Operacija Jajce I / 4-7.oktobra 1942. godine

 

Vrhovni štab, nameravajući da iskoristi zadobijenu inicijativu, naredio je da se napad produži prema Travniku i Donjem Vakufu.

Pad Jajca izazvao je brzu reakciju nemačke komande, koja je pokrenula operaciju koju je nazvala Operacija Jajce I. Prema planu operacije, u prvoj etapi delovi 714. nemačke divizije, zajedno sa ustaško-domobranskim i četničkim jedinicama, trebalo je da nastupanjem na jug sa linije Sanski Most – Bronzani Majdan – Racune ovladaju Ključem i Sitnicom i nastave prodor ka Mrkonjić-Gradu i Jajcu, a glavnina 718. divizije, sa ustašama i domobranima, nastupanjem sa linije Turbe – Donji Vakuf, da zauzmu Jajce i spoje se sa delovima 714. divizije.

Nemci i ustaše u akciji između Gornjeg Vakufa i Jajca, 1942.

Nastupanje je počelo 30. septembra ujutro. Borbena grupa “Sušnik” (nazvana po pukovniku Sušniku (nem. Suschnig), komandantu 738. puka) nastupala je pravcem Turbe – Jajce, a grupa “Vist” (po pukovniku Vistu (nem. Wist), komandantu 750. puka) pravcem Donji Vakuf – Jajce. Iz Sanskog Mosta i Bronzanog Majdana prema Ključu i Mrkonjić Gradu nastupale su borbene grupe pod komandom štaba 714. divizije (grupa “Vedel”, grupa “Kilvajn” i grupa “Tomas”).

Ojačani III bataljon 741. puka je 30. septembra 12,30 časova zauzeo Ključ, savladavši slabiji otpor. Borbena grupa “Vedel” je 2. oktobra 1942. zauzela Mrkonjić-Grad, potisnuvši 2. proletersku brigadu u pravcu sela Jezera, a zatim, uz sadejstvo borbenih grupa 718. divizije od Donjeg Vakufa 4. oktobra 1942. zauzela Jajce. Delovi 4. crnogorske i 3. sandžačke brigade i 3. krajiškog odreda, sa svim pozadinskim delovima, pod pritiskom nadmoćnijih snaga blagovremeno su se povukli.

Grupa rukovodilaca Treće proleterske brigade koju su sačinjavali komandant Vladimir Knežević Volođa, zamenik političkog komesara Rifat Burdžović i komandant Četvrtog bataljona Tomaš Žižić, 2. oktobra je preduzela izviđanje neprijatelja, ali je usled neplanskog pomeranja jedinica ostala izdvojena od brigade. Grupa je zarobljena i likvidirana od strane lokalnih četnika.

U izveštaju operativnog odeljenja 718. divizije od 3. oktobra 1942. se konstatuje da su partizani na čitavoj širini fronta pružali veoma jak otpor, s protivnapadima, zbog čega se vodila borba za svaku kotu i napredovalo korak po korak. Dalje se konstatuje da je izvanredno dobra opremljenost, naoružanje i vatrena moć partizanskih jedinica i da su one, nasuprot dosadašnjim iskustvima, izdržale i jaku artiljerijsku vatru braneći svaku kotu vrlo uporno.

Znatnim korišćenjem teškog naoružanja, avijacije i tenkova, Nemci su uspeli da se probiju po linijama nastupanja, ali nisu uspeli da opkole jedinice NOVJ, niti da im nanesu značajnije gubitke. Stoga su se još u toku nastupanja našli pod udarom bočnih napada i koncentričnih napada na izdvojene položaje. Nastupila je faza dinamičnih dejstava sa brojnim preokretima.

U borbama od 4. do 7. oktobra 1. proleterska, 3. krajiška i 6. krajiški odred uspeli su ponovo ovladati Ključem, a zatim i Mrkonjić-Gradom. 11. oktobra borbena grupa “Tomas” ponovo je ovladala Ključem, a 19. oktobra i Mrkonjić-Gradom. Već 20. oktobra Mrkonjić-Grad ponovo je zauzela 1. proleterska.