Miroslav Bukumirović Bukum – Narodni heroj iz Petrovca na Mlavi ( Srbija )
Miroslav Bukumirović Bukum rođen je 4. aprila 1914. godine u selu Šetonje, kod Petrovca na Mlavi. Potiče iz ugledne učiteljske porodice Milića Bukumirovića. Pored Miroslava, njegovi roditelji imali su još četiri ćerke – Srbijanku, Jovanku, Ružicu i Danicu. Pošto se zbog očeve službe, porodice često selila Miroslav je osnovnu školu pohađao u rodnom selu, a gimnaziju u Valjevu. Studije prava započeo je na Pravnom fakultetu u Beogradu, gde se kasnije preselila i njegova porodica.
Miroslav Bukumirović Bukum još kao učenik valjevske gimnazije pristupio je omladinskom revolucionarnom pokretu. Po dolasku na Beogradski univerzitet priključio se studentskom revolucionarnom pokretu i aktivno učestvovao u njegovim akcijama – štrajkovima, demonstracijama i dr. Zbog svog angažmana i aktivnosti u studetskom pokretu, primljen je u članstvo Komunističke partije Jugoslavije (KPJ). Kao jedan od poverljivih članova KPJ, poveravano mu je da putuje u Pariz, gde se tada nalazio partijski punkt i odtale donosi ilegalne partijske materijale dr.
Posle Aprilskog rata i okupacije Kraljevine Jugoslavije, 1941. godine, Miroslav Bukumirović Bukum je po odluci KPJ ostao u okupiranom Beogradu, gde je učestvovao u organizovanju otpora okupatoru. Zbog svoje aktivnosti bio je izabran za člana Rejonskog komiteta za pet kvart grada Beograd. Bio je učesnik uličnih sabotaža i diverzija u leto 1941. godine. Rukovodio je grupom omladinaca, koja je sakupljala oružje, municiju, sanitetski materijal, odeću, obuću, hranu i druge neophodne stvari, koje su ilegalnim partijskim kanalima slate partizanskim jedinicama na Kosmaju i u drugim delovima Šumadije.
Miroslav Bukumirović Bukum je bio učesnik akcije na Crvenom bregu, u kojoj je zarobljena velika količina ratnog materijala, koji je kasnije, ilegalnim partijskim kanalima, preko Lipovačke šume, prebačen u Kosmajski partizanski odred. Njegov rad u okupiranom Beogradu je bio veoma težak, pogotovo posle velikih policijskih provala u beogradsku partijsku organizaciju u jesen 1941. i proleće 1942. godine. Stalno je morao da motri, da li je pod prismotrom policije. Dva puta je uspeo da izbegne agentima policije i spasi se sigurnog hapšenja – jednom u Trnskoj, a drugi put u Aleksandrovoj ulici (danas Bulevar kralja Aleksandra ).
Posle ova dva pokušaja hapšenja, Miroslavu je bio onemogućen dalji opstanak u okupiranom Beogradu i stoga je maja 1942. godine, pokušao da se, pod drugim imenom, preko Vrnjačke banje i Raške, prebaci u Sandžak, gde je planirao da uspostavi vezu s partizanskim jedinicama i dođe do Vrhovnog štaba NOP i DVJ. Na ovom putu za Sandžak, bio je otkriven i uhapšen u jednom selu u blizini Raške. Tada je sproveden u Beograd, gde je u Upravi grada Beograda, strahovito mučen. Neželeći da oda svoje saborce i partijske veze i skloništa, Miroslav Bukumirović Bukum se prilikom odlaska na saslušanje, u hodniku oteo stražarima, iskočio kroz prozor i izvršio samoubistvo.
Pored Miroslava, u Narodnooslobodilačkoj borbi učestvovale su u njegove sestre – Srbijanka, Jovanka i Ružica. One su bile otkrivene i uhapšene u velikoj policijskoj provali u oktobru 1943. godine. Potom su sve tri bile zatvorene u Banjičkom logoru, gde su Srbijanka i Jovanka streljane, septembra 1944. godine, pred samo zatvaranje logora.
Ukazom predsednika Federativne Narodne Republike Jugoslavije Josipa Broza Tita, 7. jula 1953. godine, Miroslav Bukumirović Bukum proglašen je za narodnog heroja.
