Mustafa Mujo Ćemalović – Narodni heroj iz Mostara

( BiH )

 

Mustafa Mujo Ćemalović rođen je 1919. u Mostaru, gde je završio osnovnu školu, a posle izučio krojački zanat. Još kao šegrt se ukljućio u revolucionarni radnički pokret. Kasnije kao mladi radnik je učestvovao i u demonstracijama koje je organizovala ilegalna Komunistička partija Jugoslavija (KPJ).

Mustafa Mujo Ćemalović
Mustafa Mujo Ćemalović

Poslije okupacije Jugoslavije, 1941. godine uključio se u Narodnooslobodilački pokret (NOP). Bio je najprije član udarne grupe koja je upadala u vojne magacine i iz njih iznosila oružje, municiju i drugu vojnu opremu. Krajem septembra 1941. godine napustio je Mostar i otišao u partizane. Stupio je u tada formirani Konjički partizanski bataljon (kasnije preimenovan u Mostarski). Ovaj bataljon je bio sastavljen uglavnom od Mostaraca – radnika, studenata i đaka. Kao hrabar borac se istakao već u prvim akcijama — u zauzimanju žandarmerijskih stanica na Glavatičevu, Bjelimićima i Rujištu.

Februara 1942. godine primljen je u članstvo Komunističke partije Jugoslavije). Ubrzo potom je bio postavljen za zamenika političkog komesara Druge čete. Juna 1942. godine prilikom povlačenja boraca Konjičkog bataljona preko Prenja, četnici su zarobili nekoliko partizana i odveli ih u Konjic. U akciji njihovog spašavanja učestvovao je i Mustafa Mujo Ćemalović, zajedno sa još nekoliko boraca-bombaša. Kada su, posle dvadeset kilometara usiljenog marša, stigli u grad, preplivali su Neretvu, i uspjeli da se prebace preko zatvorskih zidina i oslobode zarobljene drugove.

Januara 1943. godine, Mostarski bataljon je, po dubokom snegu i niskoj temperaturi, u sadejstvu s bataljonima Desete hercegovačke udarne brigade, krenuo u napad na Žepče. Mustafa Mujo Ćemalović se naročito istakao u ovoj borbi, a posebno u jurišu na oklopni vagon koji je trebalo zauzeti bombama. Tada je zarobljena jedna ustaško-domobranska četa sa svim naoružanjem. Za ovaj podvig Mostarski bataljon je pohvaljen od Vrhovnog komandanta NOV i POJ Josipa Broza Tita.

U napadu na Prozor, februara 1943. godine, u toku Četvrte neprijateljske ofanzive, borci Mostarskog bataljona su se prvi probili u grad i iznutra napadali neprijatelja, koji se ukopao u jaka utvrđenja. U međuvremenu je naišla italijanska kolona, koja je od Rame krenula u pomoć Prozoru. Pripadnici ovog bataljona su pustili kolonu da im se približi, i iz zasede je uništili. Tada su bila zapljenjena četiri italijanska tenka i petnaest kamiona.

Avgusta 1943. godine bio je određen da u Vrhovni štab NOV i POJ odnese važne izveštaje Štaba Desete hercegovačke brigade i Oblasnog komiteta KPJ za Hercegovinu. Zajedno sa kurirom Muhidinom Bašagićem (1918–1943) na izvršenju ovog zadatka je bio zarobljen, kada ih je u jednoj šumi, u blizini Nevesinja iznenadila jedna nemačka patrola i zarobila. Bili su potom prebačeni u zatvor u Mostaru.

Streljani su na mestu Ovojci, kod sela Pologa, u blizini Mostara 26. avgusta 1943. godine sa grupom mostarskih ilegalaca među kojima je bio Ljubo Brešan Feđa (1913—1943), kao i Muhidinova sestra Hajrija Bašagić (1920—1943). Posle rata, njihovi posmrtni ostaci su preneti i sahranjeni na Partizanskom groblju u Mostaru.

Ukazom Prezidijuma Narodne skupštine Federativne Narodne Republike Jugoslavije, 20. decembra 1951. godine, proglašen je za narodnog heroja.