Narodni heroj – Konrad Žilnik Slobodan

iz Prebolda ( Slovenija ).

Narodni heroj Konrad Žilnik Slobodan rođen je 16. februara 1919. godine u Kapljoj Vasi, u Sloveniji. Njegov otac Viktor je bio stolar, ali bez stalnog zaposlenja. U potrazi za poslom, porodica Žilnik se 1936. godine preselila u Niš, gde su se njegovi roditelji zaposlili u vojnoj krojačnici. Posle završetka osnovne škole, izučio je krojački zanat i sa 17 godine se zaposlio u niškoj fabrici kože.

Sa radničkim pokretom Slobodan se upoznao još u ranoj mladosti, jer su mu roditelji, kao radnici, bili članovi radničkog pokreta. Učestvovao je u štrajkovima radnika kožarske i tekstilne industrije u Nišu, a 1937. godine primljen je u članstvo Komunističke partije Jugoslavije.

Konrad Žilnik Slobodan
Konrad Žilnik Slobodan

Početak Aprilskog rata, 1941. godine, ga je zatekao na odsluženju vojnog roka. Pošto je izbegao zarobljavanje vratio se kući u Niš, gde je aktivno učestvovao u organizovanju ustanka. Pošto je izbegao masovno hapšenje komunista, 22. juna 1941. godine, postao je član Okružnog komiteta KPJ za Niš, u kojem je bio zadužen za vojna pitanja. Učestvovao je u formiranju Ozrenskog i Topličkog partizanskog odreda na Jastrepcu. Kao borac Topličkog odreda učestvovao je u raznim akcijama, kao i poznatoj diverziji na hotel „Park“ u Nišu, 2. avgusta 1941. godine.

U borbama sa četnicima Koste Pećanca, kod Žitorađe 12. oktobra 1941. godine je bio ranjen, ali je uspeo da pobegne. Tada je poginuo Nikola Kokonješević Dunćerski, a bili su zarobljeni Živa Čiklovan i Srba Andrejević.

Kao član Okružnog komiteta KPJ za Niš radio je na terenu Tolice. Sa Jablaničkim partizanskog odredom, učestvovao je u napadu na rudnik Lece. Tada je, obučen u uniformu nemačkog vojnika, ušao među Nemce i pobio nekoliko vojnika, čime je mnogo doprineo izvršenju ove akcije.

OK KPJ za Niš ga je krajem novembra 1941. godine, uputio u Ozrenski partizanski odred da ponovo učvrsti odred i osposobi ga za dalje akcije, pošto je u prethodnim borbama poginuo čitav komandni sastav Odreda. Februara 1942. godine, Odred je narastao na 60 boraca, a Slobodan je postao komandant. Sa Odredom je učestvovao u mnogim borbama: napadu na žandarmerijsku stanicu u selu Ražanj; borbama sa četnicima u selu Popšici i kod Pirkovca; borbama sa Bugarima, četnicima i ljotićevcima u Belom Potoku i na Crnom vrhu; uništavnjau rudnika uglja kod Sokobanje; pokušaju atentata na sreskog načelnika u Knjaževcu; likvidaciji četničkog Štaba kod Paraćina i dr.

Posle formiranja Timočkog partizanskog bataljona, Slobodan je napustio funkciju vojnog rukovodioca i kao član Okružnog komiteta posvetio se političkom radu na terenu. Krajem 1943. godine, zajedno sa bataljonom, otišao je na područje Pirota gde je nastavio rad Dušana Tackovića Srećka i pripremao osnivanje narodnog odbora i drugih antifašističkih organizacija. Po završenom poslu, početkom 1944. godine, sa još pet krenuo je nazad. Kod sela Pajež, su ih, 27. februara, opkolili četnici i bugarski vojnici. Pri pokušaju da probiju obruč, Slobodan je teško ranjen i zarobljen. Četnici su ga potom preneli u selo Kozje, gde je nekoliko dana krvario i bez noge ležao na slami. Posle mučenja četnici su ga, polumrtvog, 4. marta 1944. godine streljali.

Ukazom predsednika Federativne Narodne Republike Jugoslavije Josipa Broza Tita, 6. jula 1953. godine, proglašen je za narodnog heroja.