NOVIM DRUGOVIMA
Obraćam se drugovima, koji su skoro pristupili Narodnooslobodilačkoj vojsci, i mislim da će mene najbolje razumeti, jer sam i ja nedavno prišao redovima ove nove, mladalačke i stvaralačke vojske.
Drugovi, ja se vrlo dobro sećam svojih prvih trenutaka u novoj sredini i novom društvu. Ja znam da su i vaša osećanja slična mojima, da je i vas, kao i mene, obuzimala seta i neraspoloženje u prvim danima u novoj sredini.
Za sve vreme, od kako smo osetili okupatora i njegova nedela, ili možda još mnogo ranije, kada smo ulazili u život, kada smo prestajali biti deca, kad nam se postavljao zadatak da budemo ljudi i da kao ljudi živimo i borimo se za opstanak, kada smo prvi put osetili jednu duboku nepravdu, koja nas je mnoge pritiskivala — još od tog davnog vremena sanjali smo o nečem velikom i moćnom, a danas smo doživeii tu sreću — da krenemo u poslednju bitku za ostvarenje tih snova, tih divnih ideala.
Ja neću da govorim o svim onim nepravdama koje su naša mlada srca osećala i gorela od nestrpljenja da se sami sopstvenim snagama, dignemo u boj. Za opštedobro naroda i svih onih koji od života ništa dobrog nisu videli i koji su ometani na njihovom pošteno zamišljenom životnom putu.
Svi smo mi mladi i poletni, puni ideala svi smo mi maštali o jednom poštenom i pravednom svetu budućnosti, u kome bi bilo sve na svom mestu, nepravda bi bila uništena ili svedena na najmanj u moguću meru.
I eto baš naše generacije bile su te nesreće da, pored jedne duboke nepravde, osete nešto još gore. Naše generacije doživele su da budu robovi fašističkih dželata, koji su valjda vrhunac svega nečovečnog i nepoštenog. Postali smo robovi zverima, koje su bile pijane od krvi naše nevine dece i naših najpoštenijih drugova.
U ovom krvavom dobu, kada je fašistička neman došla do vrhunca svoje moći, pala je u deo poštenoj omladini Jugoslavije najteža dužnost koju nije ni jedna omladina drugih zemalja izvršila: pala joj je u dužnost neravna borba protiv razbesnelih Hitlerovih dželata, koji su pretili uništenjem.
Brigade i divizije naše narodne vojske došle su i u Srbiju i zajedno sa srbijanskim divizijama, oslobađaju svakim danom nove krajeve ove dobre zemlje. A svi pošteni i neokaljani Srbi, u masama, pristupaju Oslobodilačkoj vojsci i povećavaju redove proslavljenih boraca iz svih neprijateljskih ofanziva i svih bojeva koje su
vodili nesalomljivi borci protiv fašizma.
I ja sam prišao toj hrabroj vojsci, tim dobrim drugovima — da još ovo malo vremena zajedno sa njima podelim i doprinesem dobru svih nas. Ja se stidim tog svog prilaska u poslednjem času, kada je bitka već dobijena, kada je sve gotovo. Ali me je ohrabrilo to, što mi niko od drugova ni jednom rečju nije nagovestio da se borio tri i po godine, a da sam ja došao juče. Ja imam ista prava kao i stari borci, mene niko ne razlikuje od ostalih boraca, koji se bore već od samog početka; mene čak podjednako vole i cene.
Tako ćete i vi, drugovi, koji ste došli i koji ćete doći posle mene — biti primljeni.
Mi treba da se zavetujemo da ćemo dati sve od sebe, da ćemo sve svoje sposobnosti uložiti u borbu, — prvo za oslobođenje naših naroda, a posle za bolji i srećniji život tih naroda. Garancija su za to naši pali najbolji junaci i drugovi, garancija je prolivena krv na bojištu i, na kraju, za ta j bplji život svih nas je sve veći priliv novih drugova i novih boraca u naše slavne jedinice. Oni su spremni da umru, sa istim onim žarom. Kao što su umirali junaci sa Kozare, iz Krajine, i na Sutjesci.
Mile PETROVIC
1. četa 1. bataljon
List XV majevičke NOU brigade
~br. 1 od 20. U. 1944. god., str. 6
