Nadežda Nada Purić – Narodni heroj iz Valjeva

( Srbija )

 

Nadežda Nada Purić rođena je 9. marta 1903. godine u Valjevu. Osnovnu školu i gimnaziju završila je u rodnom gradu, a Trgovačku akademiju u Beogradu. Izvesno vreme je radila u Državnom monopolu, a potom u Ministarstvu finansija Kraljevine Jugoslavije.

Nadežda Nada Purić
Nadežda Nada Purić

Još kao učenica Trgovačke akademije učestvovala je u radu zadruge „Mlade djevojke“, a kasnije u okupljanju revolucionarne omladine oko „ženskog pokreta“, koji je tada bio pod jakim uticajem ilegalne Komunističke partije Jugoslavije (KPJ). Učestvovala je u radničkim i studentskim demonstracijama, a 1934. je primljena u članstvo KP Jugoslavije.

Učestvovala je u radu Akcionog odbora državnih i samoupravnih službenika, koji je bio osnovan početkom 1939. godine. Sarađivala je u listu „Reč istine“, gde je pisala o položaju žena-službenica zalažući se za veća prava žena u društvu. U ovom listu sarađivala je sve do 1940. godine, kada su ovaj list zabranile vlasti Kraljevine Jugoslavije. Rukovodila je radom partijskom ćelijom koja je bila sačinjena od službenika Glavne kontrole Ministarstva finansija Kraljevine Jugoslavije.

Svoj stan u Beogradu, koji se nalazio u Njegoševoj ulici br 73, u neposrednoj blizini Ministarstva finansija, ustupila je na korišćenje Komunističkoj partiji, pa je on služio kao skladište i ekspedicija za rasturanje ilegalnog partijskog materijala, koji je pristizao iz ilegalne štamparije Mesnog komiteta KPJ za Beograd.

Poslije okupacije Jugoslavije, aprila 1941. godine, Nadu je kao jednu od proverenijih članova partije, Svetozar Vukmanović Tempo uključio u rad tehnike Centralnog komiteta KPJ. Pošto je rad u ilegalnim štamparijama, zahtjevao posebne uslove života i aktivnosti,Nadežda Nada Purić je i dalje nastavila da radi u Ministarstvu finansija, ali je sve manje morala da se sastaje sa ostalim članovima Partije, koji nisu bili uključeni u rad ilegalnih štamparija. Pošto je njen stan predstavljao važan punkt za dalje rasturanje ilegalnog partijskog materijala. Nada je morala voditi, naizgled miran život skromne i povučene službenice, koju ništa posebno nije interesovalo. Ovakav Nadin „ravnodušan“ stav prema okupaciji iznenadio je i mnoge njene partijske drugove, koji nisu znali da je ona uključena u rad ilegalnih štamparija u okupiranom Beogradu.

Početkom novembra 1941. godine, Specijalna policija je uspela da uhapsi jednog rasturača letaka. Pošto se ljudi koji su radili u ilegalnim štamparijama nisu međusobno poznavali (a i ako jesu, bilo im je zabranjeno da o tome pričaju međusobno), već je svako znao samo svoju vezu od koje je preuzimao materijal. Uhapšeni rasturač letaka, je usled policijske torture na ispitivanju odao Nadu, jer je iz njenog stana preuzimao materijal. Istog dana, 18. novembra 1941. godine agenti Specijalne policije su otišli do Ministarstva finansija, gdje su na radnom mjestu uhapsili Nadu i odveli je kući.

Prilikom pretresa njenog stana, kojem je i sama prisustvovala, agenti su pored ostalog pronašli oko 3.200 brojeva Biltena Glavnog štaba NOPO Jugoslavije i 1.380 proglasa Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju, pripremljenog za rasturanje uoči godišnjice Oktobarske revolucije. Odmah potom odvedena je u zatvor Specijalne policije, zloglasnu „Glavnjaču“, u kojoj je desetak dana mučena. Islednici su na razne načine pokušavali da od nje saznaju više i niže veze, kao i središte i ostala skladišta ilegalnih štamparija. Pošto je Nada uporno ćutala, islednici su nad njom počeli da primenjuju razne oblike torture – gvozdenim obručem su joj stezali čelo; šibali je mokrim gumenim žilama po grudima, licu, leđima, stomaku. Nekoliko puta su je polivali hladnom vodom da bi joj povratili svest. Uprkos svim mučenjima Nada ništa nije odala i time je prekinula policijsku akciju hapšenja, čime je ilegalna partijska štamparija bila spašena i neometano je nastavila da radi, do samog kraja rata.

Nadežda Nada Purić je od posledica mučenja u policiji preminula 27. novembra 1941. godine, pod nogama Živadina Miloradovića, agenta Specijalne policije, koji je vodio njen islednički dosije. Njen dosije ostao je nepotpisan, sa sledećom beleškom Specijalne policije: „Istragom nije mogla biti rasvetljena uloga uhapšene Nade Purić u ilegalnom komunističkom pokretu, ali je, bez sumnje, ona imala jednu od važnijih uloga “. Posle oslobođenja, njeni posmrtni ostaci sahranjeni su u Aleju streljanih rodoljuba 1941-1944. na Novom groblju u Beogradu.

Na zgradi u Njegoševoj ulici br 73 u Beogradu, gde je stanovala postavljena je spomen-ploča s natpisom: „U ovoj kući živela je do novembra 1941. godine, kada je zverski ubijena od Gestapo narodni heroj Nadežda Nada Purić, član KPJ. Svojim radom, rodoljubljem i odanošću Partiji i radničkoj klasi dala je svetao primer kako se bori i umire za otadžbinu“. Nekoliko desetina metara dalje, u malom parku, na ćošku ulica Knjeginje Zorke i Makenzijeve, nalazi se spomen-bista Nadežda Nada Purić, na kojoj se nalazi posveta pesnikinje Desanke Maksimović: „Tvoj grob ne znamo gde je i zato nam se čini svuda, svuda na zemlji ovoj. Pod svodom modrim i lakim tvoj grob ne znamo gde je i zato stupamo zemljom kao da je tvoja humka busen i kamen svaki…“. Osnovna škola i dečji vrtić, u njenom rodnom gradu Valjevu, nose njeno ime.

Ukazom predsednika Federativne Narodne Republike Jugoslavije Josipa Broza Tita, 27. jula 1953. godine, Nadežda Nada Purić proglašen je za narodnog heroja.