Vida Janežić – Narodni heroj iz Tolmina ( Slovenija )
Vida Janežić rođena je 6. juna 1914. godine u selu Podbrdu, kod Tolmina. Potiče iz siromašne radničke porodice. Vidin otac Janko, koji je bio željezničar, umro je kad je Vidi bilo deset godina, a majka tri godine kasnije. Tako je Vida s trinaest godina ostala sama i izvesno vreme je živela kod rođaka. Posle završene osnovne škole i gimnazije, upisala je Filozofski fakultet u Ljubljani, gde je studirala slavistiku.
Još u gimnaziji se izdržavala davanjem privatnih časova, a u vrijeme studija to joj je bio jedini izvor sredstava za život. Svoju političku aktivnost započela je u akademskom društvu „Dom visokoškolki“ i u „Slovenskom klubu“, a 1934. godine primljena je u Savez komunističke omladine Jugoslavije. U periodu od 1937. do 1940. godine bila je među organizatorima svih radnih tabora „Doma visokoškolki“, a učestvovala je i u sličnim taborima koje je organizovao „Slovenski klub“ u periodu od 1938. do 1940. godine. Na svim tim logorovanjima, studentska omladina je pomagala seoskom stanovništvu u radu, organizovala poučna predavanja i delila knjige. Vida je učestvovala i u raznim drugim akcijama, a posebno u akcijama protiv fašizma.
Posle diplomiranja, Vida Janežić dugo nije dobila zaposlenje. Tek neposredno pred početak Drugog svjetskog rata dobila je službu preko „sirotinjskog fonda“, pomoću koje su u to vrjeme rješavani teški socijalni problemi. Umjesto mjesta profesora, dobila je službu pomoćnog sekretara gimnazije na Poljanama, u Ljubljani. Uprkos teškom životu, Vida ja bila veliki optimista i ljubitelj sporta, a posebno biciklizma i rukometa.
Posle okupacije Kraljevine Jugoslavije, Vida se uključila u rad na pripremi ustanka. Vršila je propagandu u korist Osvobodilne fronte u profesorskom kolektivu u poljanskoj gimnaziji, u matičnoj organizaciji OF profesora i učitelja, i na terenu. U ljeto 1941. primljena je u članstvo Komunističke partije Slovenije.
Zbog organizacionih sposobnosti, koje je posjedovala, a i zbog njenog odnosa prema saradnicima, Okružni komitet KPS za Ljubljanu ju je uvek slao tamo gde je trebalo reorganizovati ili ponovo uspostavljati partijske oragnizaciji ili organizacije NOP-a. Vida je obavljala dužnost sekretara rejonskog odbora Oslobodilne fronte i sekretara rejonskih komiteta KPS u Ljubljani: Gradišće, Centar, Poljane, Siska i Moste.
Neposredno pred hapšenje, obavljala je dužnost sekretara Okružnog odbora Oslobodilne fronte za Ljubljanu i bila izabrana u članstvo Okružnog komiteta KPS za Ljubljanu. Policija je doznala za njenu aktivnost i uhapsila je 24. februara 1944. godine. Bila je odvedena u zatvor u „Prinudnoj radionici“, ali pošto je imala falsifikovanu ličnu kartu, i dugo iskustvo u ilegalnom radu, uspela je da policijske agente uveri da ona nije ona koju traže. Pošto su bili u nedoumici, agenti su Vidu još neko vreme zadržali u pritvoru, a potom su je, aprila 1944. godine, poslali u nemački logor Halajn, kod Salzburga.
Zbog priznanja jedne ljubljanske zatvorenice da je radila po Vidinim uputstvima, agenti domobranske policije došli su u logor po Vidu, i 24. avgusta je opet odveli u ljubljansku „Prinudnu radionicu“. Tada su ponovo počela saslušavanja i mučenja, gotovo sve vreme Vida je provela u samici. Pošto ništa nije priznala, pokušali su da je slome izgladnjivanjem. Sedam dana nije dobila ni hranu, ni vodu. Preko dana je odvođena u Gramoznu jamu, gde je gledala streljanja talaca, a noću su je mučili.
Nekoliko dana pred smrt, je uspela da, kroz zid, zatvorenici u susjednoj ćeliji, saopšti da su domobrani pokušali da je otruju. Vida Janežić je na zid svoje ćelije napisala rječi: „Sloboda će doći, a mene više neće biti“. Preminula je tokom noći 5/6. oktobra 1944. godine. U prvim jutarnjim časovima 6. oktobra, Vida je već mrtva obešena u svojoj ćeliji i objavljeno je da se sama obesila. Sutradan je krišom sahranjena, u zajedničku grobnicu gradske sirotinje, a tek kasnije su je rođaci sahranili u posebnu grobnicu.
Ukazom predsednika Federativne Narodne Republike Jugoslavije Josipa Broza Tita, 22. jula 1953. godine, Vida Janežić proglašena je za narodnog heroja.
