Narodni heroj – Aleksa Đilas Bećo
iz Mojkovca ( Crna Gora )
Aleksa Đilas Bećo rođen je 1906. godine u selu Podbišće, kod Mojkovca. Potiče iz oficirske porodice, njegov otac Nikola je bio oficir Crnogorske vojske.
Niže razrede gimnazije učio je u Kolašinu i Beranama. Učiteljsku školu pohađao je u Cetinju i Beogradu, gde je i diplomirao 1928. godine. Veoma rano, kao učenik Učiteljske škole, priključio se omladinskom pokretu. Učestvovao je u raznim demonstracijama koje je organizovala Komunistička partija Jugoslavije (KPJ). Posle završene Učiteljske škole odlazi u vojsku, u Školu rezervnih oficira, gde umesto devet ostaje 14 meseci, jer je odbio da polaže ispit za rezervnog oficira, što je bilo u skladu s partijskom direktivom.
Kao učitelj zaposlio se prvo u Tutinu, a od februara 1931. godine rado je u Slijepač—Mostu, blizu Bijelog Polja. U jesen 1931. godine premešten je, zbog svog revolucionarnog rada, u selo Bukovsku, kod Kučeva (Makedonija), ali je nastavio svoju aktivnost, pa je premešten u selo Gročnik, kod Trebinja. Zbog svog revolucionarnog rada, 1933. godine otpušten je iz službe i proteran u Bijelo Polje, gde su mu živeli roditelji.
Aleksa Đilas Bećo bez službe je bio šest godina, i od 1933. do 1940. godine živeo je u Mojkovcu i Bijelom Polju. U maju 1936. godine, da bi izbegao hapšenje, povukao se s grupom mojkovačkih komunista u ilegalnost do kraja godine. Na radnom mestu učitelja u selu Stožeru, koje je dobio posle šest godina provedenih bez službe, ostao je samo godinu, a zatim je bio premešten na pustaru kod Subotice.
Kada je Treći rajh napao Kraljevinu Jugoslaviju, pozvan je u vojsku u Danilovgrad. Posle kratkotrajnog Aprilskog rata i kapitulacije, vraća se u Bijelo Polje. U danima pred Trinaestojulski ustanak učestvuje u pripremanju oružane borbe protiv okupatora, a u ustanku je bio jedan od njegovih organizatora. Pod njegovim neposrednim rukovodstvom izvode se prvi oružani sukobi s okupatorom kod Vrlostupa, na putu Mojkovac—Kolašin, i napadi na karabinjersku stanicu u Mojkovcu.
U jesen 1941. godine postao je član Štaba Komskog partizanskog odreda. Zbog autoriteta koji je uživao u narodu i sposobnosti koje je pokazivao, izdajnici mu 2. novembra 1941. godine postavili zasedu, kod Slijepač-Mosta i ubili ga.
Boreći se u partizanskim odredima kratko vreme, Aleksa Đilas Bećo je pokazao izvanredno junaštvo. Povodom njegove pogibije, u Saopštenju broj 3. Glavnog štaba NOP odreda za Crnu Goru i Boku, pored ostalog, kaže se: …2. novembra ubili su iz zasede izrodi crnogorskog naroda — krilaši — jednog od najhrabrijih crnogorskih partizana, druga Aleksu Đilasa. Posle jedne višečasovne borbe s jednom krilaškom bandom, drug Aleksa se vraćao na čelu čete i bio jedina žrtva postavljene zasede…
Ukazom Predsedništva Antifašističkog veća narodnog oslobođenja Jugoslavije (AVNOJ), 11. jula 1945. posthumno je odlikovan Ordenom zasluga za narod prvog reda. Ukazom Prezidijuma Narodne skupštine FNR Jugoslavije, 5. jula 1951. godine, Aleksa Đilas Bećo proglašen je za narodnog heroja.
Osnovna škola u Mojkovcu nosi njegovo ime, kao i Kulturno-umetničko društvo iz Bijelog Polja.
U Narodnooslobodilačkom ratu su učestvovala oba Aleksina mlađa brata — Milovan i Milivoje. Milovan zvani „Đido“ (1911—1995) je bio član CK KPJ i član Vrhovnog štaba NOV i POJ, a Milivoje zvani Minjo (1914—1942) je streljan u Jajincima, kao zatočenik logora na Banjici. Sestra Dobrana (1921—1942) poginula je u borbama sa četnicima i Bugarima na jugu Srbije, dok je otac Nikola (1871—1943) ubijen od balista u Srbici, kod Kosovske Mitrovice.
