MIROLJUBIVA JUGOSLAVIJA I RATOBORNI NASLJEDNICI:Otac kreator mira, sinovi ratnici

 

Jugoslavija kao jedna od najvećih pobornika politike nesvrstavanja i vanblokovske orijentacije bila je cjenjena i poštovana svugda u svjetu. Posjete predsednika Jugoslavije u mnogim zemljama se slavile kao državni praznik, a danas, gde je SFRJ?

Učili smo iz istorije, kako su propadala mnoga carstva. Rimsko, Osmanlijsko, Austrougarsko… ali srce boli za SFRJ, koja zaista nije imala nijedan razlog za nestanak. Od nekadašnje jake države u ekonomskom i vojnom smislu, u kojoj su ravnopravno i bez ikakvih ugnjetavanja (period do posle Titove smrti), živelo osamnaest naroda i narodnosti, danas imamo sedam minijaturnih, slabih, nikakvih država.

U svim sukcesijom nastalim državama, ekonomija je doživela pravi slom. Velika preduzeća i privredni giganti su „prodavani“ i poklonjeni pojedincima ili „partnerima“ iz inostranstva. Na primer u nekadašnje fabričke hale Crvene Zastave u Kragujevcu, gde se proizvodilo po 250.000 automobila godišnje dovedena je FIAT kompanija, kojoj je Vlada Srbije platila za 300 zaposlenih radnika po 3.500 eura i odobrila još neke poreske olakšice. Posle prve godine poslovanja tadašnji srpski ministar finansija se hvalio pred TV kamerama, kako je postignut kolosalni uspeh sa 11.000 proizvedenih automobila.

Umjesto po jedne ambasade koje je SFRJ imala u Londonu, Parizu, Rimu… sada imamo po sedam. Privreda je doživjela krah, dok se administracija usedmerostručila. Od nekadašnjeg lidera Pokreta nesvrstanih, politike mira i vanblokovske podjele, danas državice bivše SFRJ, daju sve od sebe samo da postanu članice NATO alijanse. Hrvatska, Slovenija, Crna Gora i Makedonija već su se „usrećile“ prijemom. Bosna i Hercegovine još nije, ali ne što ne želi, već ne može. Kosovo ne može u NATO, jer nema vojsku ali NATO je na Kosovu. Problem ima BIH, zbog toga što učlanjenje sprečava Republika Srpska, koja slijedi politiku Beograda.

Za sada jedino se Srbija još drži, ona se deklariše kao neutralna po tom pitanju, ali pitanje je vremena. Sadašnja vlast se poziva na Ustav, koji ne dozvoljava vojno angažovanje van njenih granica. Međutim, Ustav može preko noći da se mjenja. Menjali su i drugi, zašto ne bi mogla Srbija? Ukoliko uspije na izborima opozicija, ona će preko noći menjati Ustav i zamolit će za prijem.

Postavlja se jedno logično pitanje, od koga će da se brane, kada se svi izjašnjavaju za mir? Za mir se izjašnjava i NATO. Ako se ranije moglo opravdavati postojanje NATO pakta, kao protiv mjera članicama Varšavskog ugovora, protivnički tabor više ne postoji. Zašto se NATO naoružava i širi velikom brzinom? Da li stvarno Evropa ne može da se brani u eventualnom ratu sa Rusijom, ili se postavljaju rakete na granicu Rusije da bi se Evropa i SAD branile od Severne Koreje i Irana? Ja u to ne verujem, a vi?