Tršćanska operacija

Tršćanska operacija je bio vojni poduhvat Jugoslovenske armije s ciljem oslobođenja Trsta i okoline od nemačkih snaga. Operacija je trajala 29. aprila do 2. maja 1945. godine. Bila je deo operacija Jugoslovenske armije za konačno oslobođenje Jugoslavije.

U toku završnih operacija Jugoslovenske armije za oslobođenje Jugoslavije, Četvrta jugoslovenska armija krenula je u ofanzivu 20. aprila kroz Liku, Gorski kotar i Primorje i do 20. aprila izbila pred Rijeku, na Rječinu, kojom je išla stara jugoslovensko-italijanska granica. Sporazumom između Generalštaba Jugoslovenske armije i savezničke komande u Italiji bilo je posebno predviđeno da će jugoslovenske trupe prodorom duž primorskog pojasa nastojati da privuku nemačke snage, kako bi olakšale nadiranje Saveznika u Italiju.

Svojim dejstvovanjem Četvrta armija je došla u sukob sa svim snagama koje su Nemci imali u Trstu i okolini, među njima i 97. korpus koji je bio u sastavu Armijske grupe „C“. Vrhovni komandant JA Josip Broz Tito posebnom je depešom od 27. aprila naredio da se iz sastava 4. armije stvori posebna grupa divizija koja će nadirati prema Trstu, a da se Rijeka, koju su Nemci uporno branili da bi sprečili upad u Istru, blokira drugim snagama. Radi izvršenja tog zadataka 4. armiji je na raspolaganje bio stavljen Deveti korpus JA, koji je dejstvovao u pozadini neprijatelja, u Slovenačkom primorju.

Jedinice 4. armije JA u napredovanju prema Trstu aprila 1945.
Jedinice 4. armije JA u napredovanju prema Trstu aprila 1945.

Dana 27. aprila ujutru 4. armija JA prešla je u ofanzivu, pa su sledećeg dana oslobođeni Ilirska Bistrica i Sv. Peter na Krasu (danas Pivka), a na jugu Opatija. Štab 9. korpusa je uputio Komandi grada Trsta, kojoj je bio nadređen, radio-depešu za početak ustanka. Uveče 28. aprila, 20. divizija je formirala pokretnu grupu, sastavljenu od tenkova, motorizovane pešadije i artilerije, koja se preko Divače usmerila ka Trstu.

Iste večeri je sa ruba Trnovskog gozda krenula u pravcu Trsta najpre Trideseta, a u drugom ešalonu sledeće večeri 31. divizija 9. korpusa. Dok su se putom Ajdovščina—Gorica četničke kolone užurbano povlačile u pravcu Soče, brigade JA su se prebacile preko nje na Kras. Napad Druge brigade 43. divizije JA, ubačene u neprijateljsku pozadinu, na uporište Landol u podnožju Nanosa, prodor 20. divizije do Divače i delova 29. divizije do Postojne, kao i dolazak 30. divizije na Kras, stvorili su paniku u neprijateljskoj pozadini. Nemačke jedinice su se brzo prikupljale i povlačile u Trst ili prema Soči. Saveznici su istog dana ušli u Milano i Veneciju.

U Trstu se za to vreme širio ustanak stanovništva. Radnički bataljoni su razoružavali okupatora i njegove saradnike i opkoljavali njihove otporne tačke.Nemci su već 27. aprila formalno predali vlast italijanskoj profašističkoj Civilnoj gardi, koja je, međutim, donela proglas da kvislinške jedinice zadrže oružje i obezbede javne objekte. Sa druge strane, Komanda grada Trsta izdala je naređenje da se razoružaju sve jedinice koje su ranije sarađivale sa okupatorom, čemu se većina povinovala. Ostali su se povukli prema centru grada pod zaštitu Nemaca.

Jedinice 4. armije JA u napredovanju prema Trstu aprila 1945.

 

Uveče 29. aprila 30. divizija se približila Trstu na liniju Repentabor—Dutovlje, 31. divizija se posle proboja preko Vipavske doline nalazila na liniji Planina—Štanjel—Erzelj, dok je 20. divizija oslobodila Divaču.Sledećeg dana se 31. divizija usmerila prema donjem toku Soče, a njena Sedma brigada „France Prešern“ prema Gorici, dok je Škofjeloški partizanski odred već bio u Solkanu severno od nje. Kod Trsta je 30. divizija napala uporište Opčine (ital. Opicina) i presekla komunikacije između Trsta i Tržiča.

Istog dana,kod Opčina, uspostavila je dodir sa 20. divizijom, koja je oslobodila Sežanu. Za to vreme, u Trstu su jedinice Komande grada prešle u opšti napad i za dva dana, do večeri 30. aprila, kada su brojale već 15,000 ljudi, oslobodile grad osim nekoliko objekata koje su Nemci uporno držali. Noću uoči 1. maja Devetnaesta brigada „Srečko Kosovel“ probila se kroz neprijateljske položaje u tršćansko predgrađe Rojan i do jutra 1. maja stigla do železničke stanice i pristaništa.

Prvog maja, 20. divizija je produžila napad na Trst. Štab 10. brigade, čije su jedinice bile koncentrisane prema centralnom delu grada, uvidevši još prethodnog dana da bi napad na neprijateljska uporišta između mesta Opčine i Bazovica iziskivao dosta vremena i velike žrtve, rešio je da na frontu zadrži samo slabije delove, da jakom vatrom i demonstrativnim napadima veže neprijatelja, a da glavninu uputi u napad na sam grad, između otpornih tačaka Kal i Gabrov Hrib.
On je u tom cilju formirao dve kolone. Prva kolona je imala zadatak da zauzme Univerzitet, a zatim da produži napad prema Vojnoj bolnici i preko Trga Dalmacija izbije na obalu u rejonu Trg Slobode, Trg Abruci, s tim da delom snaga napadne palatu Suda. Druga kolona je imala zadatak da nastupa prema Narodnom parku i odatle da uputi jedan deo snaga ulicom Dvadesetog septembra, a drugi deo Ulicom Batista, s tim da takođe odvoji jedan deo snaga za napad prema palati Suda.
Ostatak snaga imao je da izbije u Ulicu Karduči i uhvati vezu sa delovima 8. brigade i jedinicama 9. divizije. Ovaj plan je potpuno uspeo. Treći bataljon se još noću između 30. aprila i 1. maja opustio preko Gvardijele prema Univerzitetu, gde je posle kraće borbe savladao neprijateljski otpor, a zatim rano uzoru produžio prema Vojnoj bolnici, ostavivši manje delove radi osiguranja južno od Skorklja, jer se neprijatelj tu još držao na položajima. Ovladavši Vojnom bolnicom, gde je zarobljeno oko 400 ranjenika, i 60 oficira, bataljon je naišao na vrlo jak otpor iz palate Suda i iz sudskog zatvora, te mu je, kao ojačanje, upućena jedna tenkovska četa. Prvi bataljon, koji je nadirao preko Skoljete prema Narodnom parku, obezbeđivao je pravac od stare tvrđave Sv. Justin i kontrolisao zauzete ulice. Na pravcu napada 2. bataljona, od sela Lonjer, neprijatelj je pržao otpor na M. Kaćatore i u vili Revoltela, koja je dominirala ovim delom grada.
Otpor na M. Kaćatore bio je brzo savladan, dok je kod vile Revoltela ostavljena jedna četa radi blokiranja ovog uporišta, a bataljon je produžio nastupanje preko Univerziteta za Konkonel. Osma brigada je takođe sa 1. i 3. bataljonom, preko kote 405 i Gvardijele, produžila napad na Trst. Njen 1. bataljon je uz vrlo jak otpor neprijatelja uspeo da do 9 časova ovlada centrom grada, blokirajući uporište Sv. Justin koje je neprijatelj uporno branio. Treći bataljon je preko sela Lonjer i kroz predgrađe Rocol upao u grad sa zadatkom da uhvati vezu desno sa jedinicama 10. brigade, a levo sa jedinicama 9. divizije.
Ovaj bataljon je vodio naročito žestoke borbe oko kasarne „Etore Emuti“, koju je zauzeo oko 18 časova, a zatim je produžio borbu prema središtu grada, zauzimajući mestimično kuću po kuću. Kad je prispeo na Trg Garibaldi, ovaj bataljon je dočekala slovenačko-italijanska dobrovoljačka milicija, koja je zajedno sa 1. bataljonom već učestvovala u borbi kod uporišta Sv. Justin.
U sadejstvu sa dobrovoljačkom milicijom, kojoj se stanovništvo Trsta sve više i više priključivalo, bataljon je produžio nadiranje prema obali. Savladavši žestok otpor u Ulici San Mikele i u Ulici Fontana, on je izbio na Bersaljerski molo, gde je prisilio nekoliko motornih čamaca sa nemačkim vojnicima da se vrate u luku. Zatim je produžio napredovanje obalom Riva Mandrakio prema pristaništu i magacinima u Slobodnoj luci, gde je posle jednočasovne borbe savladao neprijateljski otpor i očistio od neprijatelja utvrđene zgrade i železničku stanicu na obali.
Jedanaesta brigada 26. divizije (bez 3. bataljona, koji je ostao na riječkom frontu) izvršila je u zoru pokret iz sela Famlje do predgrađa Katinara, sa zadatkom da preko Montebela izbije kod brodogradilišta na morsku obalu. Njen 4. bataljon se spustio u grad i duž železničke pruge izbio do kasarni Montebelo, gde je naišao na vrlo jak otpor, koji je posle žestokih borbi savladao oko 19 časova. U 18 časova je bio ubačen u grad i 1. bataljon, sa zadatkom da preko Ulice Fiume izbije na obalu.
Napad sa južne strane Trsta vršile su jedinice 9. divizije. Treća brigada se pre podne zadržala na položajima dostignutim prethodnog dana, čekajući dok ne pristignu i ostale jedinice. Po dolasku 4 brigade, divizijske artiljerije i 3. brigade 43. divizije, koja je dobila zadatak da oslobodi poluostrvo Milje, jedinice 9 divizije su krenule u napad na utvrđene položaje na liniju Monte d’Oro, Sveti Rok, koji su zatvarali prilaze gradu. Posle dvočasovne borbe 3. brigada je zauzela otpornu tačku na koti 158, pa se zajedno sa 4. brigadom do sumraka probila u grad (4 brigada ka centru, pravcem Sv. Marija Magdalena—Hipodrom, a 3. brigada u više kolona uz obalu do groblja Svete Ane). U daljem nastupanju 3. brigada je naišla na jak otpor oko igrališta S.
Saba i u fabrici „Elba“, koju je neprijatelj uporno branio. Uprkos jakom i energičnom napadu, ona ovog dana, nije uspela da zauzme ovo uporište.

 

Parada jedinica JA u Trstu
Parada jedinica JA u Trstu

Drugog maja su 8. i 10. brigada 20. divizije kršile poslednji otpor neprijatelja u Trstu, u uporištima: palata Suda, tvrđava Sv. Justin, vila Revoltela i Konkonelj. Borbe su vođene ceo dan. Za vreme ovih borbi, posle podne, u Trst su obalskim putem preko Miramara ušli delovi 2. novozelandske divizije i krenuli prema luci i tvrđavi Sv. Justin. U momentu kada su Nemci u palati Suda, u 16 časova, istakli belu zastavu radi predaje, pojavilo se 7—8 britanskih tenkova, te je posada produžila borbu u nameri da se preda engleskim trupama. Zbog toga je 10 brigada, uz podršku jake tenkovske i pešadiske vatre, produžila napad i oko 17 časova prodrla u zgradu.

Deo posade koji nije uništen povukao se u podrume, gde je davao otpor do 19,30 časova, kada se predao. Ubrzo zatim je zauzeta i vila Revoltela. Posada uporišta Sv. Justin, koje je napadala 8 brigada sa delovima 3. i 4. brigade 9. divizije, predala se engleskim snagama u 17 časova. Naime, u 12 časova su povedeni pregovori za predaju ovog uporišta, koji su uspešno završeni, s tim da se neprijatelj preda jugoslovenskim jedinicama u 17 časova. U to vreme su do tog uporišta stigle novozelandske jedinice, prodrevši sa tenkovima do samog ulaza u tvrđavu.

Saveznički oficiri, bez sporazuma sa nama, ušli su u tvrđavu, te se posada od oko 150 ljudi predala njima. Uporište Konkonelj palo je u naše ruke noću 2/3. maja. Jedanaesta brigada 26. divizije stupila je rano izjutra u dodir sa neprijateljem kod brodogradilišta San Marko, i u neprekidnim borbama do 18 časova očistila od neprijatelja ovaj prostor, zauzevši lučke magacine. Deveta divizija, pošto je u toku noći izvršila sređivanje i popunu municijom, produžila je nadiranje u grad.

Njena 3. brigada je rano izjutra, podržana vatrom protivtenkovskih topova i teških bacača, krenula ponovo u napad na fabriku „Elba“ i nakon žestoke borbe, oko 9 časova, prisilila neprijatelja na predaju. Po zauzeću fabrike, ona je produžila napredovanje kroz grad i na obali Mandrakio došla u vezu sa 11. brigadom 26. divizije, dok je jedan njen deo oko 11 časova izbio do uporišta Sv. Justin, gde se pridružio jedinicama koje su blokirale ovo uporište. U nadiranju kroz grad, jedinice 3. brigade morale su mestimično da savlađuju otpor manjih neprijateljskih grupa iz pojedinih utvrđenih kuća.

Najjači otpor je pružila grupa od 250 esesovaca u zgradi transportnog preduzeća „Beltrome“, koja se predala tek u 17 časova. Desno od 3. brigade je nadirala 4. brigada, koja je delom snaga pomagala napad 3. brigade na fabriku „Elba“, dok je drugim delom prodrla do železničke stanice Sv. Ana i u sadejstvu sa delovima 8. brigade 20. divizije ovladala stanicom i okolnim visovima. U daljem nadiranju, čisteći pojedine zgrade od manjih neprijateljskih grupa, ove snage 4. brigade su oko 11 časova zajedno sa delovima 3. brigade izbile do tvrđave Sv. Justin i učestvovale u napadu na to uporište.

U borbama u Trstu, pored slovenačko-italijanske dobrovoljačke milicije, jedinice JA je pomagalo i naoružano građanstvo. Njihovo zalaganje je umnogome doprinelo da grad na kraju dana bude očišćen od neprijatelja.

Oslobođenje okolnih mesta

Prvog maja su snage Jugoslovenske armije oslobodile Tržič, Goricu, Postojnu i, dejstvom bataljona Operativnog štaba za zapadnu Sloveniju, Čedad (ital. Cividale) u Beneškoj Sloveniji, čime je bila slobodna sva slovenačka etnička teritorija, sem Goriških Brda, gde su se neko vreme još zadržali četnici.

Istog dana, između sela Zagrad ob Soči i Ronki došlo je do susreta bataljona Treće brigade „Ivan Gradnik“ i prethodnice novozelandske 2. divizije britanske 8. armije, koja je sledećeg dana, 2. maja oko 14 časova, ušla u već oslobođeni Trst. Poslednje grupe neprijatelja uništene su istog dana, a 3. maja i najjače uporište u Opčinama kod Trsta, gde se u 18 časova predalo preko 3,000 neprijateljskih vojnika i oficira. Istog dana bili su oslobođeni Pula i Pazin, a nemački 97. korpus se predao 7. maja sa 16,000 ljudi.

Post Views: 1,234

RELATED ARTICLESMORE FROM AUTHOR