Yu NoStAlGiJa

Istorija,NOB,Jugoslavija,SFRJ,bitke,partizani,Tito

Grupa boraca sa članovima štaba brigade u Nevesinju, april 1943. (1200 x 618)
Brigade u Bici na Sutjesci

Treca dalmatinska brigada u Bici na Sutjesci + (FOTO)

Treca dalmatinska brigada u Bici na Sutjesci

Treća dalmatinska narodnooslobodilačka brigada formirana je na području opštine Muč, odlukom Vrhovnog štaba od 17 novembra 1942. U njen sastav ušli su Svilajsko-mosečki, Mosorski ‘i Šibenski partizanski odred i Kninski bataljon. U februaru 1943, za vreme Četvrte neprijateljske ofanzive, užla je u sastav Devete dalmatinske divizije kao njena Prva brigada. Kada je polovinom aprila 1943 rasformirana Deveta dalmatinska divizija, Treća dalmatinska brigada je reorganizovana i popunjena borcima iz Četvrte i Pete brigade.

Dvadeset devetog aprila brigada je dobila naređenje da se prebaci u Sandžak, u sastav
Prve proleterske divizije, i da u rejonu Pljevalja smeni Treću krajišku brigadu.Marš je izvršen od 30 aprila do 5 maja, pravcem Nevesinje — Kalinovik — Miljevina — Brod na Drini — Zavajit — Pljevlja. Na maršu od Nevesinja do Pljevalja izbačeno je iz stroja preko 300 boraca obolelih od tifusa. Uslovi za sprečavanje epidemije, za lečenje i rehabilitaciju obolelih bili su vrlo slabi. Početak nove ofanzive zatekao je brigadu u situaciji u kojoj još nisu bile otklonjene teške posledice prethodne ofanzive. Pretstojala je borba na dva fronta — protiv neprijatelja, na jednoj, i tifusa, na drugoj strani.

Grupa boraca sa članovima štaba brigade u Nevesinju, april 1943. (1200 x 618)
Grupa boraca sa članovima štaba brigade u Nevesinju, april 1943. (1200 x 618)

Šestog maja je Treća dalmatinska brigada u rejonu zapadno od Pljevalja smenila Treću krajišku brigadu, i dobila zadatak da glavnim snagama spreči prodor neprijatelja iz Pljevalja pravcem Meljak — Čelebić, gde se nalazila Centralna bolnica sa ranjenicima, i da delom snaga zatvori pravac Pljevlja — Kosanica. Kasnijim naređenjem upućen je jedan bataljon u selo Boljaniće radi održavanja veze sa Šestom istočnobosanskom brigadom koja je bila u rejonu Čaj niča. Na tom zadatku zatekao nas je početak Pete ofanzive. Prvih nekoliko dana neprijatelj nije bio aktivan. Samo su povremeno dejstovale italijanskaartiljerija iz Pljevalja i manje četničke grupe na pravcima Pljevlja — Meljak i Pljevlja — Podpeće. Ozbiljniju borbu vodio je samo 1-vi bataljon 17 maja u rejonu sela Boljanića protiv snaga koje su nastupale od Čajniča prema Pljevljima. Neprijatelj je uspeo da ga odbaci sa komunikacije i da glavninom produži u Pljevlja. Zbog toga smo očekivali da će sledećeg dana preduzeti dejstva i iz ovog garnizona. Međutim, on je samo snagama iz sela Boljanića pokušao da forsira Čeotinu u rejonu sela Glisnice.

Duje Bašić, učesnik u španskom građanskom ratu i prvi komandant Prvog bataljona Treće dalmatinske brigade
Duje Bašić, učesnik u španskom građanskom ratu i prvi komandant Prvog bataljona Treće dalmatinske brigade

Naš 1-vi bataljon je vodio upornu borbu u sadejstvu sa delovima Šeste istočnobosanske brigade na desnoj obali Čeotine i pod teškim uslovima se pod borbom povukao na njenu levu obalu. Sledećeg dana neprijatelj2 je pokušao da u rejonu Glisnice forsira Čeotinu, ali je bio odbijen uz osetne gubitke. Prvi i 4 bataljon, koji je u toku noći stigao kao ojačanje 1-vom uspeli su da odbace neprijatelja i spreče forsiranje Čeotine. Toga dana su stigli i prvi delovi Sedme baniske divizije. Po njenom dolasku potčinjena joj je Treća dalmatinska brigada, koja je dobila zadatak da organizuje odbranu Čeotine na otseku selo Gradac — selo Petine. Dva ili tri dana kasnije otsek odbrane proširen je do sela Vikoča, stim da brigada zadržavajući slabije delove na desnoj obali reke, smeni na tom otseku delove Šeste istočnobosanske brigade i ne dozvoli neprijatelju forsiranje Čeotine i prodor u pravcu Čelebića.

Pošto je ovaj front bio isuviše širok, brigada je morala zauzeti liniski raspored, bez rezerve. Odbrana je organizovana u toku 20 i 21 maja. Istureni delovi 4-og bataljona na desnoj obali Čeotine vodili su manje borbe sa neprijatelje vim izviđačkim delovima, a 22 maja njegova avijacija je bombardovala položaje brigade, nanevši gubitke našem 2 bataljonu.
Sutradan, u svanuće, neprijatelj ie uz podršku artiljerije i avijacije prešao u napad na otseku selo Gradac — selo Mrševo i posle upornih borbi uspeo da odbaci 2 i 4 bataljon i u toku dana forsira Čeotinu u rejonu sela Graca, uspostavivši mostobran na desnoj obali u rejonu selo Gradac — selo Cerovci. U toku noći 24/25 maja izvršili smo protivnapad, ali nismo uspeli da odbacimo neprijatelja koji se grčevito branio.

Vreme je bilo kišno i maglovito. Zemljište ispresecano i pošumljeno. Usled toga teško je bilo održavati vezu i sadejstvo između jedinica. Prilikom protivnapada, koji je vršen noću
24/25 maja 4 bataljon je, usled tamne noći i magle, upao u neprijateljski raspored. Razvila se borba prsa u prsa, u kojoj je neprijatelj imao osetne gubitke. U svanuće j e uveo u borbu sveze snage i protivnapadom uspeo da ponovo odbaci 4 bataljon na polazne položaje. Pokušaji neprijatelja da proširi mostobran bili su odbijeni.

U noći 26/27 maja, zajedno sa Trećom krajiškom i Osmom baniskom brigadom, preduzet je protivnapad za likvidiranje n e p r i j a t e l j s k o g mostobrana, ali nije uspeo usled t o g a š t o jedinice po magli, kiši i teškom terenu nisu stigle pravovremeno na polazne položaje, te napad nije izvršen jednovremeno, već po delovima. Odmah posle neuspešnog protivnapada Treća krajiška brigada je povučena u pravcu Čelebića.

Treća dalmatinska brigada je ostala u odbrani do 29 maja, kada je po naređenju Štaba Sedme divizije izvršila pokret za selo Tepce, prebacivši se na levu obalu Tare. Po prelasku Tare dobili smo naređenje da krenemo preko Durmitora i reke Pive ka Vučevu i javimo se Štabu Prve proleterske divizije radi dobij an j a novog zadatka.

Neprijateljski obruč se sužavao. Bilo nam je jasno da se težište borbe prenosi na Sutješku, jer su već ranije tamo upućene druge jedinice. Međutim, nismo znali da je situacija tako ozbiljna. Neuspeh prethodne neprijateljske ofanzive navodio nas je na to. Ono što nas je brinulo i o čemu smo vodili razgovore od početka ofanzive — bili su ranjenici. Znali smo da ih ima još mnogo, a brigada ih je već nosila i zna šta to znači. Sa situacijom smo detaljnije upoznati po dolasku u Štab Prve proleterske divizije na Vučevu. Sećam se kako nam je
drug Koča, prilikom izdavanja zadatka, objasnio tadašnju situaciju.

— Ovo je još jedna neprijateljska ofanziva koja je propala — rekao je drug Koča. — Nismo dozvolili neprijatelju da ostvari svoj plan okruženja i uništenja naših snaga u međurečju
Pive i Tare. Ali to ne znači da su sve teškoće prebrođene. Moramo se probiti preko Zelengore za istočnu Bosnu. Još nemamo podataka kolike su snage neprijatelja na Zelengori, ali ne očekujemo da su tako jake da bi mogle sprečiti naš proboj. Vaš zadatak je — nastavio je drug Koča — da smenite na otseku ušće Sut ješke u Drinu — Čurevo — Šadići Šestu istočnobosansku brigadu i jedan bataljon Treće krajiške. Oni učestvuju u proboju. Dosadašnji pokušaji neprijatelja na tom otseku bili su uspešno odbij eni. Vodite računa da nam je držanje Vučeva Jos uvek važno, jer sve naše jedinice nisu još prešle reku Pivu.

Brigada je branila te položaje do 6 juna, do dolaska Sedme divizije. U tom periodu neprijatelj nije pokušavao da se iz kanjona Sutjeske popne na Vučevo. Ograničio se samo na dejstva artiljerijom po našim položajima. Naročito teško je bilo držati položaje u rejonu Pustog Polja, na ušću Sutjeske u Drinu, jer su ti položaji bili jako izloženi frontalnom i bočnom dejstvu neprijateljske artiljerije. Na tim položajima je naš 2 bataljon usled toga stalno trpeo gubitke.

Šestog juna brigada je rasformirana radi popune jedinica Prve i Druge proleterske divizije. Njen 2 bataljon je popunjen i upućen u Drugu dalmatinsku brigadu. Od ostalih boraca formirana su dva ojačana bataljona i upućena za popunu jedinica Prve i Druge proleterske divizije. Drugi bataljon se u sastavu Druge dalmatinske brigade probijao kroz Zelengoru, a
ostala dva bataljona samostalno. Oni su tek kod sela Miljevina ušli u sastav jedinica u koje su bili određeni.

Moral boraca Treće dalmatinske brigade bio je na primernoj visini. Njega nisu pokolebale razne i mnogobrojne teškoće sa kojima se brigada, pored borbe sa neprijateljem, borila, kao što su bile epidemija tifusa, nedostatak municije, ishrane, odeće, obuće itd. Dejstvujući na sektorima kojima su prethodno ‘prošle sve naše jedinice, ona se teško snabdevala najnužnijim potrebama, i to ne samo za borce nego i za bolesnike i ranjenike kojih je bilo mnogo u brigadnoj bolnici. Poznato je da je u toku Narodnooslobodilačkog rata bilo najteže onim jedinicama koje su dobile zadatak da duže vreme brane pojedine sektore. Takav zadatak Treća dalmatinska brigada imala je dugo vremena. Zbog toga su se njeni borci morali dugo odricati i onog najnužnijeg. To su oni činili sa velikom svešću i razumevanjem.

Posle rasformiranja, borci Treće dalmatinske brigade nastavili su borbu u sastavu slavnih proleterskih brigada. Mnogi od njih ostali su na Ćeotini, Sutjesci, Zelengori i drugim poprištima slavnih bitaka. Nisu dočekali dan slobode, nisu dočekali da vide kako se na vrhu Marjana, o kome su sa zanosom i čežnjom pevali pesme, zalepršala zastava slobode, zastava nove, Titove Jugoslavije.

Branko DUDE

Zbornik sjecanja:

Sutjeska II