Narodni heroj – Franc Vresk Gustl iz Trbovlja ( Slovenija )

Franc Vresk Gustl rođen je 7. maja 1910. u Trbovlju. Poticao je iz mnogočlane radničke porodice. Nakon osnovne škole, učio je zidarski zanat, a kasnije je radio kao rudar u Trbovlju. Još kao četrnaestogodišnji dečak, jula 1934. učestvovao je u rudarskom štrajku, kada se našao među uhapšenim štrajkačima.

Narednih godina učestvovao je u svim štrajkovima u reviru, kao organizator i jedan od najaktivnijih rudara. Zbog svog političkog delovanja i opredeljenosti za revolucionarni radnički pokret, bio je proganjan od policije i ponovo hapšen 1936. godine.

Franc Vresk Gustl
Franc Vresk Gustl

Franc Vresk Gustl član Komunističke partije Jugoslavije (KPJ) postao je 1937. godine. Zbog revolucionarnog rada, neposredno pred Drugi svetski rat, morao je da napusti Trbovlje i pređe u Ljubljanu. Godine 1935. oženio se Anom Kosančić iz Sevnice, sestrom poznatog štajerskog partizana Alojza Kolomana Maroka. Ona se novembra 1942. pridružila Francu u Pohorskom partizanskom bataljonu i zajedno sa njim poginula u poslednjoj borbi Pohorskog bataljona.

Jula 1941. zajedno sa prvim Trbovljanima pošao je u partizane. Nakon teških gubitaka Revirske partizanske čete, izvesno vreme se zadržao na terenu, a krio se u kući svoje supruge u Sevnici. Franc Vresk Gustl potom je otišao u Dolenjsku, gde se ponovo priključio partizanima. Preko Stiške čete došao je u Drugi štajerski bataljon. Januara 1942. postao je politički komesar čete, a nakon toga je izvesno vreme bio intendanturi.

U vreme pohoda Druge grupe odreda, nalazio se na dužnosti komandira Druge čete u Prvom bataljonu Savinjskog partizanskog odreda. Posebno se istakao u borbama na Jelovici, kada je bataljon bio opkoljen. Zajedno sa Francom Poglajenom i Jože Menihom, narodnim herojima, nalazio se na čelu bombaša koji su u jurišu probili obruč i spasili bataljon od uništenja. U tekstu Mitje Ribičiča o pohodu bataljona u Štajersku, koji je bio namenjen listu Druge grupe odreda Naša pest, piše:

”Isto tako se ličnom hrabrošću odlikovao komandir Druge čete drug Gustl, koji je uvek bio prvi u vatri i poslednji pri povlačenju.”

Nakon dolaska u Štajersku, krajem avgusta 1942. Kranjčev bataljon je preimenovan u Prvi bataljon Pohorskog odreda, koji je ostao upamćen kao Pohorski bataljon. Ovaj bataljon je reorganizovan polovinom septembra 1942. i Franc Vresk Gustl je tada postao komandir Treće čete.

Ova četa je krajem meseca otišla na Pohorje i tamo 8. oktobra 1942. spalila osam planinskih kuća, za koje je postojala mogućnost da ih neprijatelj pretvori u utvrđenje položaje. Nakon ovoga, Franc je sa grupom partizana otišao u blizinu Ribnice na Pohorju, gde je spalio Senjorov dom i Huterovu vilu, koje su se nalazile u blizini.

Kada se početkom novembra 1942. Pohorskom bataljonu pridružila Ruška četa, došlo je do nove reorganizacije bataljona i Franc je postao član bataljonskog Štaba. Par dana potom, predvodio je Drugu četu, u borbi sa Nemcima na Mislinjskom sedlu. Tada je sa ovom četom, zaobišao nemačke položaje, zašao im iza leđa i napao ih, čime je znatno doprineo pobedi Pohorskog odreda.

Nedugo potom, u borbi u blizini Ostruhove žage, u odlučujućem trenutku, kada su Nemci već prodirali u partizanski logor, uzeo je mitraljez i naterao Nemce na povlačenje. Tom prilikom je bio ranjen. Početkom decembra 1942. istakao se u napadu Pohorskog bataljona na Josipdol, kada je spasio ranjenog političkog komesara Druge grupe odreda Dušana Kvedera.

Pohorski bataljon se polovinom decembra 1942. utvrdio na zimovanju u logoru na Osankarici, na Pohorju. Nemci su otkrili partizanski logor, okružili ga i napali u zoru 8. januara 1943. godine. U dvoipočasovnoj borbi, poginulo je svih 69 boraca Pohorskog bataljona, koji su se tada nalazili u logoru. Pored Rajka, tada su poginuli i Pavla Mede Katarina, Jože Menih, Dušan Mravljak i Alfonz Šarh.

Ukazom predsednika FNR Jugoslavije Josipa Broza Tita 27. novembra 1953. proglašen je za narodnog heroja.

Yu nostalgija