Operacija Jajce II / 22.oktobar-6.novembar 1942. godine
Nezadovoljavajući rezultat operacije “Jajce I” doveo je do neposrednog organizovanja nove operacije, nazvane operacija Jajce II, koja je trajala od 22. oktobra do 6. novembra. Ova operacija koincidirala je sa operacijom “Beta” na jugoistoku, i sa koncentracijom snaga NOVJ za Bihaćku operaciju. U skladu sa zahtevima ovih operacija, glavnina snaga NOVJ u ovom periodu izvučena je sa područja Jajca.
Ove operacije koincidirale su sa ofanzivnim operacijama Italijana, četnika, ustaša i domobrana prema Prozoru i Gornjem Vakufu (Operacija Alfa, 4-13. oktobar) i prema Livnu (Operacija Beta, 20-26. oktobar). Usled intenziviranja napada na prugu Zagreb – Beograd, štab 714. divizije bio je prinuđen da, tri meseca nakon prethodne, izvede još jednu ofanzivnu operaciju protiv partizana na Kozari 19-27. oktobra. Borbena grupa “Vedel” izvučena je sa sektora Jajca radi učešća u toj operaciji.
Četvrta proleterska crnogorska brigada u Jajcu.
Nemci (738. puk 718. divizije) i po jedan bataljon iz 5, 8. i 15. domobranskog puka preduzeli, su, 22. oktobra, iz D. Vakufa i Jajca, napad ka Janju i, preko Jezera, ka Šipovu i Mrkonjić-Gradu, s namerom da delom snaga, obuhvatnim manevrom od Mrkonjić-Grada preko Mliništa i planine Vitorog, nabace jedinice NOVJ u dolinu rečica Janja i Plive i tu ih unište. Na pomenutoj prostoriji Nemcima i domobranima su se suprotstavili 3. krajiški odred, delovi 3. sandžačke i 4. krajiške brigade.
Po naređenju Vrhovnog štaba, jedinice NOVJ su napustile Mrkonjić-Grad u koji su 26. oktobra ušli Nemci, dok su u rejonu Janja i Pljeve vođene oštrije borbe. Da bi sprečio prodor ka Mliništima, Vrhovni štab je na taj pravac hitno prebacio 5. crnogorsku i 10. hercegovačku brigadu da u zajednici sa jedinicama koje su se nalazile na tome sektoru protivnapadom odbace neprijatelja ka Jajcu.
Nakon nekoliko dana manevarskih dorbi, nemački štab osvedočio se da ne raspolaže dovoljnim snagama da spreči ubacivanje brigada NOVJ unutar svojih poziciuja i komunikacija. Do 6. novembra operacija je okončana povlačenjem na početne pozicije ka Jajcu i Donjem Vakufu, a postignuti uspesi pokazali su se kao privremeni.
Drugi napad na Jajce
Kada je četa prispela do fabrike, ona je stvarno naišla na dve velike stambene zgrade koje su partizani bili zaposeli. Otpočela je žestoka puščana vatra, a pre svega iz automata, u trenutku kada se počelo s pretresom jedne od ovih zgrada. Komandir 1. čete potporučnik Štojrer (nemački: Steurer) pao je u početku kao žrtva metaka iz automata. Na ovaj način ranjeno je više podoficira i vojnika. Partizani, verovatno pripadnici inteligencije, pružali su u ovim stambenim zgradama žilav i čvrst otpor……
Istovremeno je sa siguirhošću utvrđeno da se sa severozapada u pravcu Jajca približava oko 3.000 partizana. Osmotreno je kako se topovi i teški minobacači postavljaju na položaje. Posle kraćeg vremena neprijatelj je otvorio jaku artiljerijsku i minobacačku vatru na položaju grupe. Osim toga, pojavila se sa svih strana i vatra iz teških mitraljeza. U toku žive minobacačke i mitraljeske vatre neprijatelj je približavao svoje snage našim linijama. Nastupio je trenutak opasnosti da trupe budu zaokružene, tako da nije ostalo mnogo vremena kada bi bataljon bio opkoljen i time izložen potpunom uništenju.
— Izveštaj majora Anakera od 26.11.1942.
Nakon znatnih teritorijalnih gubitaka u osovinskim operacijama u oktobru 1942. (Livno, Prozor, Gornji Vakuf, Jajce, Mrkonjić Grad, Ključ), brigade NOVJ su početkom novembra izveli uspešnu i značajnu Bihaćku operaciju, reorganizovane su u osam divizija i uspele su da ponovo preuzmu inicijativu. Osvojeni su Cazin, Cetingrad, Slunj, Ključ, a snage Nemaca i njihovih saveznika naterane su na defanzivu u oblasti Bosanskog Novog i Sanskog Mosta.
Vrhovni štab NOVJ napravio je plan za ponovno prenošenje aktivnosti na teritoriju centralne Bosne i zaposedanje Livanjskog polja i komunikacija u njemu. Izvršavajući ovaj plan, 1. proleterska divizija je 18. novembra prešla u napad na uporišta duž komunikacije Jajce — Čađavica — Banja Luka. Posle žestoke borbe 1. proleterska brigada zauzela je Sitnicu, presekavši vezu između Jajca i Banja Luke. Zarobljeno je preko 200 domobrana i 40 Nemaca. Među poginulima u nemačko-domobranskom utvrđenju bila je i žena četničkog vojvode Uroša Drenovića.. Gubici 1. proleterske brigade: 22 mrtva i 46 ranjenih..
Za to vreme 3. sandžačka i 3. krajiška brigada ušle su u Mrkonjić-Grad i Čađavicu. Nemci su iz Banje Luke hitno uputili grupu »Tomas«, sa kojom su jedinice 1. divizije vodile žestoke borbe duž komunikacije Banja Luka — Sitnica.
Zauzimanjem Sitnice i Mrkonjić-Grada otvoren je put prema Jajcu, u kome se nalazilo posada od oko 800 ljudi (300 Nemaca iz sastava 718. divizije, tri čete 9. domobranske pukovnije, dve čete ustaša i jedna haubička baterija). Prema zajedničkom planu 1. i 3. divizije, noću 24/25. novembra 1. proleterska, 3. krajiška i 1. dalmatinska brigada i bataljon “Pelagić” iz 3. krajiškog odreda napadale su na sam grad. Uoči napada, 5. crnogorska i 10. hercegovačka brigada, ojačane bataljonom »Šolaja« iz 3. krajiškog odreda, prebačene su na desnu obalu Vrbasa da bi ofanzivnim dejstvom sprečile intervenciju neprijatelja iz D. Vakufa i Turbeta i izvlačenje iz Jajca u tom pravcu, a 3. sandžačka brigada je obezbeđivala pravac Sitnica—Mrkonjić-Grad.
Napad je počeo 24. novembra u 20 časova. 1. i 4. bataljon 1. dalmatinske do početka napada izašli su na polazne položaje u visini kote 840. Bataljon “Pelagić” još nije bio stigao na predviđeni položaj za napad. Napad 1. i 4 bataljona otpočeo je u određeno vreme. U međuvremenu dok su bataljoni podilazili neprijateljskim položajima artiljerija je gađala nemačko-domobranske položaje Ćusini.
Bombaške grupe kretale su se ispred streljačkog stroja, puzeći po snežnom pokrivaču ka bunkerima i u prvom napadu uspele su da likvidiraju posade u nekim bunkerima. Branioci su pustili streljački stroj 1. dalmatinske na blisko odstojanje. Kad je izgledalo da će bataljoni iskoristiti već postignute uspehe bombaških grupa i kad se streljački stroj nalazio ispred samih bunkera, Nemci su otvorili snažnu mitraljesku vatru po streljačkom stroju i primorali napadača na povlačenje.
Koča Popović, komandant Prve proleterske divizije.
Jedan broj boraca nije uspeo da se povuče iza žice, već su i dalje ostali da leže ispred neprijateljskog položaja na snežnom pokrivaču. Uskoro je mesec obasjao položaje, tako da se primećivao i najmanji pokret. U takvoj situaciji jedan broj boraca morao je da dobar deo noći nepomično ostane u snegu kako bi Nemci imali utisak da su mrtvi. Borce koji nisu mogli da izdrže da leže nepomično i koji bi napravili i najmanji pokret telom Nemci su odmah gađali. Od nepomičnog ležanja u snegu u toj hladnoj novembarskoj noći jedan broj boraca je promrzao.
Bataljon “Pelagić” je zakasnio, tako da nije učestvovao u prvom napadu, pa je neprijatelj imao mogućnosti da koncentriše artiljerijsku i minobacačku vatru na pravcu napada dva bataljona 1. dalmatinske brigade.
U toku noći jedinice su vršile pripreme za ponovni napad. U toku noći na položaj za napad stigao je bataljon “Pelagić”. Štab 1. dalmatinske brigade je odlučio da u borbu uvede i svoju rezervu, 2. bataljon, koji je uveden između 1. i 4. bataljona na istočnoj padini kote 728. Time je bilo omogućeno 4. bataljonu da prodre dublje i obuhvati kotu sa severoistočne strane, dok je Bataljon “Pelagić” obuhvatao kotu 728 sa severozapadne strane. Pristizanjem bataljona “Pelagić” i udarom sa jednom četom na bok neprijatelja i uvođenjem brigadne rezerve situacija je izmenjena u prilog napadača.
Ponovni napad bataljona otpočeo je pred zoru 25. novembra, kada je mesec počeo da zalazi i kada se stvorila sena na strani sa koje se vršio napad. Napad je bio dobro pripremljen, tako da su sve jedinice jednovremeno krenule. Energični juriš bataljona neprijatelj nije mogao izdržati i pored toga što je pokušao da ga zaustavi jakom mitraljeskom vatrom. Bombaške grupe i ostali borci brzim naletom i ručnim bombama onemogućili su dejstvo mitraljeza.
Sa bombašima u jurišu nalazio se i komandant brigade Božo Bilić Marjan. U nezadrživom jurišu svih bataljona, ujutro 25. novembra, likvidirano je neprijateljsko uporište na Ćusini. U toj teškoj borbi su se istakle bombaške grupe koje su hrabro i vešto podilazile bunkerima i iz neposredne blizine ubacivale bombe u otvore i tako jedan po jedan likvidirali.
Za to vreme jedinice 1. divizije (1. proleterska i 3. krajiška) naišle su kod Carevog Polja i Prudi na jak otpor koji nisu uspele savladati. Na savetovanju štabova, odlučeno je da se tokom dana teškim oruđima gađaju otporne tačke branilaca, a da po padu mraka 1. dalmatinska nastavi napredovanje prema centru grada, a delom snaga pređe na levu obalu Plive i izbije u pozadinu neprijateljskih položaja na Carevom Polju.
5. crnogorska brigada zauzela je jaka uporišta Torlakovac i Vijenac i južni deo grada, a 10. brigada je izbila na komunikaciju Travnik — Jajce.
Oko 19 časova 2. bataljon 1. dalmatinske brigade i bataljon “Pelagić” uspeli su da se prebace na levu obalu Plive, što je dovelo do pada položaja na Carevom Polju i Prudima. Poslednji otpor u gradu savladan je 25. novembra kasno uveče.
Prvi bataljon “Ante Jonić” 1. dalmatinske brigade 25. novembra uveče, smestio se u južnom delu grada (u zgrade oko fabrike). Štab bataljona smestio se u susjednu zgradu, odmah do zgrade gdje su se smjestile i jedinice bataljona. Nemci su iz Donjeg Vakufa 2. novembra uputili prema Jajcu motorizovanu borbenu grupu “Anaker”.
Tokom celog dana Nemci su vodili sporadične borbe sa zaštitnim delovima 5. proleterske i 3. krajiškog odreda, da bi nakon pada mraka dobro izvedenim energičnim napadom odbacili partizane s puta i u oklopnoj motorizovanoj koloni nastavili prodor prema Jajcu. Štab 5. proleterske nije uspeo ni da obavesti jedinice u Jajcu o ovome, tako da je ova kolona pred svanuće 26. novembra izbila u južni deo grada postigavši puno iznenađenje.
Kolona je dospela do zgrade u kojoj je bio smešten štab 1. bataljona 1. dalmatinske. Rukovodioci i kuriri zabarikadirali su se u zgradi, i došlo je do žestoke borbe iz neposredne blizine. Zahvaljujući prisebnosti i požrtvovanju ove grupe, ostale jedinice dobile su neophodno vreme da organizuju protivnapad. Uskoro se nemačka kolona našla u vrlo neprijatnom položaju, tučena vatrom sa tri strane. Nemci su bili prinuđeni da se pod borbom probijaju i izvlače nazad prema Donjem Vakufu.
U drugom napadu na Jajce nemačke snage i jedinice NDH imale su 93 poginula i 103 zarobljena vojnika. Prema izveštaju 3. NOU divizije, njeni gubici u borbi za oslobođenje Jajca iznosili su: 18 mrtvih i 36 ranjenih. Gubici 3. brigade 1. proleterske NOU divizije: 3 mrtva i 23 ranjena. Zaplenjena je znatna količina ratne tehnike i oruđa, između ostalog i baterija haubica.
Vrhovni štab je naredbom od 1. decembra 1942. pohvalio 1. dalmatinsku brigadu za pokazano “veliko junaštvo, požrtvovanost i primjerno ispunjavanje postavljenih im zadataka”.
