavonskom Brodu, Osijeku, Gospiću i drugim mjestima.
Posle okupacije Kraljevine Jugoslavije i uspostavljanja ustaške Nezavisne Države Hrvatske, Janko je bio zadužen za organizovanje udarnih grupa na željeznici, a posebno u železničkoj radionici, gde je bio neposredni komandant. Učestvovao je u više borbenih akcija: u napadu na gestapovce na Bukovačkoj cesti, u akcijama na zagrebačkom Zapadnom kolodvoru, gde je njegova grupa provalila u vagon s municijom i odnela 60 pušaka, 5 puškomitraljeza, 10.000 metaka i nekoliko ručnih bombi.
Ljeta 1941. Janko Gredelj je uhapšen, ali ni pod najtežim torturama ustaše nisu uspele iz prekaljenog revolucionara iznuditi bilo kakvo priznanje. Zbog pomanjkanja dokaza bio je pušten, ali ubrzo, pred opasnošću novog hapšenja, prelazi u ilegalu. Neumorno radi na proširenju borbe protiv okupatora i domaćih izdajnika.
Početkom jeseni 1941, prebačen je na rad u Tehniku Centralnog komiteta Komunističke partije Hrvatske, gde je obavljao najpovjerljivije poslove. Tehnika je bila smještena u Klaićevoj 17, u stanu Ilije Pavešića. Janko Gredelj je s dvojicom drugova napuštao Tehniku svake večeri u određeno vreme, kad bi se Pavešić vratio iz grada i prethodno proverio je li okolina zgrade sigurna.
Tehnika je provaljena 24.decembra 1941, i ustaški agenti su neprimetno zaposeli zgradu u Klaićevoj ulici 17. Te je večeri Gredelj štampao deveti broj “Vjesnika”, i pripremio ga za rasturanje. U trenutku kada su izlazili iz stana, agenti su skočili na njih. Jedan je drug iz Tehnike uspeo da pobegne, drugi je lako ranjen i uhvaćen. Janko Gredelj je pružao otpor, pucao, ranio trojicu ustaša, od kojih je jedan kasnije umro, a zatim se povukao prema tavanu zgrade. Kada je već mislio da će mu uspeti beg preko krova, i sam je teško ranjen. Odmah je prevezen u bolnicu na Vinogradskoj cesti, gde je umro u najtežim mukama. Jedan od ustaša dotukao ga je čizmom.
