Josip Jutriša Janko –
Narodni heroj iz Krapine ( Hrvatska )
Josip Jutriša Janko rođen je 18. februara 1920. godine u Martiš Vasu kod Pregrade, Krapina. Pre Drugog svetskog rata radio je u Zagrebu kao mehaničar.
Nakon okupacije uključio se u rad udarnih grupa u Zagrebu i učestvovao u nekim diverzantskim akcijama. U oktobru 1941. godine, Josip Jutriša Janko je mobilizovan u domobrane, ali i dalje nastavlja da radi za Narodnooslobodilački pokret. Grupa s kojom je sada bio povezan, radila je u Zagrebu po direktivama Okružnog komiteta KP Hrvatske za Krapinu. Zadatak im je bio da prikupljaju oružje i drugi vojni i sanitetski materijal, te da ga iz Zagreba otpremaju partizanima.
Budući da je Josip Jutriša Janko bio šofer, u tim je akcijama imao mnogo uspeha. Bio je šofer velikog župana Prebega i uživao je njegovo puno poverenje, a poznavali su ga gotovo svi ustaški visoki oficiri.
Osim prikupljanja oružja, grupa je povremeno preduzimala i druge akcije u gradu. Tako su jednom upali u stan nekog ustaškog bojnika (majora) u Branimirovoj ulici i likvidirali ga. Zatim je učestvovao u organizovanju akcije u stanu ministra oružanih snaga NDH, generala „viteza“ Vilka Begića, u Petrovoj ulici.
Budući da pripadnici grupe nisu našli Begića u stanu, odneli su mu sva odlikovanja, dva automata i nekoliko pištolja. Na jednom automatu u vitrini stajala je posveta: „Ministru oružanih snaga NDH Vilku Begiću – Firer Adolf Hitler“ (danas se nalazi u Vojnom muzeju na Kalemegdanu). Jednom prilikom, kada je prevozio oružje, Josip Jutriša Janko je u Draškovićevoj ulici pregazio jednog ustašu koji je hteo da ga zaustavi. Uspeo je da pobegne i da spasi oružje.
U leto 1943. godine otpremio je u Zagorski partizanski odred nekoliko puškomitraljeza i drugo oružje, aparat za umnažanje, sanitetski materijal i veće količine municije. Odmah nakon toga je, zajedno s još dva pripadnika grupe, oteo ustaškog bojnika Danu Petranovića, načelnika za pozadinu MINORS-a (Ministarstvo oružanih snaga NDH). Petranović je u zvaničnim kolima bio otpremljen izvan Zagreba prema Zaprešiću i likvidiran u šumi.
Pored tih akcija Josip Jutriša Janko je izrađivao i dostavljao štambilje za veliki broj političkih i vojnih organizacija NOP-a u Hrvatskom zagorju, a isto tako je uspešno falsifikovao neprijateljska dokumenta. Među značajne uspehe Jutriše i njegove grupe može da se ubroji i uništenje šifrantskog odeljenja u MINORS-u, 1943. godine.
Jutriša je organizovao i nekoliko novih grupa ilegalaca. Jedna je delovala na aerodromu Borongaj u cilju dobave većih količina benzina, a druga na Grmošćici, gde se nalazila velika barutana, te su iz nje nabavljali oružje, municiju i eksploziv.
Budući da se Josip Jutriša Janko zbog svoje velike aktivnosti već dosta kompromitovao, pretila je opasnost da bude otkriven. Septembra 1943. godine, Jutriša je sa još nekim ilegalcima otišao u partizane, u Zagorski partizanski odred, gde je pri Štabu Prvog bataljona vršio dužnost operativnog oficira.
Iste je godine primljen u članstvo Komunističke partije Jugoslavije. U Zagorskom partizanskom odredu Josip Jutriša Janko se istakao u nizu akcija. Tako je jednom prilikom seo u zarobljeni tenk i napao ustaško uporište u Ivancu, izazvavši među ustašama pravu paniku. U leto 1944. godine postavljen je za komandanta bataljona u Zagorskom partizanskom odredu.
Prilikom jedne bitke, 28. decembra 1944. godine, Josip Jutriša Janko bio je smrtno ranjen kod crkve Sv. Tri kralja kod Tuheljskih Toplica. Prenesen je u mesto Strmec kod Velikog Vrgovišta, gde je umro 30. decembra 1944. godine.
Ukazom Prezidijuma Narodne skupštine Federativne Narodne Republike Jugoslavije, 9. februara 1952. godine, Josip Jutriša Janko proglašen je za narodnog heroja.
