Narodni heroj – Ante Bakotić Bako

iz Sinja ( Hrvatska )

 

Ante Bakotić Bako rođen je 1921. godine u Sinju. Osnovnu školu i dva razreda gimnazije pohađao je u rodnom gradu, ali je iz nerazjašnjenih razloga prekinuo školovanje i započeo izučavanje stolarskog zanata. Zbog loših uslova rada, napustio je naukovanje. Godine 1936, upisao je Vojno-tehničku školu hemijskog smera u Kruševcu, koju je s uspehom završio u klasi 1939. godine. Zatim se zaposlio u Sarajevu u jednu od vojnih industrija u svojstvu hemijskog tehničara.

Ante Bakotić Bako
Ante Bakotić Bako

Godine 1939. primljen je u članstvo Komunističke partije Jugoslavije. Pošto je januara 1942. rad njegove partijske ćelije bio otkriven, bio je prisiljen da se skloni u rodni Sinj. Tamo se neko vreme skrivao, nakon čega je stupio u partizane. Već u proleće 1942. bio je uhapšen s jednom grupom partizana u dolini Neretve i preko sarajevskog zatvora deportovan u koncentracioni logor Jasenovac.

O detaljima njegovog boravka u logoru do aprila 1945. gotovo da i nema nikakvih podataka, što nije neobično budući da su ustaše pred povlačenje uništile velik deo dokumentacije. Zatočenik Čedomil Huber seća se da je Bakotić spadao u zatočenike s dugim logoraškim stažom. Preživeli zatočenik Ilija Ivanović seća se da je Ante Bakotić Bako bio njegov dobar poznanik iz hemijske radionice u logoru. Uprkos teškom stanju u logoru, Ante je organizovao partijsku organizaciju i ilegalno radio s članovima KPJ i SKOJ-a.

Nemci su s ustašama u aprilu 1945. u Zagrebu održali sastanak i tada se dogovorili da pobiju sve preostale zatočenike u Jasenovcu kako ne bi ostalo živih svedoka njihovih zločina u logoru. Do 21. aprila ustaše su započeli s uništavanjem logora. Poslednja grupa od 80-ak žena-zatočenica pobijena je 21. aprila, a preostalih 1073 zatočenika znali su da ih čeka ista sudbina. Ante Bakotić Bako bio je jedan od idejnih organizatora priprema proboja iz logora u „Ciglani“, zajedno s ostalim članovima partijske organizacije. Dogovoreni su sastavi desetina od kojih je svaka imala svoj zadatak tokom proboja, a sam proboj trebalo je da usledi na Bakotićev znak.

Ujutru 22. aprila oko 10 časova, na Bakotićev povik „Napred drugovi!“, desetine su razbile kapije i prozore i pojurile prema slobodi. Ubrzo su logoraši počeli da padaju pod mecima iz ustaških mitraljeza, a među njima je bio i Ante Bakotić Bako. Bakotićeve poslednje trenutke života opisali su preživeli učesnici proboja, Mile Ristić i Čedomil Huber. Ristić je izjavio: „Kada smo izašli kroz kapiju smrtno je pogođen Ante. Zastao sam da mu pomognem. Naredio mi je da idem napred i da neko mora ostati živ. Poslednjom snagom, video sam, odvukao se do obale reke Save i u njenim talasima se izgubio.“ S druge strane, Huber piše: „Sećam se da sam video Antu Bakotića kako ide po putu, korakom a pluća mu se nadimaju kao kovački mehovi. Pozvao sam ga da siđe k meni i da ide ovim mrtvim uglom. On je samo odmahnuo rukom i nije pošao dole. Tako ga je pogodio metak i on se srušio u Savu.“

Od poslednja 1073 zatočenika logora, proboj je preživelo njih 117 iz Ciglane i 11 iz Kožare.

Posle rata, na njegovoj rodnoj kući postavljena je spomen-ploča.

Njegovim imenom nazvano je priznanje koje je Javna ustanova Spomen-područje Jasenovac 12. maja 2013. godine, na 68. godišnjicu proboja, dodelila živućim učesnicima proboja a posthumno i svim ostalim zatočenicima koncentracionog logora Jasenovac koji su preživeli proboj.

Tokom noći s 23. na 24. februar 2013. godine nepoznati vandal ili više njih pokušali su da skinu spomen-ploču s pročelja i prilikom tog vandalskog čina ploča je delimično oštećena.
Spomen-ploča vraćena je sutradan, 25. februara 2013. godine.