Poginuo Žarko Zrenjanin – 06.11.1942 – YU KALENDAR
NA DANAŠNjI DAN
(6. novembar) 1942. godine,
Poginuo je Zarko Zrenjanin narodni heroj u obračunu sa nemačkim okupatorom u Pavlišu kod Vršca.
Prema izveštaju policijskog generala Franca Rajta, pod brojem 22142 od 6. novembra 1942, u kome svoje pretpostavljene izveštava o događajima od 4. novembra iste godine, kada su jake policijske i snage SS divizije „Princ Eugen” opkolile selo Pavliš, ulicu i kuću u kojoj su bili Žarko Zrenjanin Uča, sekretar Pokrajinskog komiteta KPJ za Vojvodinu i član CK KPJ, zajedno sa Strahinjom Stefanovićem, sekretarom Okružnog komiteta KP za južni Banat. Poginuli su i Zrenjanin i Stefanović.
Dogodilo se to samo dan uoči polaska Zrenjanina na Prvo zasedanje AVNOJ-a.
Priprema za taj istorijski skup u Bihaću predstavljala je neposredni povod da Žarko zahteva od svoje kurirke da Zorku Roknić Kragić (1914-1944) hitno dovede.
Zvanična istoriografija označila je Zorku Roknić Kragić kao izdajnika, saradnika okupatora. Prema svim važećim dokumentima, profesorka je, nakon što je posetila ilegalce, otkrila okupatorskoj policiji mesto gde se „crveni general” krije.
„Na dan 3. novembra 1942. godine javljeno mi je da se u blizini Vršca nalazi komunistički vođa za Banat Žarko Zrenjanin, sa svojim bliskim saradnikom Strahinjom Stefanovićem. Odmah sam naredio da komandant javne bezbednosti Uprave policije dr Špiler sa svojom udarnom grupom ide u Vršac, a i ja sam se tamo uputio, gde sam sreo meni poznatu ženu (suprugu) čoveka ubijenog prošle godine zbog komunizma, i koja je i sama bila duže vreme u zatvoru zbog toga.
(Ta) Žena mi je pričala da je dan ranije od jedne njoj nepoznate osobe primila poruku da treba u jednu kuću u Pavlišu da odnese veš, novac i duvan, a da je to za komunističkog vođu Vojvodine Žarka Zrenjanina. Ona koja se sada potpuno izlečila od komunizma hoće da ima miran život, i želi meni lično da zahvali što sam je u njenu profesorsku službu postavio, a njene roditelje i rođake nisam proganjao. Odlučila se da ovu priliku izda policiji.
Otišla je u tu kuću i tamo joj je imenovani tražio da do sutra, 4. novembra u 8 ujutru, donese njemu potrebne stvari. Opisala je kuću i rekla da će i sama tamo poći i u sukobu na našoj strani uzeti učešća, s molbom da njeno ime niko ne sazna. Naredio sam da se veći deo sela pohapsi, kako komunisti ne bi uspeli da umaknu. Zamolio sam komandanta jedinice vojne pošte 12208, vođu jurišne divizije ’Princ Eugen’ Lincera za opkoljavanje četvrtog kvarta da preduzme hapšenje”, navodi se u izveštaju Franca Rajta. U mrkloj noći, 4. novembra, u 2 sata i 30 minuta, sedam stotina pripadnika divizije „Princ Eugen“ opkoljava selo.
„Komunisti su uzvratili vatrom u pokušaju da se probiju u atar sela, Borba je dugo trajala, a onda je nastalo zatišje. U sedam sati ujutro, naložio sam da se kuća granatira“ – privodi kraju izveštaj general Franc Rajt, komandant policijskih snaga za Banat. Tela Žarka Zrenjanina i Strahinje Stefanovića prenesena su u Veliki Bečkerek (današnji Zrenjanin), gde su tri dana bila izložena da se narod zastraši.
Nakon oslobođenja, telo Žarka Zrenjanina preneto je u Vršac gde je oktobra 1945. godine sahranjen u Ruskom parku na današnjem Svetosavskom trgu, na mestu gde mu je podignut i spomenik.
Zorka Roknić Kragić streljana je 23. decembra 1944. godine u Vršcu, kao “protivnik komunističke vlasti”.
Početkom 2017. godine Apelacioni sud u Beogradu potvrdio je presudu Višeg suda u Pančevu kojim je Zorka Roknić Kragić rehabilitovana.
