Home Narodni heroji Miloš Zidanšek Vencelj – Narodni heroj iz Celja ( Slovenija )

Miloš Zidanšek Vencelj – Narodni heroj iz Celja ( Slovenija )

144
0
Miloš Zidanšek Vencelj
Miloš Zidanšek Vencelj

Miloš Zidanšek Vencelj – Narodni heroj

iz Celja ( Slovenija )

Miloš Zidanšek Vencelj rođen je 12. septembra 1909. godine u Dramljama kod Celja, u radničkoj porodici. Po zanimanju je bio pekarski radnik. Posle izučenog zanata, zaposlio se u Zagrebu, gde se uključio u radnički pokret i 1933. godine bio primljen u Komunističku partiju Jugoslavije. Godine 1935. je uhapšen i osuđen na dve godine robije, koju je izdržao u Sremskoj Mitrovici. Na osnivačkom kongresu Komunističke partije Slovenije, aprila 1937. godine, na kome je učestvovao kao delegat, izabran je za člana Centralnog komiteta KP Slovenije.

Miloš Zidanšek Vencelj
Miloš Zidanšek Vencelj

Zbog revolucionarnog rada i učestvovanja na Prvoj konferenciji KP Slovenije, Miloš Zidanšek Vencelj bio je zatvoren od juna do septembra 1938. godine. Poslednjih godina pred rat, bio je sekretar Pokrajinskog komiteta KPS za severnu Sloveniju, te je politički delovao, posebno u Mariboru, povezujući demokratske i patriotske snage u jedinstveni antifašistički front. U tom predelu, gde su petokolonaši širili snažnu propagandu za Hitlera, vodio je ogorčene političke borbe protiv nacizamnacizma i petokolonaša. Godine 1939. učestvovao je na savetovanju KP Slovenije, a 1940. na Petoj zemaljskoj konferenciji KPJ, na kojoj je izabran za kandidata za člana Centralnog komiteta KPJ.

Već u prvim danima okupacije postao je član Vojnog komiteta KPS i po celoj Štajerskoj je pripremao prve borbene akcije i prve partizanske jedinice. Bio je i delegat na široj partijskoj konferenciji 1. i 2. juna 1941. godine u Ljubljani, koja je bila rezultat odluka Majskog savetovanja KPJ u Zagrebu.

Krajem juna 1941., Miloš Zidanšek Vencelj imenovan je za člana Glavnog štaba slovenačkih partizanskih četa s posebnim zadatkom da organizuje ustanak i masovni otpor u Štajerskoj. Miloš je posle toga obišao sva veća mesta u Štajerskoj, pre svega veće radničke centre. Neko vreme se zadržavao i u Mariboru, gde su nacionalisti najviše divljali. Svud se povezivao sa komunistima koje Nemci još nisu bili iselili, zatvorili ili ubili i zajedno s njima pripremao teren za masovni otpor okupatoru. Organizovao je i prve sabotažne akcije. Bio je inicijator svih prvih partizanskih akcija u Štajerskoj u 1941. godini i većinom ih je sam i vodio. Vodio je i najuspešniju akciju iz prvog razdoblja ustanka u Štajerskoj, napad na jako nemačko uporište u Ribnici na Pohorju.

Krajem decembra 1941., Glavni štab slovenačkih partizanskih četa, kao vrlo sposobnog i proverenog vojnog rukovodioca, pozvao ga je u Ljubljansku pokrajinu. Januara 1942. godine, Miloš Zidanšek Vencelj je na Kožljeku blizu Ljubljane organizovao bataljon koji je u znak sećanja na ubijenog komandanta Krimskog partizanskog bataljona dobio ime bataljon „Ljubo Šercer“. Miloš je postao komandant tog bataljona.

Najpoznatija Zidanšekova akcija s bataljonom „Ljubo Šercer“ bio je napad na železničku stanicu Verd, iznad Vrhnike, 1. februara 1942. godine. Uprkos jakoj italijanskoj posadi, on je u oštrom naletu osvojio stanicu, razbio njene prostorije, minirao priličan deo pruge i uništio cisterne sa oko pedeset tona petroleja. Italijani su imali 15 mrtvih.

Zbog napada na Verd, Italijani su protiv Šercerovog bataljona počeli ofanzivu prilično širokog zamaha. Sedište štaba bataljona „Ljubo Šercer“ bilo je tada u selu Gora, gotovo u centru teritorije koju je bataljon oslobodio. Italijani su glavni napad usmerili protiv sela Gora. Kad je Zidanšek obavešten o neprijateljskom grupisanju snaga, on je komandirima i vodnicima izdao naređenje da odbiju sve napade i odbrane oslobođenu teritoriju. Sledećeg dana, 6. februara, Italijani su posle teških borbi prodrli do Gore, otkud se štab prebacio u selo Hribarjevo. Međutim, u Hribarjevo je neprimetno prodrla jedna nova italijanska kolona i blokirala kuću u kojoj je bio Miloš Zidanšek Vencelj. Miloš Zidanšek Vencelj se odmah upustio u borbu, ubio tri Italijana, nekolicinu ranio, ali je tada i sam smrtno pogođen pao pred kućom. Italijani su ga sledećeg dana sahranili kod sela Fara.

List „Slovenski poročevalec“ je izdao vest o smrti jednog od prvih i najsposobnijih komandanata Slovenije. Italijani nisu mogli da veruju da je komandant, koji im je zadao toliko nevolja, zaista mrtav. Sve do 1943. godine izdavali su poternice za njim. Aprila 1943. godine, Rakovška četa je u spomen na njega preimenovana u bataljon „Miloš Zidanšek“, a januara 1944, po njemu je nazvana Jedanaesta slovenačka brigada „Miloš Zidanšek“.

Posle rata sahranjen je u Grobnici narodnih heroja u Ljubljani.

Ukazom Prezidijuma Narodne skupštine Federativne Narodne Republike Jugoslavije, 20. decembra 1951. godine, Miloš Zidanšek Vencelj proglašen je za narodnog heroja.