Narodni heroj – Anton Okrogar Nestl

iz Zagorja ob Savi ( Slovenija )

Anton Okrogar Nestl rodio se u mestu Zagorje ob Savi, 3. februara 1923. godine. Potiče iz rudarske porodice. Nakon završene osnovne škole, završio je bravarski zanat. Kao mlad radnik, pripadao je naprednom omladinskom pokretu. Odmah po izbijanju rata, postao je član Saveza komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ). Na početku je radio u pozadini i angažovao se na prikupljanju oružja i drugog materijala za četu, koja je formirana 1. avgusta 1941. godine od rudara Trbovlja i Zagorja. Istovremeno, učestvovao je u diverzantskim akcijama, od kojih se ističe miniranje elektroinstalacija rudnika Zagorje, koje je izveo sa dva druga sredinom 1941. Od 10. oktobra 1941. godine postao je član operativnih jedinica, a nakon uspešnih borbi, 1942. godine, postao je član Komunističke partije Slovenije, a novembra iste godine upućen je u Slovensku Korušku. Tu su uspeli, uprkos teškim okolnostima koje su vladale, da razviju široku političku i vojnu aktivnost.

Anton Okrogar Nestl
Anton Okrogar Nestl

U martu 1943. godine formiran je Koruški bataljon. Jedna od prvih akcija u kojima se istakao Okrogar bio je napad Koruškog bataljona na Mežice 3. aprila 1943. godine. Bataljon je izveo niz akcija u Mežičkoj dolini i okolini Ajzenkapela, a zatim i u Celovcu. Istakao se u napadu na jednu kafanu u kojoj je boravila grupa nemačkih oficira i vojnika, kada ih je likvidirao iz svog automata. Posebno se istakao kada je sa 6 vojnika zarobio dva nemačka generala i prisilio ih da mu predaju kamion pun oružja. Ranjen je u borbi na Pohorjum ali je uspeo da se izvuče iz neprijateljskog obruča. Ranjavan je još šest puta do kraja rata. Borio se u više jedinica: Revirska četa, 1. štajerski bataljon, 1. koruški bataljon, 11. brigada „Miloš Zidanšek”, 2. brigada „Ljubo Šercer”.

Nakon rata, bio je na nekoliko odgovornih dužnosti u Jugoslovenskoj narodnoj armiji (JNA), u kojoj je imao čin majora. Zbog bolesti 1952. godine prešao je u rezervu i povukao se u svoj rodni kraj, gde je živeo sve do 1955. godine, baveći se društveno-političkim radom. Umro je u mestu Črna na Koroškem, 13. februara 1955. godine, a njegovoj sahrani prisustvovalo je više od deset hiljada ljudi.

Nosilac je Partizanske spomenice 1941. i više jugoslovenskih odlikovanja.

Ukazom predsednika FNR Jugoslavije Josipa Broza Tita, 21. jula 1953. godine, proglašen je za narodnog heroja Jugoslavije.