Lazar Koliševski -Narodni heroj ( Crna Gora )

 

Lazar Koliševski (Sveti Nikola, 12. februar 1914 — Skoplje, 6. jul 2000), učesnik Narodnooslobodilačke borbe, društveno-politički radnik SFRJ i SR Makedonije, junak socijalističkog rada i narodni heroj Jugoslavije. U periodu od 1945. do 1953. godine obavljao je funkciju predsednika Vlade Narodne Republike Makedonije, a 1980. godine je bio prvi predsednik Predsedništva SFRJ posle smrti Josipa Broza Tita.

Lazar Koliševski
Lazar Koliševski

Rođen je 12. februara 1914. godine u gradu Sveti Nikole. Rano je ostao bez roditelja, pa je završio u sirotištu u Bitolju, gde je završio četiri razreda gimnazije. Iz Bitolja je otišao u Vojno-tehnički zavod u Kragujevcu, gde je učio mašinbravarski zanat, a takođe je završio niži i viši tečaj Vojno-zanatske škole.

Učeći zanat u Kragujevcu, našao se među radnicima koji su pripadali radničkom pokretu, i komunistima, što je imalo presudan uticaj na njegovo životno opredeljenje. Kao osamnaestogodišnjak, postao je član SKOJ-a 1932. godine, a 1935. član Komunističke partije Jugoslavije. Veoma se brzo istakao u radu sindikata i kao partijski aktivista u zavodu i u gradu. Tada je bio biran za sekretara partijskog komiteta u zavodu, a zatim i za organizacionog sekretara Okružnog komiteta KPJ za Kragujevac. Oktobra 1940. godine, biran je za delegata na Petoj zemaljskoj konferenciji KPJ.

Početkom 1941. godine, Pokrajinski komitet KPJ za Srbiju poslao ga je u Smederevsku Palanku sa zadatkom da okupi tamošnje komuniste i pomogne formiranje partijske organizacije. Dok se nalazio na tim poslovima, došlo je do napada fašističkih sila na Jugoslaviju, aprila 1941. godine. Tih ga je dana kvislinška policija, kao poznatog komunistu, uhapsila, ali je on ubrzo pobegao iz zatvora.

U vreme priprema za oružani ustanak protiv okupatora, Centralni komitet KPJ ga je uputio u Makedoniju sa zadatkom da sredi odnose u rukovodstvu KPJ za Makedoniju, kojim je upravljao tadašnji sekretar Pokrajinskog komiteta za Makedoniju, Metodije Šatorov. Šatorov je otcepio partijsku organizaciju u Makedoniji od KPJ, pripojivši je Bugarskoj radničkoj partiji (komunista), u čemu mu je pomogao bugarski Centralni komitet. Šatorov je smenjen i isključen iz KPJ, a u septembru je za sekretara Pokrajinskog komiteta izabran Lazar Koliševski, koji je postao i rukovodilac Pokrajinskog vojnog štaba za organizovanje partizanskih odreda.

Novembra 1941. godine, bugarski fašisti uspeli su da uhapse Lazar Koliševski. Nakon mučenja u zatvoru, sa još nekolicinom uhapšenika osuđen je na smrt. Pošto su to bile prve smrtne presude u okupiranoj Makedoniji, među narodom su izazvale ogorčenje. Zato su partijske organizacije u Prilepu, Kumanovu i Svetom Nikoli uspele da organizuju masovne demonstracije naroda protiv zlostavljanja zarobljenika i smrtnih presuda, pa su okupatori bili prinuđeni da smrtne kazne osuđenima zamene doživotnom robijom. Sa grupom osuđenika Koliševski je najpre sproveden u Skoplje, a zatim u Pleven.

Dok se nalazio u zatvoru, njegovi partijski drugovi su ga, marta 1943. godine, izabrali za sekretara Centralnog komiteta Komunističke partije Makedonije, zatim za većnika Drugog zasedanja AVNOJ-a, novembra 1943., a potom i za većnika Prvog zasedanja ASNOM-a, avgusta 1944. godine. U zatvoru je ostao do 7. septembra 1944. godine, sve dok snage Otečestvenog fronta nisu oslobodile Bugarsku.

Posle rata nalazio se na raznim značajnim funkcijama u SR Makedoniji i SFRJ kao što su predsednik Izvršnog veća SR Makedonije, Sobranja Makedonije, sekretar Izvršnog komiteta CK SK Makedonije, član CK SKJ, predsednik saveznog odbora SSRNJ od 1963. do 1967. godine i član Predsedništva SKJ. Biran je za poslanika Republičke i Savezne skupštine svih saziva od 1945. do 1967. godine. Godine 1967. biran je za člana Saveta federacije.

U maju 1974. je izabran za člana Predsedništva CK SKJ i člana Predsedništva SFRJ. Kada je umro Josip Broz Tito 4. maja 1980. godine, Lazar Koliševskije bio potpredsednik Predsedništva i postao je predsednik, a na toj dužnosti ostao je samo do 15. maja 1980. godine kada ga je zamenio predstavnik SR BiH Cvijetin Mijatović.

Neposredno pred smrt, sav svoj lični arhiv i kolekciju knjiga predao je Arhivu Makedonske akademije nauka i umetnosti.

Umro je 6. jula 2000. godine u Skoplju.

Nosilac je Partizanske spomenice 1941. i drugih jugoslovenskih odlikovanja. Ordenom narodnog heroja Lazar Koliševski odlikovan je 30. jula 1952. godine.

Napisao je nekoliko značajnih rasprava i studija:

„Za nekoi aktuelni stopanski prašanja“
„Za aktuelnite zadači na Sojuzot na komunistite na Makedonija vo borbata za izgradba na socijalizmot“
„Makedonska stvarnost i strane aspiracije“
„Aspekti na makedonskoto prašanje“ i dr.