Oslobađanje komunista iz sremskomitrovačke kaznione
Odmah po okupaciji zemlje započele su pripreme za bekstvo komunista – robijaša iz kaznione u Sremskoj Mitrovici. Organizovano je iznutra od strane Kaznionskog komiteta KPJ na čelu sa Stankom Paunovićem i spolja od strane partijske i skojevske organizacije. Zapravo, čitavu organizaciju bekstva spolja obavio je Okružni komitet SKOJ-a za Srem održavajući vezu sa robijašima preko Božice Stojšić iz Sremske Mitrovice, kaznionskog stražara Janka Peinovića i obućara Milana Negovanovića. SKOJ je na sebe preuzeo organizaciju jer je KPJ usled provale i poteškoća izgubila interes za tu akciju.
Dok su trajale pripreme spolja, komunisti-robijaši su noćima dubili kanal ispod zida kaznione. Kada im je ostalo još četrdeset metara iznenada su prebačeni u veliku zgradu. Istog dana stigla im je poruka da je napolju sve spremno za njihov izlazak i da jave način kako će izaći.
Plan se morao menjati pa je razmatrano nekoliko mogućnosti. Plan da se izađe napadom na stražare je odbačen pa je prihvaćen drugi predlog: da se kopa novi kanal dug 14 metara. Kopalo se jedan sat danju i devet sat noću. Deset dana je izgubljeno jer su kopači naišli na zid nakon čega su nastavili sa probijanjem i konačno se približili zidu.
U noći 21/22. avgusta 1941. grupa od devet partizana koju su činili: Boško Palkovljević – Pinki, Marko Peričin – Kamenjar, Rosa Vilić – Nada, Stanka Munćan Veselinov i drugi, naoružana sa dve neispravne puške, šest pištolja i devet bombi prihvatila je tridesetdvoje komunista koji su se izvukli kroz prokopani kanal.
Za to vreme, simpatizeri su pokidali veze između grada i kaznione a simpatizeri zaposleni u pošti punih sedam sati su zadržavali ustaške poternice. Ustaškim vlastima nije pošlo za rukom da pronađu oslobođene komuniste zahvaljujući činjenici da su im poternice toliko zadržavane kao i da su se oni sklonili na samoj ivici Fruške Gore dok su ih ustaše tražili duboko u unutrašnjosti.
Odmah po pristizanju vesti o uspešnoj akciji, Okružni komitet KPJ naložio je naoružavanje oslobođenih komunista. Komunisti i skojevci Iriga su već 24. avgusta uputili trideset pušaka, dva sanduka municiije, odeće, sanitetskog materijala i opreme za njih. U trenutku kada je naišla žandarmerijska patrola, konj posustao od tereta je stao na polovini puta. Ne sluteći šta se nalazi u kolima i da je to namenjeno ljudima koje oni traže, žandarmi su pogurali kola i tako pomogli da tovar stigne do skloništa u Fruškoj Gori.
Oslobađanje komunista iz mitrovačke kaznione bio je najznačajniji događaj za dalji razvoj narodnooslobodilačkog pokreta u Sremu. Ustaše su ocenile da bi bilo bolje da im je pobeglo 32.000 robijaša nego što su otišla 32 komunista. Smatrali su to ubačenim dinamitom u bezbednost tzv. Nezavisne Države Hrvatske“.
