Narodni heroj – Milica Šuvaković Maša
iz Pakraca ( Hrvatska )
Milica Šuvaković Maša rođena je 1912. godine u Pakracu. Potiče iz svešteničke porodice, poreklom iz Zemuna. Bila je aktivna u partijskoj organizaciji na Beogradskom univerzitetu i član redakcije lista „Žena danas“.
Od polovine 1940. godine, kada je izbegla hapšenje, živela je u dubokoj ilegalnosti, u Beogradu, sve do marta 1941. godine kada se vratila kući u Zemun. Tu su je na samom početku rata uhapsile ustaše, zajedno sa ocem, protom Šuvakovićem. Zahvaljujući zauzimanju prijatelja i protinom ugledu, ubrzo su pušteni i prešli u Beograd.
Milica se vratila u svoj raniji ilegalni stan u Dragačevskoj ulici broj 17, kod Danice i Jelene Cvetković. Učestvovala je u akciji uništavanja kamiona i pomagala je Mati Vidakoviću u izgradnji paklenih mašina. Prilikom eksplozije jedne takve mašine, 4. jula 1941. godine, Milica je lakše ranjena i uspela je da pobegne, dok je ranjeni Mate, zajedno sa svojim stanodavkama Jelenom i Danom, uhapšen i sve troje su streljani.
Pošto se oporavila i dobila novu lažnu povlasticu Milica je otputovala iz Beograda. Krajem septembra 1941. godine stigla je u Ozrenski partizanski odred, iz koga je zatim prešla u Toplički partizanski odred, u Pasjačku četu. Tu se upoznala sa Slobodanom Žilnikom, kasnije narodnim herojim i sa njim sklopila prvi partizanski brak u južnoj Srbiji.
Početkom 1942. godine uhapšena je u Prokuplju i odvedena u logor na Crvenom krstu u Nišu. U policiji i logoru vodila se pod ilegalnim imenom Jovanka Popović, učiteljica iz Sarajeva. Pošto je Milica Šuvaković bila pred porođajem, ostale logorašice su se trudile da joj pomognu i da joj prepuste manje naporne poslove u logoru. Zajedno su bile kume Miličinom sinu i nazvale ga Želimir.
Milica je bila potpuno sigurna da će biti puštena, jer ni Specijalna policija ni logorske vlasti nisu otkrile njen pravi identitet. Posle bekstva grupe logoraša, 2. decembra 1942. godine, Gestapo i Specijala policija preduzeli su energične mere da uhvate begunce i jako su pooštrili režim u logoru. Sutradan posle bekstva, logorski lekar dr. Velizar Pijade rekao je Milici da mora da preda sina na čuvanje van logora.
Na streljanje 15. decembra 1942. godine pošla je spokojna jer je saznala da je mali Želimir predat njenoj porodici. Miličin sin Želimir je poznati jugoslovenski i srpski reditelj Želimir Žilnik.
