Stjepan Steva Filipović – Narodni heroj iz Opuzena ( Hrvatska )
Narodni heroj Stjepan Steva Filipović (Opuzen, 27. januar 1916 — Valjevo, 22. maj 1942)
Stjepan Steva Filipović odrastao je u Mostaru, gde je završio osnovnu školu i dva razreda gimnazije, a potom je u Kragujevcu učio električarski i bravarski zanat. Godine 1937, kao mladi radnik je pristupio revolucionarnom radničkom pokretu. Učestvovao je u mnogim demonstracijama, radničkim štrajkovima i drugim akcijama, zbog čega je bio uhapšen i proteran u rodno mesto. Oktobra 1940. godine je postao član ilegalne Komunističke partije Jugoslavije.
Neposredno pred početak Drugog svetskog rata u Jugoslaviji, Stjepan Steva Filipović je bio jedan od aktivista Mesnog komiteta KPJ za Kragujevac, a nakon okupacije zemlje 1941. godine je po partijskom zadatku bio upućen u Valjevo. Ovde je aktivno učestvovao u pripremama oružanog ustanka i početkom jula 1941. godine bio jedan od prvih boraca Kolubarske čete Valjevskog partizanskog odreda. Već u prvim borbama se istakao hrabrošću, a za podvige koje je izvršio tokom napada na Lajkovac, 15. avgusta 1941. godine je bio pohvaljen od strane komandanta Glavnog štaba NOP odreda Jugoslavije Josipa Broza Tita.
Isticao se hrabrošću i u drugim borbama valjevskih partizana, a posebno prilikom napada na Krupanj i Šabac, septembra 1941. godine. Bio je postavljen za komandira čete, a potom i za komandanta Kolubarskog bataljona. Krajem septembra je prebačen u Podrinski partizanski odred, gde je vršio dužnost političkog komesara odreda. Nakon Prve neprijateljske ofanzive i povlačenja glavnine partizanskih snaga u Sandžak, krajem 1941. godine ostao je na terenu zapadne Srbije.
Nakon reorganizacije preostalih partizanskih snaga bio je imenovan za komandanta Tamnavsko-kolubarskog bataljona. Usled stalnih potera i jake zime, ovaj bataljon je bio uništen u borbama, a Stjepan Steva Filipović je s još dvojicom partizana zarobljen 24. decembra 1941. godine u selu Trbosilje, kod Loznice. Četnici Koste Pećanca su ga potom sproveli u Šabac i predali žandarmima, koji su ga potom predali Nemcima. Izvesno vreme je bio u zatvoru Gestapoa u Beogradu. Tokom istrage u zatvoru bio je strašno mučen i zlostavljan, s namerom da oda ostale partizane na terenu, kao i njihove saradnike. Pošto je ostao uporan u odbijanju saradnje, okarakterisan je kao „nemoguć slučaj” i premešten u Valjevo, gde je javno obešen 22. maja 1942. godine.
Prilikom vođenja na mesto vešanja, kao i neposredno pre egzekucije, Filipović je pozivao okupljeni narod na borbu protiv okupatora i klicao Komunističkoj partiji i Crvenoj armiji. Na vešalima je sa uzdignutim rukama uvis i stisnutim pesnicama uzvikivao antifašističke parole. Tom prilikom nastala je fotografija, preko koje je Steva Filipović postao simbol prkosa i optora fašizmu.
– Drugovi! Drugarice! Srpski narode! Hitlerovske horde prodrle su u tvoja sela i tvoje gradove, one ti ispijaju krv, muče te po zatvorima i koncentracionim logorima, gone te da do iznemoglosti radiš u rydnicima i fabrikama koje snabdevaju fašističke zlikovce! Nemačke horde nas streljaju u masama. Braćo, ne dajte se zavesti lažnom propagandom fašističkih okupatora i klevetničkim lažima domaćih izroda i izdajnika! Ustajte svi! Svi u borbu protiv fašističke reakcionarne zveri! Ako pognete glave, ako se ne borite, Hitlerovski zločinci će i vas ovako vešati, jednog po jednog! Samo se borbom možemo osloboditi naših krvnika! Ustajte! Ne plašite se smrti, ona se samo kukavicama čini strašnom! Smrt nije ništa neobično! To ćete videti za koji trenutak kada mi omča preseče dah. U borbu, drugovi i drugarice! Povadite svoje zarđale puške, izvojujte svoju slobodu i prava, iskorenite domaće izdajnike i sve pomagače i sluge fašizma! Pristupite partizanskim odredima! Pomažite Narodnooslobodilačku borbu! Dole Hitler!
— deo govora Steve Filipović neposredno pre vešanja 22. maja 1942. godine, koji je kao očevidac zabeležio profesor valjevske gimnazije Milivoj D. Mandić.
Za narodnog heroja proglašen je 14. decembra 1949. godine. Godine 1960. godine u Valjevu je podignut monumentalni Spomenik borcima Revolucije, rad vajara Vojina Bakića, koji predstavlja Filipovića neposredno pred vešanje.
Replika Filipovićeve fotografije u prirodnoj veličini se nalazi u zgradi Ujedinjenih nacija u Njujorku.
