DRUGA PROLETERSKA BRIGADA U BICI NA SUTJESCI + ( FOTO)

DRUGA PROLETERSKA BRIGADA U BICI NA SUTJESCI

PRED POČETAK OFANZIVE
(1 do 15 maj)

U svojoj opštoj zamisli za operaciju »Švarc« Nemci već 4 maja uspevaju da izvrše deblokadu Foče preuzevši taj sektor od Italijana. Ovaj događaj nije izazvao promene u osnovnoj koncepciji našeg komandovanja za ofanzivu prema Kosovu i Metohiji. Sprovođenje u život ove koncepcije se nastavilo upućivanjem Prve i Druge proleterske divizije u tom pravcu. Da bi se objedinilo komandovanje i rukovođenje kao i davanje zadataka jedinicama na sektoru Goražde — Foča, Vrhovni komandant je 10 maja izdao štabovima Druge proleterske, Majevičke i Šeste istočnobosanske brigade naređenje
sledeće sadržine:

»Prema predviđenom planu operacija, Druga proleterska, Majevička i Šesta brigada obrazuju zasebnu operativnu grupu pod neposrednom komandom Štaba Druge proleterske brigade.

1) Zadatak je ove operativne grupe da obezbeđuje zapadni deo Sandžaka i zatvori pravce koji sa leve obale Drine vode ka Sandžaku, a naročito da spreči ispade neprijateljskih
garnizona iz Foče i Goražda u pravcu naše slobodne teritorije, tJ- ka Cajniču, Celebiću i Šćepan-Polju.

2) U cilju izvršenja prednjeg zadatka vaša grupa treba da zauzme raspored i to: Šesta brigada na prostoru Metaljka — Cajniče — Ifsar — s. Miljeno, sa glavnim snagama prema Goraždu, istovremeno kontrolišući desnu obalu Drine od Ustikoline do Goražda, ne dozvoljavajući neprijatelju prebacivanje na ovostranu obalu. Druga proleterska i Majevička brigada rasporediće se na prostoriju: s Boljoradina — s. Brusna — s. Dragočava — s. Bunovi, sa glavnim snagama na levoj obali Ćeotine, sa zadatkom da sprečava ispade neprijatelja iz Fočanskog garnizona, bilo u pravcu Han Soha i Vikoča, bilo u pravcu s. Zavajita i Bastasa. Na Sćepan-Polju trebate redovno kao stalnu posadu držati jedan bataljon kombinovan od četa Druge proleterske i Majevičke brigade. Zadatak je ovog bataljona da ne dozvoli neprijateljskim snagama da pređu Pivu na prostoru oko Sćepan-Polja pa uzvodno do prema Mratinju zaključno, gde će kod s. Paklišta hvatati patrolnu vezu sa jedinicama Desete hercegovačke brigade. Na Bastasima treba takođe postaviti jednu četu za kontrolisanje desne obale Drine od Sćepan Polja pa do Čelikovog Polja.

3) Prilikom rasporeda jedinica Druge proleterske i Majevičke brigade treba nastojati da iste budu tako raspoređene da pored bataljona Majevičke brigade budu zajedno sa istim i bataljoni Druge proleterske brigade. U ovom smislu možete i za pojedine čete iz obeju brigada kombinovati zajedničke zadatke samo da budu zajedno i u neposrednoj blizini jedni drugima. Ovim se postiže sigurnost i bezbednost u službi, kao i sticanjem međusobnog poverenja i upoznavanje boraca jednih sa drugima.

4) U rejonu Pljevalja, na prostoru: Boljanići — Glisnica — Brvenica — Hoćevina — Podpeće, nalaziće se brigade Sedme hrvatske divizije, sa kojom treba da održavate neprekidnu vezu.
Kod Goranskog za zatvaranje pravca Gacko — Goransko nalaziće se bataljoni Desete hercegovačke brigade, s kojima treba održavati stalnu vezu preko Sćepan-Polja. Na tom pravcu postoji i telefonska linija, zato je trebate koristiti«.

U skladu sa izdatim naređenjem 12 maja Druga dalmatinska brigada predala je svoje položaje u rejonu južno i jugozapadno od Foče delovima Majevičke i Druge proleterske brigade (3 i 5 »bataljonu). Isto tako, verovatno prema istom naređenju, iz rejona Nikšića dolazi 4-ti bataljon Druge proleterske brigade u rejon Sćepan Polje — s. Bastasi. Dalje, u vezi sa istim naređenjem, Sedma divizija iz doline Sutjeske vrši pokret u širi rejon Pljevalja tako da posle 15 maja na levoj obali Sutjeske i Drine nema više delova Glavne operativne
grupe. Treća divizija zatvara pravce prema Čemernom, Goranskom, Pivskoj Župi i Savniku; pravac prema Pivskoj Župi, koji se nalazi u njenoj zoni dejstva, zatvaraju 1 i 2 bataljon Druge proleterske brigade koji su još tamo ostali. Centralna bolnica kao i ostale bolnice grupisane su u rejonu Celebića i u zahvatu Pive i Tare na Rudinama. Kao što se vidi Druga proleterska brigada je u ovom periodu podeljena na dva dela. Njen 3-ći i 5-ti bataljon pod
komandom zamenika komandanta brigade drže od 7 maja položaje južno i jugozapadno od Foče, od Broda na Drini pa udesno do Crnog Vrha, gde se naslanjaju na levo krilo u prvo
vreme Druge dalmatinske brigade a potom delova Majevičke brigade. Zadatak ovih delova je zatvaranje pravaca koji izvode od Foče prema Celebiću i Šćepan-Polju. Četvrti bataljon oko 10 maja stiže u Sćepan-Polje. Dve čete ostaju u Sćepan-Polju, a jedna je isturena u rejonu žandarmeriske stanice sela Bastasi.2

Na Sćepan-Polju bataljon je imao, pored ostalih, i telefonsku vezu sa Vrhovnim štabom od koga je povremeno direktno primao zadatke. Drugi deo brigade, njen 1 i 2 bataljon, pod komandom načelnika štaba ostaje i dalje severno od Nikšića u rejonu Sipačno — Lipova Ravan gde zatvara pravac Nikšić — Pivska Župa.

U ovom periodu 3-ći i 5-ti bataljon sa Drugom dalmatinskom, a kasnije s delovima Majevičke brigade, odbijaju nekoliko pokušaja delova 369 divizije, podržanih snažnom artiljeriđkom i avijaciskom vatrom, da odbace naše snage. Iz nemačkih izveštaja vidi se da su ove akcije Nemci preduzimali radi izviđanja. Oni su imali i osetnih gubitaka a u jednoj od
tih akcija, prema njihovim podacima, bio im je ranjen i jedan komandant bataljona. Prateća četa brigade dejstvuje, takođe, podeljena na dva dela: topovsko i minobacačko odeljenje sa delovima brigade prema Nikšiću, gde su se plenom dobljenim u uspešnim akcijama popunili municijom kao i mazgama, samarima i ostalim tovarnim priborom. Mitraljeski vod je u prvo vreme ostao sa delovima brigade u rejonu Foče da bi posle uspeha na Javorku
gde je dobijen veliki plen, došao u sastav čete radi njenog kompletiranja. Kada je četa kompletirana i kad se čitava brigada počela orijentisati prema Foči, topovsko odeljenje je upućeno u rejon Sćepan-Polja sa zadatkom da dejstvuje u sastavu 4-tog bataljona.

Brigadna intendantura (bez radionica koje ostaju sa 1 i 2 bataljonom) od 10 maja u širem rejonu Foča — Šćepan Polje prikuplja hranu i vrši snabdevanje glavnine brigade.Brigadna bolnica nalazila se u širem rejonu Zabljaka — jedno vreme u selima Bukovici i Pitominama. U to vreme u bolnici je bilo oko 70 bolesnika i ranjenika.

Druga proleterska brigada izašla je iz Četvrte neprijateljske ofanzive brojno dosta oslabljena ali je, zahvaljujući prilivu novih boraca sa oslobođene teritorije, bila popunjena.
Istina, jedan broj tih novih boraca nije bio obučen i fizički pripremljen da izdrži sve napore i odricanja koja su naredni događaji nametnuli, te je bilo slučajeva da su napuštali jedinicu.
Odlaskom 4-tog bataljona, 8 maja, prema sektoru Foče brigada je glavnim snagama bila orijentisana na taj pravac.

S tim u vezi, kad se danas razmatraju događaji, postavlja se pitanje nije li trebalo u tom momentu i čitavu brigadu orijentisati na sektor Foče. Zbog podeljenosti brigade i njen štab je, onako okrnjen, bio još više oslabljen (dva člana štaba nalazili su se sa odvojenim bataljonima). Ovo se svakako odrazilo na komandovanje — rukovođenje brigadom u celini kao i Drinskom operativnom grupom. Verovatno zbog ovih činjenica, a i da bi se olakšalo
štabu brigade, njene jedinice su u toku ofanzive ponekad dobijale naređenja neposredno od zamenika načelnika Vrhovnog štaba.

Da bi se sagledali mesto i uloga Druge proleterske brigade u Bici na Sutjesci moramo se dotaći rada i drugih jedinica u obimu koji koliko-toliko obezbeđuje pregled celovitosti dejstava. Zbog toga, i zbog bolje preglednosti i povezanosti, dejstva brigade podelićemo na nekoliko, za brigadu, karakterističnih perioda.

FOČA — ŠĆEPAN POLJE
(15—22 maj)

Kao što smo napomenuli, posle deblokade Foče Nemci odmah počinju s izvođenjem akcija i potiskuju naše delove od Foče prema jugu sa zadatkom da izbijanjem na liniju Crni Vrh (k 971) — Osijek zauzmu povoljnije položaje. Naši 5 i 3 bataljon uspevaju da se zadrže na liniji Crni Vrh (pod k 1113) — Ledine. Na Crnom Vrhu sa 3 bataljonom je pomešano nešto
boraca iz Majevičke brigade, čiji delovi drže položaje udesno. Pri tome je važho pomenuti da je u borbama oko Foče, pa sve do izbijanja na Vučevo, 3 bataljon bio bez komandanta i bez zamenika komandanta bataljona, jer su bili otsutni (jedan na kursu a jedan u bolnici).

Dok su Nemci svakodnevno ispadima sa dostignutih položaja i artiljeriskim napadima uznemirivali naše jedinice, dotle su naše snage, većinom noću, vršile napade sa ciljem da Nemce oteraju sa njihovih položaja. Jedan od takvih napada, preduzet je noću 16/17 maja od strane 5-og i delova 3-ćeg bataliona pod komandom zamenika komandanta brigade, a po naređenj u Štaba Drinske operativne grupe. Cilj ovog napada bio ie proterati Nemce iz rej ona groblja u selu Osijek. Peti bataljon i 3 četa 3 bataljona uspeli su da izbace Nemce iz groblja, dok jedan vod iz 1-ve čete 3 bataljona, koji je imao zadatak da napadne kuću pozadi glavnog položaja u kojoj su Nemci bili smestili štab i komoru, nije izvršio zadatak. Vod je trebalo da ih napadne od Foče, s leđa, ali se vodnik, iako je izbio pred cilj sa čitavim ljudstvom, nije snašao i povukao se bez borbe.

Nemci su iskoristili tu grešku i povukli se, a time su izbegli potpuno okruženje i uništenje. Zbog svega toga akcija nije u potpunosti uspela. Naši gubici u oba bataljona bili su: 2 poginula i 19 ranjenih. Nemci su na položaju ostavili 3 poginula. Zaplenjeno: 2 puškomitraljeza, 2 mašinke, 6 pušaka, 2 dvogleda, 15 šinjela, municija, postolja od mitraljeza i minobacača, mine za minobacače, 30 rančeva i ostala oprema. U akcijama je zarobljeno nekoliko nemačkih vojnika.

Interesantno je da su Nemci bili prisiljeni da pokušaju u rejonu Foče da stupe u vezu sa našim jedinicama (zamenikom komandanta Druge proleterske brigade) da bi vodili pregovore oko zamene zarobljenika. Iz podataka koji su tada prikupljani Nemci su u tom
periodu bili u toku rokiranja snaga: iz Foče 369 divizija odlazi u rejon Goražde — Priboj — Cajniče, a u Foču dolaze delovi 118 divizije.

Po naređenju Štaba Drinske operativne grupe, usled nejasne situacije na desnoj obali Čeotine i neman j a veze između Majevičke i Šeste istočnobosanske brigade, 16 maja u 13 časova odlazi 1-va četa 4-tog bataljona iz Sćepan-Polja za Vikoč. Pošto je veza uhvaćena i međuprostor brigada u rejonu Vikoča pokriven od strane Majevičke brigade, četa 4 bataljona se vratila u sastav bataljona. Baš onda kada im je trebalo najviše fzičke i moralne snage, 3 i 4 bataljon javljaju o zamorenosti ljudstva u prethodnim akcijama a naročito otkako su Nemci došli u Foču. Držanje položaja, što se prilično odužilo, svakodnevne sitne akcije, nemački artiljeriski i avio-napadi, stalna borbena gotovost, budnost i napetost, gubici u akcijama od artiljeriske, avio i druge vatre — sve je to zamorilo borce. Grupa »Gertler«3 kreće 19 maja u ofanzivu prema SćePan-Polju. Jedna kolona ide levom obalom Drine, a druga desnom stim što deo njenih snaga nastupa kosama iznad Drine. Pre toga su celu noć, 18/19 maja, tukli naše položaje artiljerijom. Oko 10 časova došlo je do sukoba između Nemaca i jedne čete Majevičke brigade koja je vršila borbeno obezbeđenje ispred glavnog položaja u rejonu Crnog Vrha (k. 1113). Četa se povukla u rovove do 3 čete 3 bataljona. Tu se razvila vrlo oštra borba. Nemci su žestoko navaljivali uz snažnu podršku
artiljerije i minobacača, ali naše jedinice nisu popuštale. Nemcima je trebalo puna dva časa samo da podiđu Crnom Vrhu.

No, i pored svega toga, naši su bataljoni morali da se povlače pred neprijateljem nadmoćnijim i u ljudstvu (naš 3 i 5 bataljon imali su u to vreme po oko 150 boraca), a pogotovu u tehnici. U toku celog dana vodila se borba za svaku čuku, za svaku kosu.
Bataljoni su sačekivali Nemce na uzastopnim položajima i nanosili im velike gubitke. S obzirom da je grupa »Gertler« nastupala uz obe obale Drine i prodrla duboko prema SćepanPolju, zamenik komandanta brigade, da bi iskoristio noć za pregrupisavanje snaga i konsolidovanje položaja, doneo je odluku da se 3 i 5 bataljon povuku na liniju: Gradina — Pliješ — selo Mazoče — selo Bastasi, povezujući time odbranu desno sa Majevičkom brigadom u rejonu Bakića. Međutim, usled istrošenosti i zamorenosti ljudstva, izabrani položaji se ne posedaju, već 3-ći bataljon 19/20 maja ostaje na položajima u s. Kunduci, a 5-ti bataljon na Gradini. Desno, prema delovima Majevičke brigade, 19 maja nije bilo neprijateljske aktivnosti.

Sutradan, 20 maja, grupa »Gertler« produžila je napad i to u više kolona. Stab 3-ćeg bataljona, verovatno bez dovoljno podataka o jačini i namerama neprijatelja, umesto da jačim snagama izvrši protivnapad na pojedine odvojene kolone i tako pokuša da tuče neprijatelja po delovima, ubacivao je u borbu na raznim pravcima i postupno samo pojedine desetine i vodove. Zbog takve pasivnosti bataljon je potiskivan i najzad
razdvojen na dva dela. Skoro polovina bataljona nabačena je prema kosama Pliješa, a druga polovina prema Sćepan-Polju.

Deo snaga koji je odbačen prema Pliješu, povlačeći se i dajući otpor, u jednom momentu primećuje kako neprijateljska kolona nadire prema delu bataljona koji se povlači prema Sćepan-Polju. U nameri da pomognu svojim drugovima borci su otvorili bočnu vatru iz automatskog oružja po Nemcima, ali se nisu dovoljno obezbedili, tako da im se druga nemačka kolona prikriveno, kroz šumu, zabacila na bok i iz blizine ih iznenada napala. Taj deo bataljona pretrpeo je prilične gubitke, naročito u komandnom sastavu,i bio nateran da naglo otstupi prema Zlatnom Boru. Desno na Gradini vodio ie borbu 5-ti bataljon povlačeći se prema Zlatnom Boru.

Pošto je otstupio prema Zlatnom Boru bez naročitih borbi, 5-ti bataljon se kod Uzlupa prebacio preko Tare. Kao što smo napomenuli, u rejonu žandarmeriske stanice Bastasi nalazila se jedna četa 4 bataljona, koja je imala zadatak: obezbeđenj e bataljona i zaštita bolnice. Nemci su veštim akcijama uspeli da i ovu četu iznenade i brzo proteraju ka Sćepan-Polju. U nastavku nadiranja sa obe strane Drine zaleđ ma naših delova Nemci izbijaju u rejon Sćepan-Polja.

Uzpodršku snaga na obalama Tare i Pive uspevaju da sa dva čamca forsiraju Drinu na početku njenog toka, na samom sastavk u Pive i Tare. Grupa koja se iskrcala i zakačila za levu obalu Tare odnosno desnu Pive u rejonu Sćepan-Polja bila je zbačena sa obale snažnim protivnapadom 4-tog bataljona. Ovaj bataljon, p o prebacivanju svojih delova i delova 3-ćeg bataljona, uspeva da sruši most preko Tare. Po izbijanju Nemaca na desn u obalu Tare bataljon zauzima pogodnije položaje za odbranu, jer su oni koje je bio ranije poseo bili previše nisko u odnosu n a položaje koje je držao neprijatelj. Nemci su pokušavali još nekoliko puta forsiranje, ali su uvek odbijani. Vrhovni šta b naređuje 4-tom bataljonu da Sćepan Polje ni po koju cenu ne sme da padne u neprijateljske ruke. Iduće noći po dobijanju tog naređenja bataljon se ponovo spušta bliže obalama, gde se utvrđuje ukopavanjem kako bi što bolje izvršio postavljeni zadatak. Sutradan je iz rej ona Bastasa tukla neprijateljska artiljerija čitav rejon Šćepan-Polja, a naročito most preko Pive kod sela Kruševa. Neprijateljska avijacija je takođe bila vrlo aktivna i žestoko bombardovala ove rejone.

Desno, prema Majevičkoj brigadi, nastupali su delovi 4-te lovačke brigade. Njen 13 domobranski puk do pada mraka 20 maja sa 2 bataljonom stigao je do Ćeteništa. Zapovest za dalji pokret prema Trovrhu stigla je kasno, tek u 19 časova, tako da je bataljon ostao na tim položajima. Iz ovakvih akcija Nemaca vidi se da njihova dejstva nisu bila usklađena. To će ih prilično koštati, a nama će umnogome olakšati situaciju. Naime, da su bolje koordinirana dejstva grupe »Gertler« i 4-te lovačke brigade, 4 lovačka brigada bi, verovatno , izbila u rejon Celebića još pre pristizanja Prve proleterske brigade i uspela da ga posedne jačim snagama. Na taj način naše bolnice koje su bile u tom rejonu našle bi se u još težoj situaciji, a deo Operativne grupe koji je držao položaj prema Pljevljima bio bi takođe doveden u težak položaj.

Po prelasku na levu obalu Tare 5-ti bataljon takođe poseda obalu ove reke naslanjajući se na desno krilo 3-ćeg bataljona prema Uzlupu, jer je izbijanjem Nemaca na Zlatni Bor
i na ovom delu Tare postojala mogućnost da izvrše forsiranje. Rano izjutra 21 maja, sa zakašnjenjem od jednog dana, 13 domobranski puk preduzima napad u pravcu Celebića i
uspeva da do predveče izbije u selo Borje. U tom momentu čelo kolone Prve proleterske brigade, koja je bila na maršu od Meljaka preko Popovog Dola, izbija na Čelebić. Brigada je,
u sadejstvu sa Šestom istočnobosanskom brigadom, odmah iz marša ubačena u boj i u noćnom napadu uspela da do nogu potuče dva bataljona 13 domobranskog puka. Ostaci ovih dvaju bataljona u panici su se povukli ne zaustavljajući se sve do položaja neposredno pred Fočom (Trovrh, Crni Vrh, k 1320, Humić).

Po izbijanju Prve proleterske divizije prema Foči glavnina Druge proleterske brigade (3, 4 i 5 bataljon) štiti prelaze i mostove na Tari i Pivi i jače se orijentiše prema Vučevu i dolini Sutjeske. Mostovi i Vučevo u ovom momentu imaju prvorazredni značaj za Glavnu operativnu grupu. Nemci takođe uviđaju značaj mostova te ih zbog toga, a naročito onaj
na Pivi u rejonu Donjeg Kruševa, neprekidno bombarduju avijacijom i tuku haubicama.

Četvrti bataljon šalje jednu četu levom obalom Drine ka Sutjesci s ciljem obezbeđenja i izviđanja. Ona se u dolini Sutjeske sukobila sa Nemcima. U toj borbi imala je jednog ranjenog druga. Po naređenju Vrhovnog štaba kreću 1 i 2 bataljon noću 16/17 maja sa pravca Nikšića pravcem Komarnica — Zabljak Durđevića Tara. Na položaju su ih smenili delovi Treće divizije. Na maršu 19 maja popodne, po naređenju Vrhovnog štaba bataljoni menjaj u pravac kretanja i upućuju se na Zabljak. Po dolasku u Zabljak načelnik štaba brigade, koji je bio sa ovim bataljonima, odlazi u Vrhovni štab po novo naređenje.

U Vrhovnom štabu, koji se nalazio na Crnom Jezeru, dobija novo naređenje: bataljoni se što hitnije upućuju preko Durmitora za Sćepan Polje i Vučevo. Posle napornog marša preko
Durmitora i kanjona Pive u rejonu Sćepan-Polja oba bataljona 23 maja izbijaju na Vučevo. Pri prolazu kroz Sćepan Polje priključila im se Prateća četa brigade koja im je pridata radi
podrške. Izbijanje 1 i 2 bataljona na Vučevo i prve njihove akcije na Vučevu i u dolini Sutjeske označavaju početak krvavih i teških borbi sa neprijateljem. Njihovo izbijanje u isto
vreme označava početak prenošenja težišta naših daljih operacija na ovaj sektor. Dok su još bataljoni bili pod Fočom brigadna intendantura prebacila se sa Sćepan-Polja u selo Bastasi i dalje prema Crnom Vrhu. Odatle je snabdevala bataljone i u isto vreme prikupljala rezervu hrane, pošto je taj teren bio nešto manje opterećen od onog u Rudinama gde su bile smeštene bolnice.

U toku neprijateljske ofanzive intendantura uspeva da rezervu hrane (oko 10 tovara na konjima), sakupljenu na desnoj obali Tare i Drine prebaci preko mosta kod Sćepan-Polja. Po izbijanju Nemaca na Taru i rušenju mosta, intendantura se izvlači prema Rudinama. Tu, u rejonu Rudina, njoj se priključuju i radionice.

Brigadna bolnica još je u rejonu Zabljaka. Nešto kasnije prebačena je preko Durmitora u selo Crnu Goru gde ostaje sve do 28 maja, kada se preko Pišća i Mratinja prebacuje na levu
obalu Pive u Prepeličje. Bolnica nije imala veze sa intendanturom pa je bilo dosta teškoća oko ishrane ranjenika i bolesnika. Međutim, ako se pogleda situacija u intendanturi, bar
do 22 maja, vidi-se da se bolnici moglo bar nešto.poslati bez obzira na njenu priličnu udaljenost.

Glavnina brigade u borbama oko Foče, u celini, izvršila je svoj zadatak. Uspela je da do početka neprijateljske ofanzive spreči ispade Nemaca u pravcu Sćepan-Polja, da sačuva prelaze i mostove na Pivi i Tari u rej onu Sćepan-Polja i da neprijatelju ne dozvoli forsiranje ovih reka. Zadatak je bio utoliko važniji kad se zna da od 15 maja na levo j obali Pive, sve do Mratinja, i na celo j dužini leve obale Drine nije bilo drugih naših snaga. Delovi proleterske brigade su poseli i čvrsto držali, kanjone ovih reka sve do ušća Sutješke, a naročito u rejonu Sćepan-Polja. Nije teško pretpostaviti u kakvu bi situaciju bila dovedena čitava Glavna operativna grupa da su Nemci uspeli da zaposednu kanjone Pive i Tare u rejonu Sćepan-Polja. Nekoliko neuspelih pokušaja, stalna i žestoka danonoćna artiljeriska i avio-bombardovanja tog rej ona svedoee da su Nemci bili svesni značaja ovog čvora za uspeh njihove operacije »Svare«. Brigadi je izvršenje ovog zadatka bilo donekle olakšano topografskom konfiguracijom zemljišta, ali, s druge strane, trebalo je izdržati danonoćno bombardovanje i iz vazduha i sa zemlje na terenu na kome se ne može manevrisati i izvući’ ispod avio i artiljeriskih udara. Posmatrano sa tog aspekta vidi se da koliko god je taj položaj bio podesan za odbranu, on je, s druge strane, bio i nezgodan.

Isto tako treba napomenuti da su ovi delovi brigade slali Vrhovnom štabu podatke o tome da Nemci kreću u kolonama od Foče prema dolini Sutjeske. Ti podaci su bili od izvanrednog
značaja pri proceni situacije u Vrhovnom štabu o namerama neprijatelja, njegovim snagama i mogućnostima kao i našim protivmerama. Ceo ovaj period karakterističan je za brigadu kao period zaštitničkih borbi, bez obzira na to što su one vođene na dva fronta, u rej onu Nikšića i Foče. Kada je Vrhovni štab usled neprijateljske ofanzive odustao od prodora u pravcu Kosova i Metohije, brigada dobija ulogu prethodnice na novoizabranom
pravcu prodora čitave Glavne operativne grupe.

VUCEVO — DOLINA SUTJESKE
(23 maj — 1 jun)

Još istog dana po izbijanju 1 i 2 bataljona na Vučevo, dolazi do sukoba između prethodnice 2-og bataljona i nemačke zasede u rejonu Koritnika. Posle kraće borbe Nemci su bili zbačeni sa Koritnika u dolinu Sutjeske. Bataljon je u tom sudaru imao dva poginula druga. Posle toga bataljon je poseo položaje u rejonu Koritnika zatvarajući sve izlaze iz doline
Sutjeske ka Vučevu. Prvi bataljon se odmarao u rejonu Strmac.

Sutradan, 24 maja, Nemci su pokušavali da povrate izgubljeni položaj na Vučevu, ali ih je 2 bataljon odbio. Popodne prateć a četa brigade, koja je bila pridata ovim bataljonima,
tuče topom i minobacačima iz rejona Stožera nemačke artilieriske položaje u rejonu sela Bastasi. Pošto su položaji na Stožerima nadvišavajući u odnosu na nemačke artiljeriske
položaje, moglo se dobro osmatrati i uspešno tući. Zbog toga Nemci u svom dnevnom izveštaju od 25 maja kažu:

»Južno od Kosmana jak neprijatelj s artiljerijom«.

U toku 25 maja 2-gi bataljon sa dve čete izvodi akcije u dolini Sutjeske. Bataljon je od brvana napravio most preko Sutjeske, prešao reku i vršio izviđanje Đurđevice (k 1062 i
k 742).6 Pošto je utvrđeno da je neprijatelj poseo Đurđevicu (k 1062) obe čete se povlače bez borbe, s tim što jedna ostaje u zasedi na stazi koja silazi u selo Čurevo i dolinu Sutjeske, a druga odlazi u sastav bataljona na Koritnik.

Naš 1 bataljon izlazi na položaj levo od 2 bataljona u rejonu Ždrijela, odakle izviđa prema selu Ćurevu koje su držali Nemci. Prikupivši podatke da u Ćurevu nema velikih nemačkih snaga, 25 maja u 12 časova bataljon sa dve čete napada ovo selo i posle kraće borbe proteruje, verovatno delove 738 puka grupe »Anaker« iz 118 lovačke divizije. Dok su ove
dve čete vršile akcije u rejonu sela Ćureva, jedna četa je upućena preko Dragoš-Sedla u rej on Suhe sa zadatkom da u tom rejonu posedne i zatvori klisuru Sutjeske. Ova četa je posela određeni rejon. Druge dve čete su posle uspešnog čišćenja sela Ćureva tu i prenoćile. Sutradan, radi spajanja sa četom u Suhoj i još čvršćeg presecanja neprijateljske komunikacije, upućuje se’ ceo bataljon dolinom Sutjeske prema Suhoj. U pokretu ka selu Popovom Mostu u dolini Sutjeske dolazi do susretne borbe sa Nemcima koji su verovatno krenuli da napadnu naše snage u Ćurevu. Posle kraćih borbi jedna i druga strana posedaj u najbliže položaje, a zatim sa obe strane otpočinje minobacačka vatra. Zahvaljujući nadmoćnosti u snagama i u broju oruđa, a naročito u broju granata, Nemci uspevaju da
potisnu delove bataljona prema Ćurevu. Posle kraćeg odmora u selu, bataljon se vraća u rejon Ždrijela s ciljem da se preko Dragoš-Sedla prebaci u rejon Suhe, što mu i uspeva.
Komandant brigade je predložio, još pre izlaska cele brigade na Vučevo, da se 5-ti bataljon rasformira usled velikih gubitaka brigade u ljudstvu i u komandnom sastavu.

Predlog je usvojen, ali rasformiranje se vrši tek po izlasku na Vučevo u uslovima, kao što će se videti, burnim. Pri pokretu na Vučevo 4-ti bataljon je, 27 maja, bio smenjen od strane 5-og bataljona. On je upućen levom obalom Drine prema ušću Sutjeske sa zadatkom da pročisti dolinu Sutjeske u pravcu Popovog Mosta. Međutim, naišao je na nemačke artiljeriske položaje u rejonu sela Bastasi kao i na jako posednutu Đurđevicu na levo j obali Sutjeske. Pošto nije mogao da produži nadiranje predviđenim pravcem bataljon proteruje neprijateljsku patrolu sa leve obale Drine, otvara vatru iz automatskih oruđa po vatrenim položajima artiljerije i po komori nanoseći im gubitke i stvarajući zabunu. Potom se uz litice kanjona uputio na Vučevo, u rejon Ždrijelo — Hadžića Ravan. U isto vreme 3-ći bataljon prelazi reku Pivu u rejonu sela Donje Kruševo i izbija na plato Vučeva, a odatle produžuje preko Dragoš-Sedla i Suhe (gde se već nalazio 1-vi bataljon) na levu obalu Sutjeske i dalje prema Tjentištu.

Na taj način Druga proleterska brigada je od 27 maja bila sva orijentisana na Vučevo i dolinu Sutjeske, kao prethodnica Drinske operativne grupe, a ova kao prethodnica Glavne operativne grupe. Sa prvim delovima grupe stiže i Štab Drinske operativne grupe, odnosno štab brigade, i razmešta se u rejonu Duži.

Kad je 2-gi bataljon smenjen od strane bataljona Majevičke brigade, tri bataljona brigade dobijaju zadatak da forsiraju Sutjesku i obezbede mostobran na liniji Košur — G. i D. Bare — Suha. U tom cilju 3-ći bataljon dobija zadatak da po forsiranju zauzme Košur i posedne položaje u njegovom rejonu; 2 bataljon po prelasku na levu obalu Sutjeske smenjuje
delove 1-vog bataljona u rejonu G. i D. Bare sa zadatkom obezbeđenja mostobrana na toj liniji i izviđanja u pravcu Zelengore povezujući se desno, preko Ozrena, sa 3-ćim bataljonom i levo, u rejonu Suhe, sa 1-vim bataljonom; 1-vi bataljon u rejonu Suhe preseca neprijateljsku komunikaciju dolinom Sutjeske i obezbeđuje levi bok mostobrana. Četvrti bataljon je i dalje ostao na desnoj obali Sutjeske u rejonu DragošSedla s ciljem čišćenja rej ona Borovna.

Iz rejona Sćepan-Polja 5-ti bataljon kreće na levu obalu Drine sa zadatkom da zatvori pravac prema Sćepan-Polju. Tu ostaje do noći 28/29 maja kada se prebacuje na Vučevo i
razmešta u šumi Zeleni Homor. Pošto se ispred bataljona na Koritniku nalazila Majevička brigada, štab bataljona je pristupio rasformiranju bataljona.Baš u to vreme, 29 maja,
nemačke snage, jačine oko dva bataljona verovatno iz 733 puka, izvršile su napad u dva pravca i to: glavnim snagama i Ćurevo — Koritnik — Vučevo, a pomoćnim snagama
pravcem: Borovno — Dragoš Sedlo — Mrkalj Klade — Vučevo.

Bataljoni Majevičke brigade, iako su tek primili položaje, daju žestok otpor, ali su Nemci nadmoćnijim snagama ipak uspeli da se dočepaju bedema Vučeva i da Majevičku potisnu
ka kanjonu Pive. Stvorila se kritična situacija, verovatno najkritičnija u toku čitave ofanzive, jer izlazak Nemaca na Pivu, pa makar i sa nekoliko bataljona, omogućio bi im da zatvore
i poslednja dva prelaza koja su koristile naše snage. U tom kritičnom momentu Stab Drinske operativne grupe, nemajući pri ruci drugih neangažovanih snaga, izdaje naređenje 5-tom bataljonu Druge proleterske brigade koji je bio u rasformiranju, da iz šume u kojoj se nalazi udari u desni bok nemačkog klina i da po svaku cenu zajedno sa Majevičkom i Šestom istočnobosanskom (koja u tom momentu izbija iz kanjona Pive i biva odmah ubačena u boj) zaustavi neprijatelja i odbaci ga nazad. U isto vreme štab grupe šalje naređenje bataljonima Druge proleterske brigade koji su se nalazili u dolini Sutjeske
da se hitno vrate na Vučevo. Ovo je naređenje ubrzo bilo povučeno. Iznenadan, energičan i žestok juriš u desni bok i pozadinu neprijateljskih snaga koji je izveo 5 bataljon Druge proleterske brigade i snažan udar Šeste istočnobosanske olakšava kritičnu situaciju Majevičke brigade.

Nemci su bili zbunjeni i nagnani u panično bekstvo te nisu mogli da otstupe prema
Koritniku, već su nabačeni na Stožere. Kamenite i strme strane Stožera bile su nepovoljne za povlačenje tako da je mnogo neprijateljskih vojnika našlo smrt skačući niz litice. Oko 60
Nemaca je zarobljeno, a zaplenjeno je i mnogo raznog materijala. Naši gubici bili su minimalni.

U isto vreme na pravcu nemačkog napada Borovno — Dragoš Sedlo, 4-ti bataljon je u 6 časova zaposeo položaj u rejonu Dragoš-Sedla. Bataljon je isturio jedan vod na Skakavce
(k 1266) sa zadatkom da zatvori pravac koji od Tjentišta izvodi ka Vučevu. Oko 11 časova bataljon je bio iznenađen od Nemaca. Naime, Nemci su vešto i prikriveno obišli vod koji se
nalazio na obezbeđenju na Skakavcima i iznenadno se pojavili pred glavninom bataljona na nekoliko desetina metara. Bataljon, iznenađen, naglo je otstupio ostavljajući jedan puškomitraljez »Brno«. No, posle povlačenja od nekoliko stotina metara zaustavio se u šumi, rasporedio i sačekao Nemce te ubio jednog podoficira i dva vojnika, a zaplenio jednu mašinku i jedan pištolj.

Nemci, su, pak, uspeli da zarobe bataljonsku komoru i tu je poginuo desetar Rade Bosanac. Za vreme ovih borbi bataljon je dobio naređenje od štaba brigade da hitno uputi dve
čete na Vučevo, zbog kritične situacije u tom rejonu, no, pošto je i sam bio napadnut, štab bataljona nije mogao izvršiti ovo naređenje.

S obzirom da je napad na Dragoš Sedlo sinhronizovan sa dejstvom nemačkih jedinica na platou Vučeva, može se sa sigurnošću tvrditi da je desna nemačka kolona, verovatno pomoćna, ta koja je trebala da iz doline Sutjeske preko DragošSedla, sadejstvuje glavnoj, levokrilnoj koloni, i izbije u bok i pozadinu naših jedinica koje su držale Vučevo.Protivnapad 4-og bataljona, kojim je uspeo da odbaci neprijatelja i osujeti njegove namere, doprineo je da se popravi kritična situacija na Vučevu. To je u isto vreme bio i poslednji pokušaj Nemaca da prodorom ovim pravcem ovladaju Vučevom i levom obalom Pive. Dok se sve ovo događalo na Vučevu i Dragoš-Sedlu glavnina Druge proleterske brigade nalazila se u dolini Sutjeske. U rejonu Suha — Tjentište nalazio se 1-vi. bataljon i to: jedna četa u zasedi na izlasku iz klisure u rejon Tjentišta a ostale dve u Suhoj i Gornjim Barama. Ostali bataljoni brigade po dolasku u Suhu prelaze preko mosta na levu obalu Sutjeske. Prvo stiže 3 bataljon i upućuje se pravcem Tjentište — Košur. Posle ovog pristiže i 2 bataljon. Na izlasku iz klisure 3 bataijon nailazi na četu 1-og bataljona, koja je izviđala iz zasede prema
s. Tjentištu i primetila nemačku kolonu sa komorom koja se kretala prema njima. Izgledalo je da Nemci nisu znali o prisustvu naših snaga u dolini Sutjeske. Iz 3 bataljona izdvojena
je jedna četa da pojača pripremljenu zasedu koju je činila četa 1 bataljona. Druge dve čete 3 bataljona produžuju pokret skrećući ulevo kroz šumu ka Košuru. Drugi bataljon ostaje
pozadi maskiran u šumi.

Nemačka kolona sa komorom upada u zasedu. Naše jedinice otvaraju iznenada vatru sa svih strana. Neprijatelj je zbunjen i pokušava da se spase povlačenjem i bekstvom. U
rejonu zasede ostaje oko 40 mrtvih neprijateljskih vojnika, među kojima 2—3 oficira, pobijeni konji, razni materijal i hrana i 76 konja. Hrana je bila naj dragoceniji plen za izgladnele borce. U toj borbi poginula su dva naša borca. Predveče istog dana (29 maja) nailazi nemačka kolona od Gackog. Prvi bataljon je napada iz zasede i posle kraće borbe razbija. Otstupajući prema Gackom neprijatelj ostavlja 17 mrtvih i 3 zarobljena vojnika.

Tom prilikom je zaplenjeno: 2 »šarca«, 3 ma- šinke, nekoliko pištolja i nešto municije. Sutradan Nemci opet pokušavaju da se dolinom Sutjeske probiju, ali su bili odbijeni. Posle ovih neuspelih pokušaja oni počinju pomoću konopaca da se izvlače na okolne stene odakle, bez uspeha, pokušavaju da zbace delove 1-og bataljona sa dominantnih položaja. Na ovim položajima bataljon ostaje do 1 juna, kada je smenjen od bataljona Prve proleterske brigade. U dolini Sutjeske 2 bataljon ostaje tri dana i tek 1 juna izjutra izlazi
na Gornje Bare gde smenjuje četu 1-og bataljona. Ovaj bataljon mogao je mnogo korisnije da bude upotrebljen da je sa 3 bataljonom upućen u rejon Košura. Košur još nije bio jako
posednut od Nemaca te su ga naše jedinice mogle zauzeti, čvrsto držati i braniti a to bi se te još kako pozitivno odrazilo na kasniji tok događaja u ovom rejonu.

Odbivši napad Nemaca, 4 bataljon pred noć sa DragošSedla spušta jednu svoju četu ka Sutješci radi izviđanja nemačkih položaja. Ova četa je imala zadatak da se pod zaštitom mraka rasporedi i kamuflira kako bi u toku narednog dana mogla neopaženo da osmatra položaje koje su Nemci držali u rejonu Borovna (k 819) i sela Polje (k 554). U toku naredna dva dana osmatrani su neprijateljski položaji, otkrivena neprijateljska gnezda i ostali, dobro kamuflirani, nemački položaji. Na Borovnu su uočene razvaline nekog starog utvrđenja. Nemci su naročito dobro iskoristili ove zidine za odbranu. Po svemu sudeći tu im se nalazilo i težište odbrane čitavog rejona. Pošto su tako dobro osmotreni- i procenjeni nemački položaji, 31 maja, po padu mraka, sakupljen je ceo bataljon radi rasporeda i izdavanja zadataka. U isto vreme izvršena je i smotra, jer su se pojedini borci žalili da nemaju municije. I stvarno, bataljon je dosta oskudevao u municiji a naročito u ručnim bombama — u čitavom bataljonu bilo je oko 30 bombi, a na borca sa puškom otpadalo je 3—5 metaka, na puškomitraljez 20—40 metaka. I to je bio jedan od razloga za akciju. Trebalo je od neprijatelja oteti municiiu a to je bio jedini izvor snabdevanja naših jedinica ne samo u ovim teškim danima već gotovo za čitavo vreme Narodnooslobodilačkog rata.

Komandant bataljona je odlučio da izvrši napad sa dve čete. Njegova se odluka zasnivala na proceni da se utvrđenje ne može zauzimati silom već veštinom. Dat je zadatak 3 četi
da se neopaženo privuče neprijateljskim položajima u rejonu čvora odbrane neprijatelja na Borovnu. Po stupanju 3 čete u borbu 2 četa imala je zadatak da napadne i uništi spoljnu
odbranu utvrđenja i da razbijenom neprijatelju ne dozvoli otstupanje u selo Mrkalje. Posle dobro osmotrenog položaja, preciziranog zadatka i detaljno razrađenog plana napada, 3
četa je krenula na izvršenje zadataka.

Četa je uspela da se privuče vrlo blizu utvrđenju, a kad je nemački stražar uzviknuo »halt« ona je jurišala. Nastalo je obračunavanje noževima, kundacima i pojedinačnim pucnjevima. Tu, u zidinama razvaline, Nemci su brzo savladani, jer su iznenađeni silovitim i iznenadnim napadom. Imali su oko 25 mrtvih, zaplenjen je 1 »šarac«, 2 puškomitraljeza, oko 15
pušaka, naš puškomitraljez »Brno« koji je prethodnog dana bio izgubljen, nekoliko hiljada metaka, oko 100 ručnih bombi, 10—15 konja i razna druga oprema. Ove dve čete uspevaju u potpunosti da očiste Borovno i proteraju Nemce. Bataljon je u isto vreme obezbedio dovoljno municije za dalja dejstva. Izjutra 1 juna, po prikupljanju plena, štab bataljona upućuje desetara prve čete Polinčevića sa zadatkom da pregazi Sutješku, uspostavi vezu sa 1-im bataljonom i prenese mu naređenje da .pošalje ljudstvo po municiju iz plena. Veza je uspostavljena, ali je 1-vi bataljon odgovorio da mu municija nije potrebna, jer je i on u prethodnoj akciji dovoljno zaplenio i zasada je obezbeđen.

Tog dana je bataljon dobio naređenje od štaba brigade da na Borovnu ostavi jednu četu prema selu Mrkalje radi obezbeđen j a i držanja tog položaja i zatvaranja pravca od Popovog Mosta, a da se glavnina bataljona prebaci na levu obalu Sutjeske i izbije u rejon sela Krekova. Bataljon je bez većih gubitaka izvršio pokret prema dolini Sutjeske, pregazio
je i razmestio se u određenom rejonu.

Nemci su 2 juna napadali od Popovog Mosta jačim snagama i uspeli da potisnu 2 četu 4 bataljona prema DragošSedlu i da ponovo zauzmu Borovno. U rejonu Dragoš-Sedla
3 juna pristižu delovi Prve proleterske brigade i ponovo napadaju na Borovno. Četa 4 bataljona sadejstvuje delovima Prve proleterske brigade. Akcija je uspela i četa je u toku akcije zaplenila 1 »šarac«. Posle toga ona predaje položaje u rejonu Borovna delovima Prve proleterske brigade i odlazi u sastav svoga bataljona.

Brigadna intendantura po izlasku na Vučevo imala je u rezervi nešto stoke, koju je vodila sa sobom. Kako su i jedinice iz drugih brigada bile bez hrane, to je njima pri prolazu bila podeljena, iako su naši bataljoni u dolini Sutjeske gladovali i već krajem maja počeli da jedu konjsko meso. Druga’proleterska brigada je prva jedinica Glavne operativne grupe koja, usled neman a hrane i gladi, počinje da jede konjetinu. Karakteristično je za intendanturu da je mnogo izostajala iza boračkih delova. Naprimer, u momentu napada Nemaca na Vučevo (29 maja), dok je brigada bila u dolini Sutjeske, ona se nalazila čak u rejonu iznad Mratinja. Sem toga bila je još uvek glo- mazna. Imala j e 30—40 tovarni h konj a i nosila sa sobom radioničke alate: potkivački, šivaću mašinu, itd.

Brigadna bolnica se takođe sporo primicala brigadi. Prebacivši se iz rejona Mratinja u rejon Dragoš-Sedla primila ie i teške i lake ranjenike iz brigade, jer su i diviziska i Centralna bolnica bile vrlo daleko. U ovom rejonu bolnica se susrela sa Vrhovnim štabom — drugom Titom.

Vrhovni štab je bio u pokretu po nevremenu i kiši i izjutra su stigli i hteli da zastanu. Bolnica je bila smeštena u nekoliko koliba. Neko je naredio da se kolibe isprazne za Vrhovni štab ali drug Tito, kada je saznao ko je smešten u kolibama, nije to dozvolio, već je naredio da kolona Vrhovnog štaba produži dalje i traži drugo mesto za smeštaj. Bolnica je na ovom položaju pojela prvu mazgu. Tu je bila i bojna komora i Prateća četa.

U rejonu Vučevo — Curevo Prva proleterska, Majevička i Šesta istočnobosanska brigada čiste desnu obalu Sutjeske. Na Vučevo su počele da pristižu i ostale jedinice Glavne operativne grupe. Sada je dolina Sutjeske postala poprište teških i krvavih borbi. Od danonoćnih borbi i pokreta, svakodnevnih bombardovanja, slabe ishrane, kišovitog i hladnog vremena borci su bili sve iscrpeniji i umorniji.

Direktiva Vrhovnog štaba za ovaj period glasi:

»Ovladati dolinom reke Sutjeske i zatvoriti je od pravaca Čemerno«.

Drugoj proleterskoj brigadi bio je poveren zadatak da zatvori pravac Čemerno — Suha u rejonu Suhe i’obezbedi mostobran na levoj obali Sutjeske. Brigada je u potpunosti ove zadatke izvršila, zauzela mostobran na levoj obali Sutjeske na liniji s. Krekovi — s. Donje Bare — s. Suha i presekla neprijateljsku 118 lovačku diviziju na dva dela. Sva nastojanja Nemaca da oslobode ovu vrlo važnu komunikaciju ostala su bez uspeha. Čišćenju doline Sutjeske brigada je pristupila, ali za to nije imala dovoljno snage.

KOŠUR — VRBNICA
1—9 jun

Dok se u dolini Sutjeske vodila borba sa nemačkom kolonom koja je upala u zasedu naših bataljona, 3-ći bataljon sa dve čete kretao se kroz šumu ka Košuru. Odmah treba naglasiti
da u proceni situacije, bar u prvo vreme, Košuru nije dat ni približno onaj značaj koji je zasluživao. U situaciji kada Nemci uporno nastoje da zadrže u svojim rukama položaje kao što su k 706 — selo Mrkalje — Borovno (k 819), Košur, kao što ćemo videti, još nije bio posednut od strane neprijatelja. Cini nam se da je u prvom redu trebalo njega posesti jačim snagama i čvrsto držati, po svaku cenu, jer bi na taj način pomenuti nemački položaji, za koje su se uporno borili, bili izmanevrisani. To bi, s druge strane, umnogome izmenilo uslove za probijanje Glavne operativne grupe u pravcu Zelengore. Košur bi mnogo lakše bilo držati nego selo Krekovi; preko Košura bio bi slobodan prolaz u pravcu selo Zamršten — selo Vrbnica;

Nemci bi morali da se pomire sa gubljenjem položaja na desnoj obali Hrčavke i Sutjeske prepuštajući ih našim snagama, koje bi. ih, svakako, branile sa manje napora, snaga i
žrtava. Umesto toga, Nemci, verovatno čuvši borbu u dolini Sutjeske, iz opreznosti posedaju Košur. Borci i Stab 3-ćeg bataljona, i sami nesvesni značaja Košura, na otstojanju oko 1 km od Košura osmatraju kolonu u zelenim uniformama kojoj nedostaje još nekoliko stotina metara do izlaska na Košur.

Nemci odmah primećuju bataljon u rejonu sela Krekova i već iz »šarca« otvaraju vatru. U sumrak Stab bataljona odluči da pošalje jednu četu da zauzme Košur. Sa tom četom pošao je i zamenik komesara bataljona. Četa se razvila u strelce i uz složno »ura« jurnula na kosu, ali bez uspeha. Borbe za Košur počele su 29 maja. Započela ih je četa od oko 40 boraca — docnije su za ovaj vis uvedene i brigade. Stab bataljona uvodi još jednu četu. U toku noći doveli su zarobljenog Nemca. Iz Minhena je — jako je uplašen. Naši imaju dva poginula, od kojih jedan drug Ivo Konstantinović, i još nekoliko ranjenika.

Čete se vraćaju ne uspevši. Bataljon poseda položaje iznad nekadašnjeg sela Krekova, prema Košuru. Ranjenike nose u bolnicu. Nailaze avioni — 12 »Štuka« bombarduju položaje bataljona. U toku popodneva, 30 maja, Nemci napadaju na položaje bataljona. Napad je za bataljon bio iznenadan, jer ga niko nije očekivao. Usled toga došlo je do mešanja naših i Nemaca u šumi. Nemci i sami iznenađeni, ili su otstupali ili se pritajivali. Jedan od njih bio je uhvaćen, pošto je prethodno odbacio oružje i bombe. Za uveče bataljon je pripremao ponovnu akciju. Plan je bio: jednom četom napasti Košur frontalno, pravcem od sela Krekova duž kose, dok sa ostale dve čete, bez voda koji je bio u rezervi, napad izvesti bočno obuhvatajući neprijateljske položaje sa oba boka. Prva je u borbu stupila i najžešće okršaje imala četa koja je duž kose napadala frontalno. Snažan pritisak ove čete privukao je svu pažnju Nemaca i oni su se svim snagama i sredstvima orijentisali prema njoj. Dok je, po ponoći, besnela i razvijala se ova borba, u zoru, potpuno iznenada za Nemce, stupaju u akciju delovi bataljona sa bokova. No i pored toga, neprijatelj uspeva da odoli delovima bataljona koji su napadali sa desne strane. Međutim, 2 četa, koja je imala zadatak da se kroz šumu između reke Hrčavke i neprijateljskih položaja na Košuru zabaci neprijatelju za leđa, uspela je da se potpuno iznenada pojavi u zoru i počne da dejstvuje. Nemci, iznenađeni i zbunjeni panično su napuštali položaj izvlačeći se jednom udolicom.

U tom naglom nasrtaju zbunjeni Nemci naleteli su na dva voda ove čete odbacivši ih i otsecajući ih od Prvog voda, koji je bio napravio najveći obuhvat. Ovaj vod, našavši se u takvoj situaciji, napadao je na vrh Košura na kome se još držala manja grupa Nemaca sa jednim puškomitraljezom. U kratkotrajnoj borbi savladan je i taj otpor.

Kolika je panika bila uhvatila Nemce govori ovaj detalj: u nedoumici šta da rade i u želji da se spasava kako ko može i ume, nekoliko Nemaca, koji nisu uspeli da pobegnu, peli su se na okolna drveća, tako da su ih borci — omladinci svlačili dole. Neprijatelj je na položaju ostavio oko 30 mrtvih, oružje, bombe, sanduke municije, rance — sve je to ležalo razbacano i ispreturano. Vod je zauzeo Košur. Borci su sa vrha Košura dozivali bataljon koji se, ne znajući za ovo, povlačio na polazne položaje. Do kolone bataljona dopirao je glas poziva, ali su borci mislili da ih to neki ustaša doziva da bi se potsmehnuo neuspelom napadu. Dok se to događalo, Nemci su se pribrali i posle kraće borbe proterali ovaj vod. Da su Nemci iz grupe »Gertler«, stari poznanici 3-ćeg bataljona iz borbi oko Foče, tada bili potučeni i proterani i da je bataljon zaposeo Košur, a komandovanje još od početka shvatilo njegov značaj, verovatno ga Nemci ne bi više uskoro povratili, te bi tada naše izvlačenje iz neprijateljskih obruča dobilo sasvim drugi karakter. Jedno neshvatanje i neopreznost u sudbonosnim trenucima ima i sudbonosne posledice.

Neposredno pre dolaska 1 i 4 bataljona 1 i 2 juna na Košur, Nemci su uspeli da potisnu 3 bataljon prema Ozrenu i ovladaju Milinkladom, te da na taj način preseku vrlo važnu stazu kojom se iz doline Sutješke preko Milinklade silazilo u dolinu reke Hrčavke. Odmah po dolasku sva tri bataljona zajedno preduzimaju dnevni napad i uspevaj u da odbace Nemce sa Milinklade i oslobode prolaz prema reci Hrčavki; na Milinkladi ostaje 1-vi bataljon. Odatle će on sada vršiti napade na Košur. Treći bataljon biva smenjen od strane 4 bataljona i odlazi za selo Vrbnicu. Pošto su zbačeni sa Milinklade Nemci se nisu povukli na stare položaje prema Košuru, već su ih proširili i zaustavili se odmah iza Milinklade. Nemački izve štaji govore u to vreme o stizanju novih snaga na ovaj sektor, te postoji mogućnost da je ovo proširenje i bilo u vezi sa dolaskom svežih snaga na Košur. Sad nastaje serija napada i
protivnapada. Kad Nemci nisu napadali, onda smo to činili mir i tako bez prestanka. Dan — noć borba se vodila.

Avioni su nadletali i bombardovali čim bi uhvatili koji sat lepog vremena. Artiljerija i minobacači su stalno tukli naše položaje, puščane i mitraljeske cevi i jedne i druge strane se ne hlade. Vreme je kišovito, nigde na suvo ne možeš da prilegneš. Vlagam i sa njom i hladnoća uvlače se u kosti boraca. Mokra odeća se za kožu prilepila. Hrane je još manje. Ponestaje sremuše i kiselice. Puževi kao da su iščezli. Parče konjetine je jedina hrana.

Izgledalo je da nije trebalo upućivati 3-ći bataljon u selo Vrbnicu pre nego što se izvrši opšti napad na Košur sa tri bataljona. Iako je 3 bataljon bio već prilično iscrpen i istrošen na Košuru, činilo nam se da je ipak trebalo preduzeti jedan ovakav napad. Umesto toga opet je samo 1-vi bataljon (4—ti bataljon bez čete ostaje neaktivan) preduzeo još iste noćir
2/3 juna napad. Po mrkloj noći bataljon se primakao Košuru. Nemci, pošto su stekli iskustvo iz prethodnih borbi, postali su drski i lukavi. Ostavili bi samo po jedan puškomitraljez da povremeno dejstvuje kao da razbija strah i drži ih budne i na oprezi u mrkloj noći, a svi ostali bi ćutali i čekali. Onda bi se najedared otvorila uraganska vatra iz svih oružja i oruđa i nemački položaji na Košuru bi se zapalili. Od te vatre naši bi se borci bolje videli i osetili među sobom. Bataljon se tada razvijao u streljački stroj i vršio juriš.

Ali, jasno, takvi usamljeni i pojedinačni juriši bez podrške vatrom teških oruđa samo su donosili gubitke bataljonu. Ovoga puta, 1-vi bataljonje imao nekoliko poginulih i više ranjenih drugova. Napadi na Košur su forsirani iz razumljivih razloga, alir izgleda, bez imalo ozbiljnijih priprema, pa, prema tome, i bez ozbiljnijih izgleda na uspeh. Bataljoni su disciplinovano izvršavali naređenja, čas jedan, čas drugi, ali sa osećanjem koje ne daje perspektive na uspeh. Treba biti pravedan i reći da je takva upornost morala da ošamuti Nemce i ne dozvoli da uzmu inicijativu u svoje ruke. Mi smo još jedared primenili naše poznato i’ omiljeno geslo u taktici »napadajući, braniti se«. Ovoga puta morali smo se tim zadovoljiti, iako smo imali većih pretenzija.

Štab brigade je daleko. On se, istina, 2 juna premešta iz Duži na Dragoš Sedlo, ali i to je prilično daleko. Uz to on rukovodi operacijama na desnoj obali Sutjeske. Brigadom komandu je i napade na Košur organizuje zamenik komandanta brigade. On teško održava vezu sa bataljonima, jedino kuririma, koji sada duže putuju po pošumljenom i besputnom terenu nego obično. Koordinacije dejstva između bataljona gotovo i nema. Još se 1-vi bataljon nije dobro ni odmorio i sredio od prošlog — noćnog napada, on već sutradan, 3 juna, pre podne ponovo ide u napad duž kose koja se izdiže iznad reke Hrčavke. Nemački ojačani bataljon iz grupe »Gertler« koji se nalazio na Košuru već 5—6 dana, iskopao je rovove, pokrio ih, a u ceo je sistem utkao i bunkere. Čim bi osetili napad uvlačili su se unutra i čekali da naši strojevi iziđu iz šume na čistinu. Taktika je ista, samo što se danju nije javljao onaj noćni puškomitraljezac.

Tišina je. Sve je napregnuto. Naši se u streljačkom stroju polako primiču kroz šumu. Napred su bombaši i puškomitraljesci, udarna pesnica bataljona. Sa ivice šume bombaši izleću podržani puškomitraljezima i bacaju bombe. Nemci po signalu rakete otvaraju uragansku vatru. Iz rovova i bunkera pokuljaju snopovi ubitačnog čelika. Otpočinje nejednaka borba između ljudskog herojizma i čelika. Streljački stroj juriša dalje bacajući bombe. Zauzima prve rovove. Zaleže. Najteže je onima koji su na čistini — brisanom prostoru. Napred se više ne može. Treba se izvlačiti i izvlačiti mrtve i ranjene drugove. Sve se to radi puzeći i dajući nove žrtve, ali se mrtvi i ranjeni ne ostavljaju. Sledeće noći 3/4 juna, napada sam 4 bataljon. I ovaj napad prolazi kao i prethodni, bez uspeha. Čini nam se da su ova ubacivanja u napad na Košur bataljon po bataljon više odgovarala Nemcima nego nama. Ovo je u priličnoj meri podiglo moral nemačkoj posadi Košura i učvrstilo je u uverenju da može održati položaj. Takvo stanje kod neprijatelja je, po našem mišljenju, doprinelo da se osujeti i jedan ozbiljan naš pokušaj ovlađivanja Košurom. Taj pokušaj preduzet je 5 juna.

Napad je planirao štab brigade. U napadu su učestvovali: na levom krilu od Milinklade prema Košuru 1-vi bataljon Druge proleterske brigade, u centru od sela Krekova 4 bataljon Druge proleterske brigade i na desnom krilu od pravca Tjentišta Šesta istočnobosanska brigada. Ukupno šest bataliona. Pre početka napada organizovana je i artiljeriska priprema
oruđima Prve proleterske brigade sa položaja na DragošSedlu. Posle kraće artiljeriske pripreme usledio je napad, ali, kao po nekom nepisanom pravilu, opet bez uspeha.

Vršeno je još nekoliko bezuspešnih napada, a onda se prešlo u odbranu. Nemci su pokušavali po svaku cenu da u Prvom redu odbace naš 1-vi i 4-ti bataljon. Jurišali su nepreidno. Jednog dana jurišali su sedam puta uzastopce, ali bezuPesno. Naši borci puštaju neprijatelja »na cev«, a onda otvaraju paklenu vatru. Nemci trpe velike gubitke, ali tvrdoglavo navaljuju. Pored Košura prolaze naše jedinice, idući ka Lučkim Kolibama. Šesta istočnobosanska i Sedma krajiška brigada takođe su pokušale da zauzmu Košur, ali bez uspeha. Četvrti bataljon Druge proleterske brigade ostaje za sve vreme na položajima braneći stazu preko Milinklade kojom se silazilo u dolinu reke Hrčavke. U tim svakodnevnim borbama i bombardovanjima bataljon je trpeo znatne gubitke. Usled nemogućnosti da izdrže natčovečanske napore u borbi sa neprijateljem, gladi i umorom iz jedne čete ovog bataljona dezertiralo je 10 boraca sa komandirom i političkim komesarom na čelu.

To nije uticalo na ostale borce u bataljonu da izdrže do kraja i da svojim grudima zaštite poslednju slobodnu stazu za prelaz iz obruča. Dok je 1-vi bataljon, držeći položaje i napadajući prema Košuru, u rejonu svojih položaja na Milinkladi imao jednu veliku pećinu, gde su se borci sklanjali za vreme bombardovanja, 4 bataljon je za sve vreme bavljenja i vršenja akcije na Košur bio izložen svakodnevnim bombardovanjima i nemačkim napadima. On je za to vreme bio desetkovan, ali i pored toga ostao je do kraja na svom zadatku. Objektivno govoreći stanje bataljona je govorilo da ga je trebalo smeniti, te su o tome donesene i odluke. Međutim, u to vreme sve jedinice Glavne operativne grupe bile su iznurene i iscrpene pa je usled toga veza između štabova i jedinica bila ponekad i spora.

Naređenja su stizala kasno, tako da se u vezi sa njima ponekad nije moglo postupiti usled izmenjene situacije. Čitava atmosfera uticala je na štabove tako da su i oni ponekad zapadali u apatiju. Sve se to odrazilo na disciplinu i izvršavanje naređenja. Tako se i moglo desiti da se 4 bataljon, a i 1 bataljon, ne smene sa položaja ranije. Četvrti bataljon ostao je na svojim Doložajima sve do 9 juna. Sedma krajiška brigada ga je smenila ali je i sama (verovatno po nečijem naređenju) odmah pošla za njim na Lučke Kolibe zbog kritične situacije na pravcu od Donjih Bara, tako da posle odlaska 4-og bataljona sa položaja, selo Krekovi zauzimaju Nemci i tim stazama više niko nije mogao proći.

Čitava Sedma divizija je time bila stavljena u situaciju da se pod vrlo teškim uslovima
morala prebacivati planinskom stazom između Ozrena i Vilinjaka. Osmog juna, zbog nejasne situacije kod Donjih Bara, 1-vi bataljon je skinut sa položaja prema Košuru i isturen na položaj Tisovo Brdo da bi obezbedio dolinu Hrčavke kojom su prolazile jedinice Glavne operativne grupe. Po izvršenju zadataka bataljon odlazi u rejon Lučkih Koliba. Stab brigade se 7 juna skuplja u rejonu Milinklade, gde preživljava još jedno teško bombardovanje.

Još od 3 juna 3-ći bataljon se nalazio u širem rejonu sela Vrbnice sa zadatkom izviđanja u pravcu Zelengore i sela Milj evine, a najvažnije mu je bilo da našim jedinicama obezbedi
prolaz kroz sela Zamršten i Vrbnicu pod pretpostavkom da naše snage ovladaju Košurom. Drugim rečima, trebalo je Nemce sprečiti da po gubitku Košura posednu sledeće položaje na pravcu proboja naših jedinica, a to je 3 bataljon mogao uspešno izvršiti dejstvom iz rej ona sela Vrbnice. Kao što je poznato, ovaj drugi zadatak bataljon nije imao prilike da izvrši, ali je njegov odlazak i posedanje položaja između sela Vrbniče i Zamrštena u rejonu  (k 1089 i k 1022) imao veliki značaj naročito za period proboja Glavne operativne grupe iz doline Sutjeske u rejon Lučkih i Vrbničkih Koliba i dalje. On sa pomenutih položaja obezbeđuje i osmatra. Prvih dana u tim rejonima nije bilo neprijateljskih snaga. Sedmog juna slabije nemačke snage, verovatno izviđački delovi, nasilno su izviđale pravcem od sela Ljubine ali su bile odbačene kad su naišle na delove bataljona koji su vršili obezbeđenje.

Izviđačke patrole javljaju o pokretu jačih nemačkih kolona prema selu Vrbnici. O ovome je po dvojici kurira bio poslat izveštaj štabu brigade. To su bili delovi 369 nemačke divizije koja je prebačena sa desne obale Tare u rejon komunikacije Foča — Kalinovik. Odatle su delovi ove divizije upućeni da pojačaju položaje 118 lovačke divizije u dolini Sutjeske. U isto vreme neprijatelj stvara u rejonu pomenute komunikacije novi pojas odbrane.

U opštem nastojanju da se neprijateljski plan osujeti Druga proleterska brigada poseda i uporno brani: sa 1-vim i 4-tim bataljonom prolaz preko sela Krekova, a sa 3-im bataljonom poseda k 1089 i k 1022, te na taj način zatvara bočni pravac u odnosu na pravac proboja Glavne operativne grupe, od sela Luče prema Lučkim Kolibama. Po stizanju 2-og bataljona i posedanju položaja u severozapadnom delu sela Vrbniče brigada obezbeđuje i zatvara pravac prema Vrbničkim Kolibama. Na taj način brigada u potpunosti obezbeđuje desni bok
čitave Glavne operativne grupe u zahvatu dolina Sutjeske pa do sela Vrbniče.

Nadmoćne nemačke snage napale su 3 bataljon 8 juna sa pravca od Oštre Glave. Dajući žilav otpor bataljon se povlači duž pešačke staze koja vodi od sela Luče prema Lučkim Kolibama. Pošumljeni teren bataljon koristi za organizovanje zasede i na taj način nanosi velike gubitke neprijatelju. Nemci su toga dana predveče bili zadržani na položajima: Treskavac — Kozo — Vrbnička Reka. U ovim borbama oni su se obilato koristili šumom i teškim terenom i zabacivali se za leđa jedinicama bataljona. Na taj način uspeli su da savladaju litice Treskavca (tt 1805) i da se baš za vreme večere na pomenutim položajima iznenada pojave jednoj četi s leđa i proteraju je.

Tako je bio poljuljan čitav položaj i bataljon je morao da se povuče. No, usled šumovitog terena i mračne noći bataljon se izjutra ponovo našao na istim položajima na kojima je prethodnog dana zadržao Nemce. Nemački delovi koji su vršili ovaj iznenadni napad, ne znajući koliko su uspeli, sami su se povukli na polazne položaje. Na svojim položajima 3 bataljon je sad odbio sve pokušaje Nemaca da prodru prema Lučkim Kolibama sve do proboja Glavne operativne grupe. U ovim borbama poginuo je zamenik komesara 1 čete drug Selja.

Dok su ostali bataljoni vodili ogorčene borbe na Košuru, 2-gi bataljon drži položaje u rejonu Gornje i Donje Bare. Nemci su pokušavali da ovladaju G. i D. Barama kako bi, u sadejstvu sa snagama koje su napadale desnom obalom Sutjeske, otvorili prolaz njenom dolinom na pravcu Gacko — Foča. Bataljon je uspeo da odbije sve napade Nemaca. U ovim napadima Nemci su upotrebljavali i grupe vojnika-planinara koje su se preko teško prolaznog terena iznenada ubacivale u pozadinu naših položaja. Međutim, i borci iz bataljona su vešto i obilato koristili ovo zemljište puno prirodnih zaklona, puštali Nemce na domet ručnih bombi, a zatim ih odbacivali niz litice. Tako je bataljon, organizujući kružnu odbranu grupom boraca ili odeljenjem, često bio u situaciji da mu ovi delovi vode borbu na sasvim bliskim otstojanjima (30—40 m). I pored svih nastojanja Nemaca da ovladaju ovim položajima, bataljon je, vodeći danonoćne borbe, uspeo da ih održi. Na položajima u rejonu
Gornje i Donje Bare 2 bataljon ostaje sve do 5 juna kada je bio smenjen od strane Druge dalmatinske brigade da bi u 4 časa 6 juna krenuo za selo Vrbnicu.

Odlazak 2 bataljona u Vrbnicu gde se već nalazio 3 bataljon doprinosio je proširenju
loga prostora. Po stizanju u Vrbnicu bataljon se razmestio (pošto ne nailazi na neprijatelja) u severozapadnom delu sela, obezbeđujući se od sela Ljubine i Jeleča, i poseo 2 četom šumu u rejonu Glog (k 1352), a 3 četom Stružinsko Brdo. Prvu četu ostavlja u rezervi u samom selu Vrbnici. Već 7 juna nemački delovi, verovatno izviđački, sukobljavaju se sai 3 četom u rejonu staze koja od Konjskih Voda vodi prema selu Vrbnici.

Napad je odbijen, ali je ovo bila samo nemačka priprema za opšti napad na naše snage u rejonu sela Vrbniče. Umesto da bataljonu ovaj sukob sa manjim nemačkim snagama bude opomena na što veću budnost, kasniji događaji pokazuju da Štab bataljona, ceneći po postupcima, ne izvlači nikakve zaključke iz napada. Naime, sutradan, 8 juna, Nemci napadaju sa nekoliko strana. Manjim snagama napadaju delove bataljona od sela Jeleča, a jačim snagama iznenada upadaju od sela Ljubine u pozadinu bataljona u selu Vrbnici. Tako je bataljon napadnut u isto vreme sa svih strana. Pošto je osmatranje bilo otežano zbog magle, a izviđačkih delova izgleda nije ni bilo, to štab bataljona nije znao kakve ga i kolike snage sa kog pravca napadaju. Usled svega toga bataljon se naglo povlači prema
Vrbničkim Kolibama.

Povlačenje se vršilo u priličnom neredu sve do Vrbničke Reke da bi se tek tu čete sredile i pružile otpor. Nemci u toku celog dana do kasno u noć navaljuju, ali im bataljon pruža snažan otpor ne dozvolivši im da pređu preko Vrbničke Reke. Na tim položajima, uhvativši vezu sa 3 bataljonom i delovima Prve proleterske brigade, on ostaje sve do proboja, čvrsto ih držeći.

Ako se uzme u obzir da su u ovom periodu (7—9 jun) bili još neposednuti, izuzev malih izviđačkih delova Prve proleterske brigade, položaji: Lučke Kolibe, M. i V. Košuta i Vrbničke Kolibe, onda su uporne borbe ovih dvaju bataljona vrlo važne i značajne. One su, bez obzira na ispoljene slabosti, omele neprijatelja najmanje 1—2 dana da izbije na navedene
položaje, što je omogućilo ostalim našim snagama da h j ima ovladaju i čvrsto ih drže.

Usled teških i besputnih terena kojima se trebalo dalje probijati, usled potreba ishrane i nošenja teških ranjenika,  i usled potrebe što veće pokretljivosti jedinica — 7 juna dato
je naređenje da se zakopa sve teško naoružanje i arhiva. Sprovodeći ovo naređenje u Pratećoj četi, koja se nalazila u to vreme u dolini reke Hrčavke, zamenik političkog komesara brigade naišao je na otpor od strane komande Prateće čete, nišandžije na topu i jednog dela boraca. Oni su se složili da zakopaju 4 minobacača, a molili su da nose i dalje dva teška mitraljeza, 2 minobacača i top 37 mm. Na njihovo navaljivanje zamenik političkog komesara brigade odobrio im je da nose pomenuta oruđa. Za divljenje je koliku su ljubav ovi drugovi gajili prema svom oružju u vrlo teškoj situaciji. Kolika vera i moral izbija iz ovog, na oko sitnog detalja!

Brigadna bolnica iz rejona Dragoš-Sedla prebacuje se preko mosta u rejon Suhe, na levu obalu Sutjeske i raspoređuje se u šumi oko puta Suha — Tjentište. Broj ranjenika
koji dolaze sa Košura svakim danom raste. Hrane nemaju pa su primorani da i drugu mazgu zakolju. Pošto su im potrebni konji za nošenje teških ranjenika, jer ovi više nisu odlazili u divizisku i Centralnu bolnicu, to rasterećuju komoru radi oslobađanja konja. Bacaju »suvišan« sanitetski materijal u Sutjesku, bacaju takođe dva »partizanska bureta« za pranje, bez obzira na to što se vaške naglo množe. Odavde su počeli tovariti na konje i ranjenike sa prelomima kostiju.

Ovaj period borbi Druge proleterske brigade karakteriše se velikom važnošću zadataka koje dobij a i izvršava. Istina, brigada nije zauzela Košur ali je bila desetkovana na položajima ispred njega odbijajući nemačke juriše i sama jurišajući, ne dozvoljavajući Nemcima da krenu ni koraka dalje od Košura. Ovo je primer upornosti i hrabrosti da se u toku jedanaest
dana svakodnevnih borbi, uprkos apsolutne tehničke nadmoćnosti neprijatelja, ne dozvoli njegovo napredovanje ni za korak, iako je neprijatelj bio svestan važnosti tog koraka i učinio sve da ga napravi. Prepreka su bili proleteri i njihovi životi.

To je delo bataljona Druge proleterske brigade, 1-og, 3-ćeg, a naročito 4-og koji su formalno sagoreli na svojim položajima, a nisu ih dali neprijatelju. Teško je rečima opisati to junaštvo i natčovečansku izdržljivost boraca i starešina ovih bataljona. Po napuštanju položaja u rejonu Košura od delova Druge proleterske brigade, ovi položaji nisu više ni držani, iako je smena bila izvršena, verovatno zbog toga što su bili kompromitovani prodorom Nemaca od pravca D. i G. Bara prema Ozrenu i Košuru. Za brigadu to je najteži period i u pogledu ishrane. Ona se prva odvojila od rejona gde se ponešto moglo naći za ishranu. Za čitavo vreme (od 23 odnosno 28 maja pa do sredine juna) trebalo j e izdržati na neslanoj konjetini, neprekidne borbe,marševe i nespavanje.

Za ovaj period naročito je karakteristično da Nemci dejstvuju vrlo drsko, privlačeći se prikriveno i ubacujući se u naše položaje . Ova nemačka drskost, a u prvom redu nedovoljna budnost naših boraca, dovodi bataljone nekoliko puta u vrlo tešk u situaciju. Drugi i 4 bataljon pri tim iznenađenjima gube svoje komore. Treći bataljon usled toga mora da napušta posednute položaje. Treba istaći da, prema podacima kojima se raspolaže, samo 1-vi bataljon nije bio nijednom iznenađen već, naprotiv, njegove jedinice prave neprijatelju više uspelih zaseda nanoseći mu osetne gubitke.

LUČKE KOLIBE — MILJEVINA
(9—13 jun)

Neki bataljoni ranije, neki kasnije, ali 9 i 10 juna čitava brigada je prvi put od početka ofanzive na okupu u rejonu Lučke Kolibe — Kozo — Košuta. Posle povlačenja iz Vrbniče
2-gi i 3-ći bataljon drže položaje prema Vrbnici i selu Zamrštenu na desnoj obali Vrbničke Reke u šumi Kozo (k 1384 — k 1529); 4-ti bataljon 10 juna izjutra stiže u šumu severno od
Lučkih Koliba; 1-vi bataljon i Prateća četa u šumi istočno od V. Košute; štab brigade,bolnica i intendantura u rejonu potokaTreskavca. Avijacija bombarduje ceo dan. Zbog toga je zabranjeno loženje vatri. Ovde je vršeno rasterećenje jedinica. Bataljoni zakopavaju svoje teško naoružanje: minobacače i teške mitraljeze. Brigadna intendantura takođe zakopava kazane i razni drugi materijal. Njoj je naređeno da konji budu samo sa samarima i u slučaju potrebe da se samari skidaju, a konji kolju za ishranu. Brigadna bolnica je narasla na blizu 150 ranjenika, među kojima i dosta teških. Da bi se oslobodili konji za nošenje ranjenika bacaju se i kuhinjski kazani bolnice. Ranjenici se hrane konjskim mesom pečenim na žaru. Od intendanture su dobijali po jednog konja za tri dana kao sledovanje. Situacija 9 juna: u rejonu Vrbničkih Koliba nalazila se Prva proleterska brigada, a levo od nje na liniji Borovo Br. — Oboreno Točilo Treća krajiška brigada. Pošto je Stab Prve proleterske divizije odlučio da se probija sa ove dve brigadeto je Treća krajiška brigada skinuta sa položaja bez smene a predveče oko 19 časova već je izbila jedna neprijateljska kolona sa komorom na liniju Kozje Strane — Orlovača (k 1960) odakle su tukli bacačima ka Vrbničkim Kolibama.

Ostale brigade Druge proleterske divizije tek su izlazile iz doline Hrčavker ka Lučkim Kolibama. Na taj način oko 10 časova 9 juna Druga proleterska brigada je bila u nezavidnoj situaciji. Nemci su oko nas držali položaje: Treskavac (tt 1805) — k 1089 — Stružinsko Brdo (k 1298). Prema ovim položajima bila je postavljena naša brigada. Odlaskom Treće krajiške brigade, pravac prema Ljubinom Grobu bio je otvoren i Nemci su na 2 km pred njim a na 4—5 km iza leđa naše brigade. U rejonu Lučkih i Vrbničkih Koliba nema, izuzev naše brigade (i ona bez 4 bataljona), ni jedne druge jedinice. Stab brigade se sa situacijom upoznaje preko izveštaja koje Vrhovnom štabu i Štabu Druge proleterske divizije šalje komandant Prve proleterske divizije. Sadržina izveštaja nije nimalo ružičasta za Drugu proletersku brigadu. Ne zna se šta nosi nastupajuća noć, a pogotovu sledeći dan. U ovoj situaciji, posle kraćeg dogovora, štab brigade, šali ući izveštaj Prve proleterske divizije, u isto vreme izveštava Stab Druge proleterske divizije i Vrhovni štab o sledečem:

»Mi odlazimo na zadatak i prema situaciji ćemo raditi. Nastojaćemo da držimo vezu sa vama, ukoliko neprijatelj vezu prekine borićemo se koliko mogu izdržati naše jedinice. Šaljite hitno na naše levo krilo četvrtu brigadu.«

Deseti jun. Stab Druge proleterske divizije je, na predlog štaba naše brigade, uputio na Ljubin Grob Četvrtu proletersku brigadu. Brigada je tamo izbila i već u toku dana imala žestoke borbe. Nemci su pravcem od Vrbniče pokušavali nekoliko puta da izbiju na naše položaje, ali su ih naši bataljoni odbijali. U tim borbama teško je ranjen i komandant 3 bataljona. Takođe su pokušavali da izbiju i na M. Košutu ali je taj položaj uporno branila 1 četa 1 bataljona. Nemci otkrivene položaje čete žestoko tuku avijacijom. Prateća četa brigade uspešnom minobacačkom vatrom podržava odbranu čete proletera na Košuti. Na nemačke položaje izbačeno je preko 100 granata. Vatrom iz teškog mitraljeza komandir Prateće čete  obara jedan neprijateljski avion. Pilota zarobljavaju.

Pokazalo se opravdanim što se teško oružje Prateće čete nije zakopavalo. Četa 1 bataljona koja je branila Košutu imala je veliki broj izbačenih iz stroja — ostalo je svega 9 boraca,
ali položaji na M. Košuti nisu napušteni. Nemačka avijacija, osetivši da nas je pritesnila na relativno malom prostoru, obilato koristi tu okolnost i ceo dan -žestoko bombarduje naše položaje. Borci se boje teškog ranjavanja, naročito u noge, jer su svesni šta to znači u ovoj situaciji. Zbog toga svaki pravi sebi zaklon vodeći računa da naj pre zakloni noge pa tek onda glavu. Situacija je takva da je poželjniji pun pogodak, nego teško ranjavanje, a pogotovu s nogu.

U sećanju svih preživelih boraca 10 jun ostao je kao najduži dan. Svaki borac je osećao kritičnost situacije. Neprijatelj je svuda okolo. Vode se borbe na život i smrt, i samo da
jedna jedinica malo popusti ne bi se imalo kud otstupiti. Sedam naših brigada sa Vrhovnim štabom i bolnicom nalazilo se u taktičkom okruženju. U toj teškoj i napetoj situaciji dolazi
izveštaj iz Štaba Druge proleterske divizije da su stigle i ostale naše jedinice sem Treće divizije i da se pripremimo za probijanje obruča u toku iduće noći.

Pristupa se pripremama za proboj. U štabu brigade održan je sastanak sa štabovima bataljona gde su im data detaljna uputstva o pripremama za proboj. Naređeno je da se još jedared pregledaju komore i da se jedinice potpuno rasterete, pošto će se kretati besputnim terenima. Skrenuta je pažnja na noćnu marševsku disciplinu: da se ne galami, ne puši, ne zvecka itd.Da se ne bi usporavalo kretanje predviđeno je da u slučaju ako neki konj padne pod teretom u koloni konjovodac preseče kolan i da samar i tovar ostavi na mestu, a sa konjem da produžikretanje.

Štabovi bataljona su upoznati sa pravcem kretanja. Proboj se vrši u dva pravca. Naša je brigada u prethodnici desne kolone. Bolnica ide sa levom kolonom. Oko 22 časa krećemo pravcem: Vrbnička Reka — Stružinsko Brdo — Ruda Planina — Ratkovac. U našoj su koloni
još Šesta istočnobosanska i Druga dalmatinska brigada. Prema planu, Vrbničku Reku trebalo je da pređemo po noći. Međutim, pomrčina, besputni teren, a i zakašnjenje u početku pokreta, doprineli su da nam je tek u svanuće čelo kolone prelazilo Vrbničku Reku.
U prethodnici brigade je 2 bataljon, a slede: 3 bataljon, 4 bataljon, intendantura, 1 bataljon. Nemci su držali Stružinsko Brdo (k 1298). Drugi bataljon se kretao zapadno od kote, ali je imao zadatak da izbegava borbu. To je, uglavnom, i uspeo zahvaljujući magli, a verovatno i iznenađenju neprijatelja. Međutim, delovi 3 bataljona i Šeste istočnobosanske
brigade morali su proterivati neprijatelja sa Stružinskog Brda, jer je svojim bočnim dejstvom iz automatskog oružja nanosio gubitke glavnini kolone, komorama i intendanturi.

Pod psihozom proboja i borbe sve su jedinice težile da što pre izađu iz doline Vrbničke Reke pa se zbog toga u šumi Mrčin-Planine stvorila prilična gužva među našim jedinicama. Tako se na Platou Mrčin-Planine našao 4 bataljon na čelu kolone. Oko 11 časova prelazimo šumsku železničku prugu. Iznenada je nemački streljački stroj naišao na prethodnicu 4 bataljona. Tu je i 1 četa 2 bataljona i štab brigade. Ovi Nemci su bili poterani od neke naše druge kolone, koja se kretala paralelno sa nama kroz šumu, pa su tako naleteli na nas.
Otvorila se žestoka kratkotrajna vatra na sve strane. U jurišu učestvuje i štab brigade. Za nekoliko minuta razbijen je nemački streljački stroj i sudario se, usled slabe veze, sa bataljonima Druge dalmatinske brigade. U tom sudaru imali smo i mi i oni nešto gubitaka.

U toku ove kratke borbe zaplenili smo od neprijatelja jedan teški mitraljez, jedan laki mitraljez, dva pištolja, i nekoliko pušaka, a ubili smo pet Nemaca. U toj opštoj gužvi jurišajući poginuo je komandir 3 čete 4 bataljona drug Milutin Perović. Položaj sa koga su Nemci pošli na nas bio je sav isprepleten maskiranim rovovima i telefonskim kablovima. Izgleda da su oni ozbiljno računali sa ovim položajem, a izgubili su ga za nekoliko minuta. Probijanje do u rejon Ratkovca izvršeno je relativno lako,, jer smo se mi pojavili baš onda kad su Nemci jačim snagama tek izlazili na položaje.

Proboj dveju brigada Prve proleterske divizije je, takođe, mnogo doprineo da su poremećeni planovi neprijatelja. Ako se razmotri situacija kod nemačkih i domobranskih
jedinica u momentu proboja Prve proleterske divizije, videće se da su se u tom momentu jake kolone 369 divizije kretale od s. Jeleča prema isturenim položajima koje su im držale
relativno slabije snage. Delovi SS divizije iz rejona sela Mratinja prebacuju se, takođe. na Zelengoru. Drugi bataljon 738 puka već je na maršu od Čemerna ka Zelengori (ovaj se bataljon pojavio posle povlačenja Treće krajiške brigade i bacačima tukao Vrbničke Kolibe 9 juna oko 19 časova). Sve nemačke snage bile su u pokretu s ciljem da se pravac Sutješka — Vrbniče — Jeleč posedne po dubini na nekoliko uzastopnih položaja. U momentu proboja Prve proleterske divizije nemačke jedinice zadesile su se u pokretu tako da nisu stigle da posednu nameravane položaje a oslabile su sledeći pojas odbrane duž komunikacije Foča — Kalinovik. Jednom rečju, nisu stigle ni tamo ni ovamo. Blagodareći momentu za proboj, koji je dobro izabrao Stab Prve proleterske divizije, ona je relativno lako izvršila proboj u rejonu Balinovca i, ostavivši neprijatelja za sobom, krenula prema oslobođenim položajima na komunikaciji Foča — Kalinovik probivši i njih. Gledajući čisto vojnički čini nam se da je čak i bolje što cela grupacija nije krenula u proboj zajedno, jer je takav postupak ošamutio i razvukao neprijatelja. On nije mogao da se baci na grupu koja se probila, zbog grupe koja je još ostala. Snage su mu razvučene i on je ustvari bio tučen po delovima (u tom momentu) od strane naših jedinica.

U širem rejonu katuna Ratkovac prikupljala se 11 juna predveče cela brigada. Tu je prenoćila i 12 juna ceo dan se odmarala i pripremala za dalje akcije. Borci su prvi put posle
dužeg vremena dobili nešto mršave pečene ovčetine za hranu. Ovde su se malo i odmorili. Odmah se uočilo bolje raspoloženje. Već se osećalo da je najteže ostalo za nama, širi prostor, veća sloboda, lakše se nekako disalo.

Uveče 12 juna cela brigada, postrojena u jednoj koloni, izvršila je pokret s ciljem da još u toku noći u rejonu sela Ocrkavlja pređe komunikaciju Foča — Kalinovik. Padala je kiša, išli smo pošumljenim terenom, te je bio takav mrak da se ništa nije videlo. Kretali smo se toliko sporo da smo u toku cele noći prešli samo od katuna Ratkovac do Ocrkavlja (10—15
km). To znači da smo išli prosečno 1,5 km na sat. U svanuće smo se čelom kolone našli pred komunikacijom. Prva proleterska divizija takođe je u toku noći trebalo da izbije na komunikaciju na prostoru sela D. Budanj — selo Brače. Ona je to delimično i učinila. Prva proleterska brigadai vodila je borbu prema Foči i zatvarala taj pravac, a Treća i Sedma
krajiška brigada levo, prema Kalinoviku. Borbe su se vodile u blizini mesta prelaza, tj. sela Ocrkavlja, a tuda je pored boračkih delova trebalo da prođu komora i sve bolnice koje
su išle sa ovim delom Glavne operativne grupe.

Neprijatelj je rejon prelaza kontrolisao sa 7 tenkova. Iako su njegovi pešadiski delovi vodili borbu desno i levo sa našim jedinicama, tenkovi su se drsko uvukli, misleći da mi nemamo
sredstava da se borimo protiv njih, pa su naš jedini prolaz tukli mitraljeskom vatrom. Kao što smo ranije napomenuli, Prateća četa naše brigade nije zakopala protivtenkovski top i
onih nekoliko granata što je imala. Top je u ovoj prilici dobro došao i situaciju vrlo brzo rešio u našu korist. Pod kišom kuršuma postavili smo ga južno od mesta prelaza. Pošto je udaljenje bilo prilično ispalio je samo dve granate. Neprijateljski tenkovi, osetivši vatru protivtenkovskog oružja, odmah su se povukli levo i desno u zaklone. To su iskoristile naše jedinice i počele naglo da prelaze komunikaciju produživši pokret u pravcu sela Miljevine.

Pošto su tri tenka ponovo krenula prema rejonu prelaza sa pravca Foče prenet je zahtev da top što predođe napred. Komandir čete i nišandžija postavili su top u blizini puta, pozadi jednog potočića u živici, i čekali da se tenkovi primaknu što bliže. Kad je prvi tenk prišao na 200—300metara, bio je uništen direktnim pogotkom prvim hicem. Vatra je preneta na drugi tenk koji je bio nešto dalje, i on je takođe uništen. Treći tenk je počeo da se povlači ali kako je trebalo da se kreće uzbrdo morao je ići lagano te nišandžija stiže da i na njega ispali granatu ali ona rikošetira. Sve se to odigralo za 10—15 minuta. Prolaz je-ponovo bio slobodan. Top je skinut sa položaja i produžio dalje. Odmah su pokuljali i delovi raznih jedinica. Ovim pravcem su prošle sve jedinice koje nisu bile angažovane u borbi, tj. deo Glavne operativne grupe i sve komore i bolnice.

Ovuda je prošao i Vrhovni štab. Sa ostalim bolnicama prešla je i naša bolnica i posle prelaza ponovo se priključila brigadi. Nije teško oceniti ulogu koju je u ovoj situaciji odigrao
naš top. Postojala je velika mogućnost da neprijatelj privuče još tenkova i da uz podršku pešadije krene sa obe strane i čvrsto zatvori napravljenu brešu presecajući na taj način naše snage na dva dela. Kada se to ima u vidu onda se može slobodno reći da se top našao u pravom momentu i na pravom mestu. Ovu situaciju bez njega ne bi bilo lako rešiti. U svakom slučaju bez njega bilo bi potrebno žrtava, dragocenog vremena i nerava da bi se sa tenkovima izašlo na kraj. Tako je savladana i ova posljednja neprijateljska prepreka.

Gubici Druge proleterske brigade u Bici na Sutjesci

Ako se uzme kao približno tačno da je brigada ušla u Petu neprijateljsku ofanzivu sa 750—800 boraca (u taj broj ulazi oko 150 novih boraca koji su u jedinicu došli pred sam početak ofanzive), pa se to brojno stanje uporedi sa onim po izlasku iz ofanzive (350—400 boraca) vidi se da je imala oko 50% izbačenih iz stroja. Od toga je 81 poginulo, 109 ih je
ranjeno i 218 nestalo. Svega 408. Pada u oči veliki broj nestalih boraca. Kao što smo već
u početku napomenuli među nestalima su bili bolesni i novomobilisani koji su usled teškoća napustili jedinice i vratili se svojim kućama. Pri tome je važno napomenuti da nije poznat
ni jedan slučaj predaje ovih boraca neprijatelju. Naprotiv, poznat je veliki broj slučajeva, da su se borci radije ubijali nego padali živi u ruke neprijatelju. Svi ovi podaci i sve ono što je do sada rečeno o brigadi govori, s jedne strane, o velikim i krvavim borbama koje je ona vodila, a s druge, o moralnoj čvrstini njenog boračkog i starešinskog kadra. Ovo je utoliko
značajnije kad je iz ratnog iskustva poznato da su jedinice posle 30% ljudstva i naoružanja izbačenih iz stroja uglavnom nesposobne (bez popune) za dalje akcije. A naša je brigada i
posle 50% izbačenih iz stroja izvršavala sve postavljene zadatke.

Sredo je UROŠEVlC

Zbornik radova:

Sutjeska II