Franc Rozman Stane – Narodni heroj iz Ljubljane (Slovenija)

 

Franc Rozman Stane (27. mart 1911 — 7. novembar 1944), učesnik španskog građanskog rata i Narodnooslobodilačke borbe i narodni heroj Jugoslavije.

Franc Rozman je rođen 27. marta 1911. u Ljubljani. Njegova porodica je živela u selu Spodnje Pirnice, gde je Franc proveo svoje detinjstvo. Po završetku osnovne škole, radio je kod seljaka kao sluga i čobanin. Otac mu je u Prvom svetskom ratu 1914. nestao na ruskom frontu. Pošto su mu se sestre udale, sud je Francu i njegovom mlađem bratu odredio staratelje. Jedan od Francovih staratelja je bio Valentin Rožanc, komunista, a kasnije narodni heroj, koji je imao uticaja na mladog Franca.

Franc Rozman Stane
Franc Rozman Stane

Franc Rozman Stane je pekarski zanat izučio u Ljubljani i posle je neko vreme radio kao kalfa. Kasnije se dobrovoljno prijavio u vojsku, sa željom da postane pilot, ali je odbijen zbog nedovoljne školske spreme. Vojni rok je zato služio u pekarskoj četi u Petrovaradinu i dobio čin kaplara. Posle odsluženja vojnog roka, otvorio je pekaru u Medvodama, ali je bankrotirao.

U jesen 1936. među prvima je otišao u Francusku, a odatle u Španiju, gde je učestvovao u odbrani Madrida u novembru iste godine. Te godine je postao i član Komunističke partije Španije, a član KPJ tri godine kasnije. U proleće 1937. završio je podoficirski kurs, a ovladao je i ruskim i španskim jezikom, pa je radio kao prevodilac za sovjetske instruktore. Kasnije je zavšio i oficirski kurs u Albaseteu i postao poručnik i komandir čete bataljona „Dimitrov“, u 15. internacionalnoj brigadi. Vremenom je unapređen u čin kapetana i postavljen za komandanta bataljona. U periodu od 1939. do 1941. bio je u francuskim logorima, da bi u aprilu 1941. otišao da radi u Nemačkoj u okolini Lajpciga kao pekar. U julu iste godine je pobegao najprije u Zagreb, a potom u Ljubljanu.

Početkom septembra 1941, Franc Rozman Stane je određen je za komandanta Prvog štajerskog bataljona, kojim je komandovao u mnogim akcijama, i u pokretu prema Brezicama, u oktobru i novembru, kada su partizanske jedinice pokušale da spreče masovnu deportaciju slovenačkog stanovništva. Kad se bataljon podelio na manje grupe zbog zime, Franc je došao u Ljubljanu, gde je postavljen za komandanta Drugog štajerskog bataljona. Njime je komandovao u pokušaju bataljona da se probije u njemačku okupacionu zonu, u decembru 1941. godine, a posle u povratku logorovao je na brdu Pogled, kod Ljubljane, gdje je obučavao borce.

U proljeće, bataljon je prerastao u Prvu štajersku partizansku brigadu. Franc Rozman je komandovao u mnogim borbama, u maju i junu 1942. godine, između ostalih kod Jančja i Mujave. U junu, djelovi brigade odlaze preko Notranjske i Gorenjske za Štajersku, gde se probijaju početkom septembra, poslije teških borbi i danonoćnih marševa.

Dolaskom u Štajersku, organizovane su nove partizanske jedinice, a na početku 1943. godine, posle reorganizacije, Franc Rozman Stane je imenovan za komandanta Četvrte operativne zone. Dana 14. jula 1943. godine postaj oje komandant Glavnog štaba NOV i PO Slovenije, kada je naredbom od 1. maja 1943. godine, unapređen u čin general-majora. Iduće godine, 1. septembra, unapređen je u čin general-lajtanta NOVJ.

Kad je 7. novembra 1944. godine, zajedno s grupom viših oficira, isprobavao novi engleski laki minobacač, kod Petrove Vaši, jedna mina je eksplodirala u samoj cejvi, i smrtno ga ranila. Istog dana je umro u bolnici Kanižarnica, kod Crnomlja. Sahranjen je u Grobnici narodnih heroja u Ljubljani.

Odlukom Predsedništva Antifašističkog veća narodnog oslobođenja Jugoslavije (AVNOJ), a na predlog Glavnog štaba NOV i PO Slovenije Franc Rozman Stane  progašen je za narodnog heroja, svega par dana poslije pogibije – 11. novembra 1944. godine.

Po njemu je bio nazvan raketni čamac klase Osa Jugoslovenske ratne mornarice.

Centralna banka Slovenije je 2011. godine, povodom stogodišnjice njegovog rođenja, pustila u opticaj milion kovanica u apoenu od dva evra sa likom Franca Rozmana Staneta