NA UŠČU PIVE I TARE

Posle dugih i teških borbi proređena kolona Cvjetnićke čete stigla je 29. maja 1943. godine na levu obalu Tare, u rejon Šćepan-Polja.

Oskudica u hrani, stalne borbe, ranjenici, marševi, nespavanje i ostale teškoće, izmenili su izgled i fizionomiju boraca, ali njihova moralna snaga bila je i ovoga puta jaka i jača od svih nedaća.

Dolazeći u kanjon Tare i Pive, u divljinu koju je stvorila snaga prirode, izgledalo nam je kao da je u ovom kraju život zaustavljen. Ništa se od života nije osećalo osim mitraljeskih rafala i topovskih salvi od kojih su okolna brda podrhtavala. I ovde je neprijateljska avijacija stalno pratila i bombardovala naše kolone i sa malih visina, iznenadnom pojavom, nanosila nam gubitke. Uslovi borbi bili su veoma teški. Ali i u ovoj situaciji, kao i u svim ranijim, izdržljiviji i duhom vedriji borci izvodili su razne šale i to, kao i obično, na račun kuvara.

U ovakvoj situaciji, Cvjetnićka četa je dobila zadatak da brani levu obalu Tare, kod Šćepan-Polja i Šćepan-Kule. Zadatak je izdao komandant bataljona Nikola Pećanac, govoreći: “Preko Tare nijedan neprijateljski vojnik ne sme preći u Šćepan-Polje! Organizujte odbranu tako da unakrsnom vatrom tuče sve te prelaze sa desne obale Tare”.

Komandir naše čete Pepa Rodić rasporedio je četu u odbranu i svim starešinama i borcima ukazao na važnost zadatka. Uspeh neprijatelja na ovom pravcu otežavao bi naše prebacivanje na desnu obalu Pive i dejstvo naših jedinica u rejonu Vučevo, gde se čula jaka borba između naših i neprijateljskih snaga.

Borci su zauzimali zaklone i pripremali se za dejstvo pod snažnom vatrom neprijateljske artiljerije i avijacije. Prelazi na Tari bili su na nišanu naših puškomitraljezaca. Komandir i komesar čete obilazili su borce, razgovarali sa svakim pojedincem i hrabrili nas da budemo odlučni i istrajni, kao uvek.

Borci su bili gladni, a radni vod 2. bataljona nalazio se kod Šćepan-Kule. Kod njega je bilo nešto mesa i brašna, ali se nije moglo kuvati, jer nije bilo vode. Jedan mali izvor, podalje od Šćepan-Kule, bio je “pokriven” dejstvom neprijateljske mitraljeske vatre. Radni vod je izgubio dva druga u pokušajima da se dođe do vode, da bi se za borce skuvala hrana. I tako, radni vod ceo dan nije mogao skuvati hranu, a borci i gladni i žedni sa položaja su gledali ogromnu masu zelene vode koja se valja i koju Tara nosi nekuda u daljine. Tek uveče, u sumrak, kuvari su došli do vode, skuvali hranu i u toku noći doneli je borcima na položaje.

Fašističke kolone su navaljivale da pređu Taru, ali bez uspeha. Iako je neprijatelj podržavao ove kolone jakom minobacačkom i artiljerijskom vatrom, ipak nije uspeo. Četa je u potpunosti izvršila postavljeni zadatak.

Pošto neprijatelj nije uspeo da pređe reku Taru na ovom pravcu, i da onemogući naš manevar preko reke Pive, pokušao je dejstvom avijacije porušiti jedini viseći most, preko kojeg je trebalo da pređe naša četa. Na našu sreću ni to mu nije uspelo.

Sutradan, 31. maja, dobio sam zadatak da se sa grupom boraca spustim do visećeg mosta na reci Pivi i da ga izvidim, radi našeg pokreta u pravcu Vučeva. Kada smo utvrdili da je prelaz moguć, iako je most bio na nekoliko mesta oštećen avionskim bombama, poslao sam izveštaj komandiru i četa je krenula preko mosta. Misleći, verovatno, da će preko njega prelaziti neka naša veća jedinica, neprijatelj je stalno držao most pod jakom artiljerijskom vatrom. Međutim, četa je sa velikim rastojanjem i pojedinačnim pretrčavanjem prešla most bez gubitaka.

Marko KNEŽEVIĆ MAKELJA

Sjecanja

Treca krajiska brigada