Narodni heroj – Alojz Kolman Marok

iz Sevnice ( Slovenija )

Alojz Kolman Marok rođen je 1. jula 1911. godine u selu Zabukovje, kod Sevnice. Kad mu je bilo tri godine, otac mu je poginuo u Prvom svetskom ratu, pa se majka vratila roditeljima u Lončarjev dol, kod Sevnice. Radila je kod imućnih seljaka i na raznim drugim poslovima.

Kolman je u Boštajnu završio četiri razreda osnovne škole, a posle je radio kao čobanin kod seljaka. Nekoliko godina kasnije došao je u Ljubljanu kod tetke i stupio kao šegrt na pekarski zanat. Godine 1931. pozvan je na odsluženje kadrovskog roka. Pošto je voleo vojnički poziv, prijavio se za pešadijsku podoficirsku školu. Iz Maribora, 1932. godine, je bio premešten u Ljubljanu, ubrzo posle pokušaja pobune u Školi za rezervne oficire. Nije poznato je li imao neke veze s pobunjenicima. Kratko vreme pred završetak školovanja, 1934. godine se potukao s jednim oficirom koji je maltretirao pitomce. Zbog toga je s jednim drugom pobegao u Italiju, s kojom su se odnosi te godine pogoršali, zbog davanja pomoći atentatorima na kralja Aleksandra. Iz Italije je Kolman pobegao u Francusku, gde je stupio u Legiju stranaca.

Alojz Kolman Marok
Alojz Kolman Marok

Kad je završio legionarsku obuku, upućen je u severnu Afriku. Najviše je boravio u Maroku, po kome je i dobio kasnije partizansko ime. Po nepouzdanim podacima, bio je izvesno vreme i u Indokini. Uskoro je pobegao iz Legije stranaca i zaposlio se na nekom brodu kao ložač.

Godine 1939. vratio se preko Austrije u Jugoslaviju. U Jesenicama je, kao vojni begunac, bio uhapšen pod sumnjom da je bio u Španiji. Vojni sud u Zagrebu ga je osudio je na šesnaest meseci zatvora, ali mu je kazna smanjena na osam meseci. Kaznu je odslužio u Lepoglavi. Pušten je uoči rata, nakon čega se vratio kući, ali je uskoro, aprila 1941, morao opet u vojsku. Izbegao je zarobljavanje i vratio se opet kući, ali su ga Nemci uhapsili i poslali na prinudni rad u Knitenfeld, u Austriji. Posle kratkog vremena vratio se kući i do odlaska u partizane krio se po šumama.

Alojz se pridružio partizanima posredovanjem svoje sestre, supruge Franca Vreska, poznatog komuniste iz Trbovlja. Vresk je bio u partizanima od |jula 1941., a u jesen iste godine postao je komesar čete. Vresk je Kolmana doveo u četu koja se spremala da učestvuje u akciji sprečavanja deportacije stanovništva u Posavini.

Kolman se vrlo brzo istakao kao mitraljezac u borbi kod sela Tisje i u drugim borbama. Četa se u decembru uključila u Štajerski bataljon, a već u januaru 1942. godine, Kolman je postao vojni instruktor. Marta je već bio komandir čete, kada se istakao u borbi na Pugledu.

Nakon formiranja Prve štajerske brigade, postavljen je za komandanta bataljona. Tada je i primljen u Komunističku partiju Jugoslavije. Posle reorganizacije brigade u Drugoj grupi odreda, postao je komandant Savinjskog odreda. Kao komandant odreda, Kolman se istakao prilikom oslobođenja interniraca iz voza kod Verda.

Učestvovao je u svim borbama Druge grupe odreda u vreme pokreta preko Gorenjske za Štajersku. Tamo je postao komandant Kamniškog, a potom reorganizovanog Kamniško-savinjskog odreda. Juna 1943. godine, Kolman je nasledio Franca Rozmana Staneta na dužnosti komandanta Četvrte operativne zone, kada je ovaj postao komandant Glavnog štaba Slovenije. Posle prelaska „Šlanderove brigade“ preko Save, Kolman je postao zamenik komandanta Petnaeste divizije NOVJ. U novembru je premešten na istu dužnost u Osamnaestoj diviziji i ubrzo u Glavni štab za operativnog oficira. Od proleća do jeseni 1944. godine, bio je zamenik komandanta Četvrte operativne zone, a potom je postao komandant Dvadesete brigade, koja je imala zadatak osiguranja Glavnog štaba. Tada je imao čin majora.

Poginuo je 4. novembra 1944. godine u selu Koprivnik, kad su iznenada u selo ušli domobrani i primetili ispred jedne kuće osedlanog konja. Po tome su zaključili da je u kući oficir. Kolman je istrčao i počeo da puca, ali je bio pogođen. Branio se dalje pištoljem, jer mu je mašinka ispala iz ruku. Ubio se poslednjim metkom.

Odlukom Prezidijuma Narodne skupštine Federativne Narodne Republike Jugoslavije, 20. decembra 1951. godine, proglašen je za narodnog heroja.