Narodni heroj – Tihomir Tićo Miloševski

iz Debra ( Makedonija )

Tihomir Tićo Miloševski rođen je 13. jula 1915. godine u selu Bituše kod Debra, u siromašnoj pečalbarskoj porodici. Posle osnovne škole, završio je poljoprivrednu školu u Tetovu i Valjevu. Pošto nije imao materijalnih mogućnosti za dalje školovanje, otišao je u vojnu školu. Posle završetka vojne škole dobio je oficirski čin i upućen u službu na granicu prema Bugarskoj. Tamo ga je 1941. godine zatekao Aprilski rat. U toku kratkotrajnog otpora svoje jedinice, bio je ranjen. Iako ranjen, uspeo je da izbegne zarobljavanje, pa je otišao u Skoplje.

Tihomir Tićo Miloševsk
Tihomir Tićo Miloševsk

U okupiranom Skoplju se povezao sa antifašističkim pokretom, ali je bugarska polcija upsela da ga uhapsi i u zatvoru ga podvrgla mučenju i ispitivanju. Privremeno je bio pušten iz zatvora, ali je ponovo uhapšen i internisan u Bugarskoj. U januaru 1942. godine, vratio se iz internacije.

Uskoro se priključio Narodnooslobodilačkom pokretu i u junu 1943. godine postao član Komunističke partije Jugoslavije. Tada mu je Mesni komitet KPJ u Skoplju poverio dužnost komandanta Mesnog vojnog štaba. U martu je otišao u partizanski odred na Skopskoj Crnoj gori, gde se zadržao neko vreme. Posle se, po nalogu KPJ, vratio u Skoplje i tamo ostao do početka juna. Posle toga je otišao u Tikveški partizanski odred „Dobri Daskalov“. Istakao se u borbama na Dudici, Mihajlovu i ostalim akcijama.

U vreme priprema za Februarski pohod partizanskih jedinica 1944. godine, bataljoni, koji su bili određeni da idu sa Centralnim komitetom Komunističke partije Makedonije i Glavnim štabom NOV i PO Makedonije na kumanovski teren, stavljeni su pod njegovu komandu. Ovi bataljoni su, kroz niz borbi, od januara do sredine februara prešli put od Karadžova do Kozjaka i tu se spojili sa bataljonom „Orce Nikolov“. Od njih je, 26. februara 1944., formirana Treća makedonska brigada, a Tihomir Tićo Miloševski postavljen za njenog komandanta. Brigada je pod njegovom komandom učestvovala u prolećnoj ofanzivi u borbama protiv bugarskih jedinica i četnika. Tada se istakao u borbama kod Ristovca, Probištipa, Besne Kobile, Petrove gore i ostalo.

U julu 1944. godine, postavlje je za komandanta Druge operativne zone, a ubrzo zatim za komandanta 41. makedonske divizije. U oktobru je postavljen za komandanta Petnaestog makedonskog korpusa, koji je tada učestvovao u borbama za oslobođenje zapadne Makedonije.

U završnim borbama za oslobođenje Jugoslavije, Tihomir Tićo Miloševski je u svojstvu komandanta 48. divizije bio teško ranjen kod Dugog Sela blizu Zagreba. Zbog doprinosa makedonskih jedinica u proboju Sremskog fronta, bio je proglašen za počasnog građanina Vinkovaca.

Posle završetka rata, vršio je odgovorne dužnosti u Jugoslovenskoj narodnoj armiji. Penzionisan je 1962. godine u činu general-majora.

Na Prvom zasedanju Antifašističkog sobranja narodnog oslobođenja Makedonije, bio je izabran za člana Prezidijuma. Posle toga je biran za poslanika i člana Saveta Republike.

Umro je 1. aprila 1984. godine u Skoplju.

Nosilac je Partizanske spomenice 1941. i više jugoslovenskih i stranih odlikovanja, među kojima je poljski Partizanski krst. Tihomir Tićo Miloševski ordenom narodnog heroja odlikovan je 27. novembra 1953. godine.