Savo Ilić – Narodni heroj iz Kotora ( Crna Gora )

Savo Ilić rođen je 29. novembra 1914. godine u Ledenicama, kod Kotora, u Boki kotorskoj. Poticao je iz siromašne seljačke porodice. Osnovnu i građansku školu završio je u obližnjem Risnu. Kao najbolji đak Građanske škole, dobio je stipedniju i nastavio školovanje u Srednjoj poljoprivrednoj školi u Križevcima. Godine 1932. upoznao se s Nikolom Đurkovićem, iz Risna, koji se tada tek vratio sa studija iz Pariza, i pod njegovim uticajem je pristupio revolucionarnom omladinskom pokretu. Kao aktivan omladinac, u Križevcima je aktivno politički radio sa školskom i seoskom omladinom. Zbog svoje aktivnosti i drugarstva, ubrzo je stekao poverenje omladine u Križevcima, ali i kod pojedinih nastavnika u školi. Njegova aktivnost i popularnost nisu se dopadali nacionalno opredeljenim učenicima i nastavnicima, pa su ga optužili Upravi škole i policiji, posle čega je bio uhapšen, isteran iz škole zbog komunističke aktivnosti i sproveden u rodni kraj.

Savo Ilić
Savo Ilić

Pošto je imao želju da nastavi školovanje, tražio je da mu se odobri upis u Srednju poljoprivrednu školu u Valjevu, ali mu Ministarstvo poljoprivrede to nije odobrilo, već ga je upisalo u Srednju poljoprivrednu školu u Negotinu. Ovu školu je završio 1936. godine, u teškim uslovima jer je izgubio stipendiju. Nakon završenog školovanja, vratio se u rodni kraj i zaposlio se kao službenik-vaspitač u internatu Građanske škole u Risnu. Pri nalaženju zapošljenja pomogao mu je Nikola Đurković, koji je bio na izborima 1936. godine izabran za predsednika opštine u Risnu. Ovde je nastavio sa aktivnim političkim i revolucionarnim radom — organizovao je izlete i druge đačke manifestacije, mnogo je doprinosio vaspitavanju i povezivanju seoske i školske omladine. Bio je aktivan i u organizovanju raznih protestnih mitinga i demonstracija protiv diktature.

Zajedno s komunistima iz Risna i Grahova, na čelu s Nikolom Đurkovićem i Savom Kovačevićem, organizovao je i više sastanaka u Bijeloj Gori, na Orjenu i u Kruševicama i dr. Zbog velike političke aktivnost u toku 1937. godine je bio primljen u članstvo Komunističke partije Jugoslavije (KPJ). Nakon prijema u KPJ, u školi u kojoj je radio kao vaspitač, među učenicima je osnovao organizaciju Saveza komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ), koja je bila pod njegovim neposrednim rukovodstvom. Njegova politička aktivnost bila je uočena od strane policije, pa je krajem 1940. godine bio uhapšen. Januara 1941. godine, zajedno sa Nikolom Đurkovićem i drugim bokeljskim komunistima bio je sproveden u koncentracioni logor u Smederevskoj Palanci, gde je boravio do vojnog puča 27. marta 1941. godine.

Poale okupacije Jugoslavije, 1941. godine, bio je aktivan na pripremama za oružani ustanak. Radio je na prikupljanju i skrivanju oružja, municije i druge ratne opreme, kao i na obučavanju udarnih grupa u rukovođenju oružjem. U danima pred Trinaestojulski ustank bio je rukovodilac partijskog magacina oružja u Ledenicama. U toku priprema za ustanak bio je izabran za člana Mesnog komiteta KPJ u Herceg Novom. Radio je na organizovanju bojkota, sabotaža i diverzija u prvim danima ustanka. Kada je formiran Orjenski partizanski bataljon, bio je izabran za zamenika političkog komesara.

Učestvovao je u skoro svim akcijama Orjenskog bataljona protiv Italijana, onemogućavajući im da prodru u unutrašnjost Crne Gore i Hercegovine. Posebno se istakao u napadima kod Crkvica, Ubala, Svetog Jeremije, Grahova i drugih mesta, gde je Orjenski bataljon vodio borbe protiv Italijana i crnogorskih četnika. Kada je u bataljonu osnovan bataljonski biro KPJ, postavljen je za njegovog sekretara, istovremeno obavljajući dužnost zamenika političkog komesara bataljona, jer je već bio član Okružnog komiteta KPJ za Nikšić. U toku februara 1942. godine bila je izvršena reorganizacija partizanskih jedinica, pa je celi odsek fronta podeljen na dva sektora — krivošijsko-mokrinjski i krivošijsko-ubajski. Za političkog komesara krivošijsko-ubajskog fronta bio je izabran Savo Ilić.

Usled teške vojno-političke situacije, juna 1942. godine, nakon odlaska glavnine partizanskih snaga iz Crne Gore, bio je rasformiran Orjenski bataljon. Nakon toga, Savo Ilić je s Nikolom Đurkovićevm i ostalim borcima, u najtežim uslovima ilegalnog rada, borio protiv okupatora. U potrazi za njima, neprijatelj je stalno pretraživao teren, pa je uspeo da pohvata većinu boraca bataljona. Ipak, grupa u kojoj se nalazio Savo Ilić uspela je da se održi, neprekidno dejstvujući po padinama Orjena, pa čak i da se ubaci u Risan, gde je u ilegalnim uslovima radila na organizovanju raznih akcija. Prema nekim podacima, ta grupa je organizovala i uništenje municijskog skladišta u Verigama, a to je bila jedna od najvećih diverzija u Boki kotorskoj jula 1942. godine. Uprkos raznovrsnom teroru neprijatelja nad stanovništvom Boke, usled prisustva ove partizanske grupe i mobilizacije novih boraca, počela je naglo da se popravlja situacija.

Kada se Mesni komitet KPJ za Herceg Novi spremao za preduzimanje novih vojno-političkih akcija, neprijatelju je pošlo za rukom da, u selu Podi, opkoli članove Mesnog komiteta. U borbi s neprijateljskim snagama, 21. januara 1943. godine hrabro su poginula četvorica članovi Mesnog komiteta, među kojima su bili Savo Ilić, Nikola Đurković, Danilo Dašo Pavičić i Šćepo Šarenac. Tela poginulih su potom bila odnesena i izložena u Herceg Novom (na današnjem Trgu Nikole Đurkovića), gde su četničke snage igrale tzv. „Krvavo kolo” oko njih, što je tajno fotografisao simpatizer KPJ Luka Cirigović.

Ukazom predsednika Federtivne Narodne Republike Jugoslavije Josipa Broza Tita, 10. jula 1953. godine, proglašen je za narodnog heroja.

Od 1982. godine njegovo ime nosi osnovna škola „Narodni heroj Savo Ilić” u Dobroti, kod Kotora.