Narodni heroj – Nada Dimić
iz Gospica ( Hrvatska )
Nada Dimić rođena je 6. septembra 1923. godine u selu Divoselu, kod Gospića, gde je i završila osnovnu školu, a četiri razreda gimnazije i prvi razred Trgovačke akademije u Zemunu. Majka joj je umrla kad je imala devet godina. Godine 1938. postala je član Saveza komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ).
Dana 14. decembra 1940. godine, u Beogradu su organizovane demonstracije na kojima je učestvovala i Nada. Uskoro se umešala policija, rasterala demonstrante i deo njih pohapsila. Među uhapšenima je bila i Nada Dimić. Narednih petnaest dana provela je u zatvoru „Glavnjača“ i u zemunskom zatvoru. Po izlasku iz zatvora, otišla je u Sisak kod brata, koji ju je uveo u krug komunista. Ubrzo je postala član Komunističke partije Jugoslavije (KPJ) i Kotarskog komiteta KPH za Sisak.
Već u junu 1941. je bila u Sisačkom partizanskom odredu u Brezovici, kraj Siska. Učestvovala je u diverzantskim akcijama na pruzi Zagreb-Sisak, a u šumi Šikara rukovodila je tehnikom OK KPH za Sisak sa ciljem da se umnoži propagandni materijal. U julu 1941. su bile prekinute veze partijskih organizacija grada i Odreda, pa je dobila zadatak da ponovo uspostavi vezu.
Tokom tog zadatka su je uhapsili ustaški agenti i poslali ju u zatvor u Karlovac. Na putu do Karlovca popila je otrov sa sporim delovanjem, nakon čega je prevezena u bolnicu „Sv. Duh“ u Zagrebu.
Ubrzo je, uz pomoć zagrebačkih partijskih aktivista, oslobođena i prebačena na Kordun, u Petrovu goru. Tu je dobila zadatak da ode u Karlovac i da radi sa karlovačkom partijskom organizacijom i članom Centralnog komiteta KPH Josipom Krašom. U oktobru te godine je postala član Okružnog komiteta KPH za Karlovac.
Tada je, među ostalim, radila na održavanju veza između Karlovca i Korduna. Osmislila je plan oslobađanja Marijana Čavića iz karlovačke bolnice pod nadzorom ustaša, koji je trebao da sprovede Većeslav Holjevac. Plan nije ostvaren, jer je Čavić u međuvremenu prebačen iz bolnice, ali je ova akcija imala razoran udarac za reputaciju okupatorskih snaga.
Nada Dimić je već imala nove planove a rad u Karlovcu je bio gotovo onemogućen, i Nadin život doveden u pitanje. Preko Karlovca je vodila glavna linija prebacivanja drugova na slobodni teritorij i Nada je imala pune ruke posla.
Drugovi joj predlažu da pređe na slobodni teritorij, no ona to odgađa zbog ostvarivanja zadataka i na kraju pada u ruke policije. I jednog prosinačkog dana, na izlasku iz grada, zaustavili su je agenti i zatražili dokumente. Nadi nije preostalo ništa drugo nego borba. Otvorivši torbicu da pokaže legitimaciju, izvadila je pištolj i ubila prvog agenta koji ju je legitimirao, a drugog je, koji je potrčao da intervenira, ranila, ali metak joj se tada zaglavio u pištolju i njezin otpor, uz pomoć Talijana, savladan je.
Nada Dimic zatvorena je najpre u Karlovcu, potom na Savskoj cesti u Zagrebu. Dva mjeseca trajalo je mučenje u Zagrebu. Pekli su joj dlanove i stopala, otkidali nokte, čupali kosu,, nije priznala čak ni svoje ime.
Posle toga je bila konačno odvedena u logor Staru Gradišku u ruke poznatog krvnika Ljube Miloša. Nakon dopremanja u logor, bila je u teškom stanju zbog mučenja. O njoj su se brinule partijske drugarice, sve dok joj nije bilo bolje. Međutim, zbog loših uslova u logoru, ubrzo se zarazila pegavim tifusom. Posle toga je najverovatnije ubijena 17. marta 1942. godine u zloglasnoj logorskoj bolnici „Dr. Gavro“.
Ukazom Prezidijuma Narodne skupštine Federativne Narodne Republike Jugoslavije, 7. jula 1951. godine,Nada Dimić proglašena je za narodnog heroja.
