NA JURIŠ IDEMO SVI!

Posle dugih i teških marševa preko Bitovnje planine, umorni i gladni borci odmarali su se na dohvatu pruge Konjic — Sarajevo, iznad Podorašca, a štabovi bataljona bili su pozvati u štab brigade radi izviđanja neprijatelja i dobivanja novog zadatka.

Na izviđanju 27. juna 1944. god. je komandant 3. Krajiške brigade, posmatrajući Podorašac i Tarčin, dao zadatak komandantima i komesarima bataljona da dobro osmatraju i uoče sve tačke neprijatelja. Kazao je da teren treba dobro da osmotrimo i da izgled zemljišta zapamtimo, a zatim je naglasio:

— Noćas se treba probiti preko pruge Konjic — Sarajevo. Zadatak nije lak. Treba ga shvatiti ozbiljno. Mi u toku noći moramo preći prugu! Borci su umorni, hrane nema, imamo ranjenika i zamornih boraca. Kad pređemo prugu biće nam lakše obezbediti ishranu i odmor boraca. A zatim nam predstoje novi zadaci.

Neprijatelj nas je zaista u to vreme bio pritiskao sa svih strana i situacija nije bila nimalo laka. Tražila su se brza i odlučna rešenja.

  1. bataljon je dobio zadatak da što pre zauzme Podorašac. Po povratku sa izviđanja prikupili smo borce i kratko im objašnjavali situaciju i saopštili osnovni zadatak. Detaljne zadatke predvideli smo da izdamo u neposrednoj blizini Podorašca. Borcima smo saopštili da je 2. bataljon dobio zadatak da zauzme Podorašac. Za 2. bataljonom kretaće se 1. bataljon, a za njim ostali delovi brigade, kao i štabovi brigade i divizije. Prolaza preko pruge nema, ako ne zauzmemo Podorašac, a u toku noći moramo obavezno preći prugu i izbeći dejstvo neprijateljske artiljerije iz Konjica kao i snaga koje bi mogle verovatno dejstvovati na nas u toku idućeg dana.

— Da bismo zadatak sigurno što pre izvršili, na juriš idemo svi! glasilo je naše zadnje naređenje. Ako bude ranjenih i mrtvih za vreme borbe, oko njih se niko iz našeg bataljona neće zadržavati nego će im ukazati pomoć i evakuisati ih oni brigadni delovi koji se kreću za bataljonom. Mi moramo da tim delovima otvorimo što pre prolaz preko pruge zauzimanjem Podorašca.

Posle je održan partijski sastanak i na njemu je zaoštreno pitanje izvršenja postavljenih zadataka. Vodili smo razgovore i sa borcima. Oni su bili puni energije za izvršenje postavljenog zadatka. Znak za početak “juriša” određen je sviranjem trubice.

Uveče je bataljon krenuo u pravcu Podorašca. Put je bio težak i nepoznat, a noć veoma mračna. Našli smo vodiča, jednog seljaka koji je bio iz tog kraja. Žurili smo. Vodič se počeo kolebati da ne poznaje put, ali smo primetili da nas zavodi pogrešnim putem, jer se bio puno uplašio.

Vreme je brzo prolazilo, a mi smo strahovali da nećemo otpočeti napad kako je određeno u 22 časa. Molili smo vodiča da nas vodi pravim putem i dok nas dovede do Podorašca da ćemo ga pustiti. To ga je umirilo i posle ovog razgovora doveo nas je najkraćim putem blizu Podorašca. Zahvalili smo mu se i pustili ga da ide kući. Bio je očigledno iznenađen što smo održali dato obećanje, pa smo zaključili da se plašio da ćemo ga mobilisati. Zadržao se još nekoliko minuta, dao nam i neke podatke o rasporedu neprijatelja u Podorašcu i otišao.

Došli smo blizu bunkera i rovova par minuta pre 22 sata. Noć je bila veoma mračna. Sve je spavalo. Ustaše nisu pokazivale nikakve znake da se nalaze u bunkerima i đa nas čekaju. Četama smo pažljivo odredili raspored i izdali sve potrebne zadatke za početak napada.

Sve je spremno za juriš. Borci nestrpljivo čekaju znak za početak. Oni i ovoga puta hoće da pokažu da su proleteri. Njihovu borbu i uspeh pored štaba brigade i divizije očekuje i Mijalko Todorović Plavi, komesar korpusa. Treba što pre preći prugu.

Svuda okolo je tišina. Gledam na sat. Do dogovorenog početka napada ima još 2 minuta. Pripremam trubicu da sviram znak za juriš misleći: počeću što pre, samo da se jednom počne! Bio sam nestrpljiv. Borcima je naređerio da se ni oko hrane nikako ne smeju zadržavati, iako smo bili gladni. Ova-av zadatak postavili smo zato što smo znali da se u Podorašcu nalazi jedna velika pekara, a svako zadržavanje oko hrane u toku borbe uticalo bi na izvršenje zadatka.

I baš nekako u ta dva minuta pre 22 časa, kada je trubica zasvirala, na nas su počeli dejstvovati neprijateljski mitraljezi i minobacači sa jakom koncentričnom vatrom koja nas je na sreću prebacivala, jer smo bili blizu njihovih rovova. Otvarajući jaku vatru na nas, ustaše su otkrile i svoj raspored. Mi smo brzo naredili 3. četi da promeni pravac, rokirajući je udesno i da izvrši silovit juriš koji smo podržvali jakom minobacačkom i mitraljeskom vatrom na uskom prostoru.

  1. četa je veoma brzo izvršila rokadu i silovit juriš na slab raspored neprijatelja. Otpor ustaša je brzo popustio. Koristeći uspeh 3. čete, silovito su jurnule napred i ostale čete 2. bataljona. Posle kraće borbe ni jedna ustaška puška nije se više čula, a Podorašac je bio brzo oslobođen.

Kada smo prešli prugu Konjic — Sarajevo, ponovo sam svirao tri puta trubicom što je označavalo oslobođenje Podorašca i slobodan prolaz svim delovima brigade koji su se kretali za nama. Svi smo imali razloga da budemo raspoloženi. Naši borci pokazali su visoku svest u ovoj borbi. Borci se čak ni oko hrane pa ni oko naših ranjenika nisu zadržavali, nego su se usmerili samo na zauzimanje Podorašca.

Bilo je nekoliko ranjenih, a među njima i pomoćnik komesara bataljona, ali se ni oko njega nismo zadržali, nego su ga previli i evakuisali drugovi iz ostalih delova brigade koji su kretali za nama. U silovitom naletu borci su naišli na pekaru u kojoj je bilo toplog hleba koji je još više mirisao, ali se ni oko hleba nisu zadržali iako su bili veoma gladni.

U ovoj akciji je ubijeno 10 neprijateljskih vojnika i nekoliko ranjeno.

Đuran KOVAČEVIĆ

Sjecanja

Treca krajiska brigada