Miroslav Miro Perc – Narodni heroj
iz Ljubljane ( Slovenija )
Miroslav Miro Perc rođen je 2. februara 1912. u Ljubljani. Nakon završene osnovne škole i gimnazije, upisao je Građevinski fakultet Univerziteta u Ljubljani. Pošto je poticao iz siromašne porodice s mnogo dece, morao je povremenim radom pribavljati sredstva za studiranje. Tokom studija, na fakultetu se povezao sa studentima-komunistima i priključio se studentskom revolucionarnom pokretu i učestvovao u mnogim studentskim akcijama.
Godine 1934. primljen je u članstvo tada ilegalne Komunističke partije Jugoslavije (KPJ). Kod kuće je organizovao partijsku tehniku, jednu od retkih u koju policija nije uspela da otkrila. Tu je umnožavao ilegalnu partijsku štampu. Uporedo sa tim učestvovao je u studentskom pokretu.
Neposredno pred početka Drugog svetskog rata u Jugoslaviji, bio je saradnik Vojne komisije pri Centralnom komitetu Komunističke partije Slovenije i najviše radio sa Alešom Beblerom, članom Vojne komisije. Sa Beblerom je sarađivao i u vreme okupacije na raznim vojnim pitanjima. Pored ostalog, u vreme kapitulacije Jugoslovenske vojske, tokom Aprilskog rata, 1941. organizovao je u Ljubljani skladišta za prikupljanje oružja, kao i prevoženje tog oružja iz grada.
Avgusta 1941. napustio je Ljubljanu i otišao u partizane i postao komandir Stiške partizanske čete, s kojom je izvršio veliki broj akcija. Januara 1942, došao je u Glavni štab slovenačkih partizanskih četa, koji se tada još nalazio u Ljubljani, da podnese izveštaj i dobije nova uputstva. U Ljubljani su ga uhapsili Italijani, sa lažnom legitimacijom sa tuđim imenom. Nekoliko nedelja je proveo u ljubljanskom zatvoru, a Italijani nisu uspeli da otkriju njegov identitet, pa je pod lažnim imenom upućen u logor Gonars, u Italiji.
Nakon dolaska u logor povezao se sa logorašima-komunistima i sa njima organizovao bekstvo iz logora, koje je izvedeno 31. avgusta 1942. godine. Tom prilikom, kroz podzemni rov, pobeglo je šesnaest logoraša, među kojima je bio i Boris Krajger. Kao građevinac, Miroslav Miro Perc je izradio precizan plan za kopanje rova, koji se završavao daleko van logora, a bio je i među najaktivnijim kopačima. Odmah nakon bekstva, priključio se primorskim partizanima.
Oktobra 1942. preuzeo je dužnost zamenika komandanta Drugog bataljona Loškega partizanskog odreda, a decembra 1942. komandanta Četvrtog bataljona. Kada je 13. februara 1943. formiran Severnoprimorski odred, postao je komandant njegovog Trećeg bataljona. Svojim vojničkim iskustvom, koje je stekao kao jedan od prvih slovenačkih partizana, ali i vrlo hrabar borac i dobar politički radnik, uspešno je vodio svoj bataljon u mnogim akcijama.
Nakon formiranja Odeljenja za zaštitu naroda (OZNA) u proleće 1944, poveren mu je zadatak da radi na organizovanju OZNE za Slovenačko primorje. Tada je postavljen za načelnika Pokrajinskog štaba OZNE, nakon čega je radio na okupljanju pouzdanih boraca, koji su bili sposobni za izvođenje najrizičnijih akcija. Uporedo je bio član Oblasnog komiteta KPS za Slovenačko primorje.
Miroslav Miro Perc poginuo je 1. aprila 1945. u poslednjoj velikoj nemačkoj ofanzivi u Slovenačkom primorju, kad je u neprijateljskom okruženju štitio živote svojih saboraca. U trenutku smrti imao je čin potpukovnika Jugoslovenske armije.
Ukazom Prezidijuma Narodne skupštine FNR Jugoslavije 20. decembara 1951. Miroslav Miro Perc proglašen je za narodnog heroja.
