Narodni heroj – Franjo Vrunč
iz Slovenj Gradca ( Slovenija )
Franjo Vrunč rođen je 12. februara 1910. u Slovenj Gradecu. Poticao je iz porodice Franca Vrunča nižeg činovnika, koji je umro 1918. godine. Osnovnu školu i četiri razreda niže gimnazije završio je u rodnom mestu, a dalje školovanje je nastavio u Mariboru, gde je 1929. maturirao. Tokom školovanja u Učiteljskoj školi, posredstvom profesora dr Frana Zgeča, koji je bio komunistički opredeljen, došao je u dodir sa revolucionarnim radničkim i komunističkim pokretom.
Nakon završetka škole, radio je kao učitelj u selu Dobju, kod Celja, a potom od aprila 1933. u selu Rušah, kod Maribora. Godine 1931. otišao je na odsluženje vojnog roka, tokom koga je završio Školu za rezervne oficire Jugoslovenske vojske u Sarajevu. Nakon odsluženja vojske, bio je na Kursu za predvodnike kod Sokolske župe u Mariboru, nakon čega je bio predvodnik u službi.
Nakon prelaska na rad u selo Rušah, od 1933. živeo je u Mariboru, a stanovao je zajedno sa predvodnikom Sokolske župe Milanom Apihom u Narodnom domu. Krajem 1932. oni su posredstvom Franje Zgeča došli u kontakt sa ilegalnom organizacijom Komunističke partije Jugoslavije (KPJ). Naredne godine su primljeni u članstvo Komunističke partije, a sledeće godine su u Mariboru formirali Gradski komitet.
Pod rukovodstvom komiteta, koji su formirali, u Mariboru je u noći 27. i 28. aprila 1934. izvedena velika akcija pisanja parola i rasturanja letaka. Ova akcija, izazvala je oštru reakciju policije, koja je izvedena 1. maja 1934. i u kojoj je uhapšeno više članova Komunističke partije i Saveza komunističke omladine (SKOJ), među kojima su bili Milan Apih i Franjo Vrunč.
Nakon istražnog postupka, oni su 26. jula 1934. izvedeni pred Okružni sud u Mariboru, koji ih je osudio na šest meseci zatvora. Na ponovljenom suđenom, održanom početkom naredne godine, kazne su im povećanje pa je 17. januara 1935. Vrunč osuđen na tri, a Apih na četiri godine zatvora. Zajedno sa njima osuđena je i grupa članova SKOJ-a, koji su dobili manje zatvorske kazne.
Zatvorsku kaznu služili su najpre u zatvoru u Mariboru, do 18. februara do 23. marta 1935, a potom u zatvoru u Sremskoj Mitrovici, od 23. marta 1935. do 1. maja 1937. godine. Tokom služenja kazne, Franjo Vrunč i Apih su aktivno učestvovali u borbi političkih zatvorenika komunista za bolje uslove života i rada u zatvoru. Takođe, su učestvovali u kulturno-prosvetnom radu među robijašima. Nakon izlaska iz zatvora, Franjo se vratio u rodno mesto, gde je izvesno vreme živeo kod majke. Kako je bio osuđeni komunista, nije mogao da dobije novu učiteljsku službu, pa je ostao bez posla i morao se izdržavati prodajom knjiga.
Nastavio je sa partijskim radom i u noći 16/17. aprila 1938. učestvovao Prvoj konferenciji KP Sloveniji, kojoj je prisustvovao i generalni sekretar KPJ Josip Broz Tito. Zbog učešća na Konferenciji, policija ga je uhapsila 10. juna iste godine. Najpre je bio odveden u policijski zatvor u Celju, a potom u policijski zatvor u Ljubljani, gde je zajedno sa drugim uhapšenim komunistima, koji su takođe bili osumnjičeni za učešće na Konferenciji — Edvardom Kardeljom, Milanom Apihom, Slavkom Šlanderom i dr, učestvovao u trodnevnom štrajku glađu, nakon koga su prebačeni u istražni zatvor iz koga su pušteni 30. septembra iste godine.
Krajem 1938, ušao je u Tekstilnu zadrugu u St. Pavlu, kod Prevolda, koju su osnovali nekadašnji komunisti-robijaši. Kada se zadruga proširila, prebacili su je u Medlog, kod Celja u Joštov mlin, gde je sa zajedno sa Milanom Apihom i drugima, organizovao Drugu konferenciju KP Slovenije, koja je održana u novogodišnjoj noći 31. decembra 1939. i 1. januara 1940. godine.
U narednom periodu Jošov mlin je postao centar partijske aktivnosti u Celju i okolini. Februara 1940. kada se Dušan Krajger, sekretar Okružnog komiteta KPS za Celje, morao povući u ilegali, Franjo Vrunč je preuzeo njegovu dužnost. Tokom 1940. aktivno je radio na učvršćivanju organizacije KP Slovenije u Celju i okolini, a posredstvom dr Franja Zgeča uspeo je da uspostavi vezu sa velikom grupom đaka u celjskoj gimnaziji, koja je primljena u Savez komunističke omladine.
Takođe, uspeo je da poveća uticaj KPS na sindikate i formira organizaciju Narodne pomoći. Aprila 1940. Tekstilna zadruga se iz Jošovog mlina preselila u Rečico ob Paki, ali je Franjo ostao u Jošovom mlinu. U noći između 29. i 30. juna 1940. učestvovao je na Trećoj konferenciji KPS u Vinču, nad Dolskim, koja je bila pripremna Konferencija za Petu zemaljsku konferenciju KPJ i na kojoj je prisustvovao i generalni sekretar KPJ Josip Broz Tito.
Nakon okupacije Jugoslavije, aprila 1941. teritorija nekadašnje Dravske banovine, koja je zauzimala teritoriju današnje Republike Slovenije, podeljena je između okupacionih sila — Trećeg rajha, Kraljevine Italije i Kraljevine Mađarske. Centralni deo Slovenije, nakon okupacije je anektiran od strane Trećeg rajha, pa se Franjo Vrunč našao na teritoriji koja je postala deo nemačke fašističke države.
Izvesno vreme je ostao u Joštovom mlinu, a nakon hapšenja vlasnika mlina Melhiora Jošta i njegove supruge Darinke, prešao je u Gotovljak, kod Celja, odakle je juna iste godine prešao u ilegalnost. U noći 1. i 2. juna 1941. u Ljubljani je učestvovao na sastanku, na kome se raspravljalo o pripremama za oružani ustanak. Potom je 18. juna učestvovao na sastanku rukovodstva KPS za severnu Sloveniju, na kome je u prisustvu dr Aleša Beblera, člana vojne komisije pri Centralnom komitetu KP Slovenije, dogovoreno da Franjo Vrunč i Peter Stante izvrše pripreme za organizovanje partizanske čete.
Posle mesec dana intenzivnog političkog rada, Stante i Vrunč su 20. jula 1941. na Resevi, u okolini Celja, formirali Celjsku partizansku četu. Rukovodstvo čete sačinjavali su Franjo Vrunč Buzda, komandant i Peter Stante Skala, politički komesar. Iako malobrojna, sa svega dvanaest boraca, četa je do 11. avgusta 1941. izvršila nekoliko akcija — zapalila je nekoliko privrednih objekata i žito na imanjima iseljenih Slovenaca.
Zajedno sa Stanteom, Vrunč je 11. avgusta otišao u izvvidnicu u Slivnicu, kod Celja, kako bi razradili plan napada na žandarmerijsku stanicu. Prilikom povlačenja iz sela, upali su u žandarmerijsku zasedu i pružili otpor. Stante je uspeo da se spasi bekstvom, dok je Franjo Vrunč bio teško ranjen i zarobljen. Nemci su ga potom odveli u zatvor u Mariboru, gde je 24. avgusta 1941. streljan zajedno sa grupom talaca.
Ukazom predsednika Federativne Narodne Republike Jugoslavije Josipa Broza Tita, 27. novembra 1953. godine, proglašen je za narodnog heroja Jugoslavije.
