Topličko-jablanička operacija

juni-august 1944.godina

 

Topličko-jablanička operacija , poznata i kao B, predstavlja početnu fazu Bitke za Srbiju 1944. godine. Dok je Druga oklopna armija vodila operacije u cilju sprečavanja prelaska snaga NOVJ u Srbiju iz Bosne i Crne Gore, komandant Srbije, odnosno Vojnoupravni komandant Jugoistoka, general Felber, imao je zadatak da otkloni pretnju od novoformiranih snaga NOVJ unutar Srbije.

Osnovni vojni cilj bitke za Srbiju bile su komunikacije od vitalnog značaja za trupe i pozicije na jugoistoku, a upravo na najosetljivijem mestu, u prostoru između dve jedine komunikacije, južnomoravske i ibarske, formirala se, uz savezničku pomoć, najbrojnija grupacija NOVJ u Srbiji.

Nemci na granici Kosova (tada Albanije) i Srbije, jula 1944.
Nemci na granici Kosova (tada Albanije) i Srbije, jula 1944.

Protiv ove grupacije general Felber isplanirao je i pokrenuo niz operacija radi njenog razbijanja. Ovaj niz sastojao se od tri sukcesivne operacije, Operaciju “Trumpf” (nem. Trumpf – Adut), “Halali” (nem. Hallali) i “Keraus” (nem. Kehraus – Poslednji ples). Ovaj niz povezanih operacija, zajedno sa protivaktivnostima jedinica NOVJ, u posleratnoj jugoslovenskoj istoriografiji dobio je zajednički naziv “Topličko-jablanička operacija“. Uporedo sa ofanzivom u južnoj Srbiji, Nemci su vodili operaciju Draufgänger protiv snaga NOVJ na severu Crne Gore koje su pokušavale proboj u Srbiju.

Budući da general Felber nije raspolagao frontovskim jedinicama, već samo policijskim i teritorijalnim, angažovao je šarolike osovinske snage. Pored uobičajenih kvisliških snaga (bugarskih okupacionih trupa, SDS, SDK, RZK), tokom ovih operacija najznačajniji saveznik bile su mu jedinice JVuO. S obzirom da je Mihailović smatrao svojim vitalnim interesom likvidaciju NOVJ u Srbiji, angažovanje JVuO bilo je reprezentativno: zapaženu ulogu imala je Četvrta grupa jurišnih korpusa JVuO, kao glavna mobilna formacija u Srbiji, kao i Rasinsko-toplička grupa korpusa i Drugi kosovski korpus JVuO.

Zahvaljujući brojčanoj i tehničkoj nadmoći, trupe generala Felbera su uspele da potisnu jedinice NOVJ sa slobodne teritorije. Sve tri divizije NOVJ našle su se na uskom prostoru, sa neprijateljima ispred, a bugarskom i albanskom granicom pozadi. Elastičnom odbranom i manevrisanjem između neprijateljskih kolona, ove jedinice su ipak izbegle veće gubitke.

Istovremeno sa bitkom protiv NOVJ, general Mihailović je naređivao da se Srbija “očisti” od komunista i njihovih simpatizera među stanovništvom.

Sadejstvo JVuO i Nemaca

„Srbija: […] Prikupljanje četnika i Bugara za [operaciju] ‘Trumpf’, koja po planu počinje 10. jula. Prema sigurnom izvoru, neprijatelj je uočio koncentraciju i nastoji se izvući prema jugu.“
— Nemački izvještaj od 7. jula 1944

 

Iako Mihailović nije delio istu viziju sa Nemcima, on se koncentrisao na suzbijanje partizanskog ustaničkog pokreta, tako da su mu Nemci bili u drugom planu. Nemci su se sa svoje strane našli u ozbiljnoj krizi. Cela njihova odbrana Jugoistoka zavisila je od jedine dve saobraćajne arterije – moravske i ibarske. Ovo su uočili Saveznici, i, budući veoma zainteresovani za oblast Jugoistoka, uspostavili široku saradnju sa NOVJ u Srbiji, sa prvenstvenim ciljem presecanja ovih arterija.

Grupa nemačkih vojnika i četnika D. Mihailovića u vreme proboja u Srbiju 2.proleterske i 5.krajiške divizije NOVJ u proleće 1944.
Grupa nemačkih vojnika i četnika D. Mihailovića u vreme proboja u Srbiju 2.proleterske i 5.krajiške divizije NOVJ u proleće 1944.

Na taj način su se Mihailović i Nemci našli pred zajedničkim neprijateljem. Nesuglasice, incidenti, a ponekad i ozbiljnije policijske akcije, trenutno bi izgubile na značaju u slučaju upada snaga NOVJ u Srbiju. Otuda su, uprkos izvesnog nezadovoljstva ugovorima koji su postojali između komandanta Jugoistoka i Mihailovićevih snaga tokom jeseni – zime 1943/44, kad je došlo do prodora 2. i 5. divizije NOVJ u Srbiju 15. marta – 29. maja 1944, odmah uspostavljena koordinacija. Nemci su pri Mihailovićeve operativne štabove delegirali majora Vajela (nem. Wayel) kao oficira za vezu.

Tokom ovih operacija on se nalazio pri štabu 4. grupe jurišnih korpusa JVuO, i rukovodio grupom desetak oficira za vezu pri komandama korpusa.

Nemci u svojim dokumentima snage JVuO nazivaju “borbena grupa “Vajel” i jasno govore o međusobnom sadejstvu:

„Srbija: Osetno se zaoštrava položaj na jugoistoku Srbije. Ovo se označava kroz: 

a) Izgradnja i stroga organizacija komunističkih jedinica uz pomoć Engleza,

b) Pokušaj komunista da zapreče dolinu Ibra i Južne Morave, kao i, verovatno, dolinu Timoka, i da se povežu sa komunistina bilo u Šumadiji, bilo u severoistočnoj Srbiji. Sve ove akcije preduzete sa ciljem da se stvore povoljni preduslovi za sjedinjenje na Ibru sa 2. korpusom iz Crne Gore. Opšte pomeranje komunista iz jugoistočne Srbije na sever i zapad, jake borbe komunista na teritoriji Brusa, jači pritisak sa Jastrepca prema Kruševcu, napredovanje jedne komunističke grupe od Sokobanje na teritoriju severozapadno od Knjaževca jasno potvrđuju ove namere.

Pod njemačkim uticajem, u toku su protumjere od strane D. M. Pri tome su prebačene iz sjeveroistočne Srbije jake četničke snage i angažovane na teritoriji Knjaževca, a sa jugozapada Srbije na Ibar, odnosno na teritoriju sjeverno od Brusa. U sadejstvu sa našim trupama, uspjelo je komuniste da se zaustavi, odnosno da ih se potisne, na teritoriji Brusa i severozapadno od Knjaževca.

()

 

O otvorenoj saradnji četnika, ljotićevaca i Nemaca govori i izveštaj komandanta Jugoistoka od 14. jula 1944. godine:

„Operacija “Trumpf”: neprijatelj se sa glavninom provukao preko Toplice, a delovi su se povukli prema istoku preko Morave. Na severozapadnom obronku Jastrepca još borbeni dodir sa slabijim neprijateljem. Namera: Uz ostavljanje četničkih jedinica u cilju dopunskog čišćenja rejona južno od Kruševca, pregrupacija sopstvenih snaga za napad na neprijatelja južno od Toplice. Četničke jedinice “Vajl” (nem. Wayl) sa zapada, bug. 27. div. sa severa, Borbena grupa “Dizener” (nem. Diesener) sa i 23. banditska divizija najvećim delom još u rejonu Krivi Vir — Valakonje, ponovno izviđajući s delovima prema jugu i severu.Na žel. pruzi Bor — Metovnica, komandosi RZK u dodiru s neprijateljem, malom grupom bandita, 7 neprijatelja mrtvih, 1 zarobljen. U planinama ji. Niš, četnici i srpska policijska odeljenja za obezbeđenje u borbi sa tamošnjim crvenim neprijateljskim snagama (22. crvena banditska divizija).

Drum Leskovac — Lebane ponovo miniran. SDS, odeljenja za obezbeđenje i četnici u borbi s komunistima jugoist. od Lazarevca, navodno 23 neprijatelja ubijena.

(Izveštaj komandanta Jugoistoka od 14. jula 1944. Vrhovnoj komandi Vermahta)

 

Nakon ove operacije, Vojnoupravni komandant Jugoistoka general Felber će se lično sastati sa Neškom Nedićem, načelnikom štaba 4. grupe jurišnih korpusa JVuO 14. jula u Kruševcu.

„14. 7. 44. u 9.00 časova pre podne vodio sam razgovor u Krajs-komandanturi Kruševac sa merodavnim četničkim komandantom Neškom Nedićem iz štaba Draže Mihailovića. Razgovor je vođen na molbu pomenutog Nedića. Neško Nedić je sada načelnik štaba četničke grupe koja se sa nama bori u akciji “Trumpf” i čija se jačina može proceniti na oko 10.000 ljudi.

 

U uvodnom izlaganju, Nedić je napomenuo da su četnici u Englesku izgubili svako poverenje, pošto su ih Englezi izdali i sada Titovim bandama liferuju naoružanje i municiju, usled čega četnici moraju da krvare i da umiru. Pošto su oni sami u borbi protiv komunizma i suviše slabi, uvideli su da moraju tražiti oslonac u nemačkom Vermahtu kome će se bezuslovno potčiniti sa puno poverenja. Oni su spremni da se bore protiv komunizma svuda tamo gde bih ih ja postavio. Na drugoj strani, Nedić je molio ponovnu pomoć u vidu isporuke municije i naoružanja, a naročito teškog naoružanja. Četnici su spremni da daju svaku garanciju da će se isporučeno naoružanje i municija upotrebiti samo protiv komunizma. (…)

Moj lični utisak je da se ovog puta radi o potpuno ozbiljnoj ponudi četnika, koju treba prihvatiti. Po mom mišljenju, ovde se pruža zadnja šansa i ako se ne iskoristi mogao bi to biti propust sa teškim posledicama. Ako četnike ponovo odbijemo, teramo ih, bar delimično, u logor crvenih. Nemački oficir za vezu, major Vajl, nosilac Krsta viteškog reda, koji se od pre dužeg vremena nalazi kod četnika, izrazio mi je isto shvatanje o ozbiljnosti ponude.

Felber, general pešadije 

()

 

Nakon ovih razgovora usledila je poznata avgustovska inicijativa opunomoćenog izaslanika Nojbahera i štaba Jugoistoka za formiranje srpskog korpusa od 50.000 ljudi koji bi se pod komandom Mihailovića borio na strani Nemaca. Hitler je obustavio ovu inicijativu, ali je dozvolio lokalnu saradnju. Početkom septembra, u duhu ove ideje, Nemci su stavili SDS i SGS pod Mihailovićevu komandu, formiravši od njih Srpski udarni korpus.

OSOVINA:

  • Nemci

– 5. policiski puk – 1. policiski puk (delovi) – 14. okl. bataljon – delovi 12. okl. puka

  • JVuO

– 4. grupa jurišnih korpusa JVuO – Rasinsko-Toplička grupa korpusa – 2. kosovski korpus

  • Bugari

– 27. pešadijska divizija – 22. pešadijska divizija (manji delovi)

  • Srpski Dobrovoljački Korpus (Ljotićevci)

– 5 nepotpunih pukova

SAVEZNICI:

– 21. srpska divizija NOVJ – 24. srpska divizija NOVJ – 25. srpska divizija NOVJ – sadejstvo 22. srpske divizije NOVJ – izvesna podrška i vazdušno snabdevanje od strane savezničke avijacije.

 

Topličko-jablanička operacija je zamišljena kao: koncentrični napad u cilju sabijanja, opkoljavanja i uništenja snaga NOVJ

Usled širine i oblika slobodne teritorije NOVJ, neke pogodne polazne položaje trebalo je tek izboriti. Zbog toga je prethodno izvršen pripremni udar izna prostor između Kopaonika i Aleksandrovca.

Ovaj napad izvršile su 5. jula jedinice 4. grupe jurišnih korpusa JVuO sa položaja između planina Željin i Kopaonik, koje su napale centar položaja 21. divizije NOVJ. Na desnom krilu 4. grupe jurišnih korpusa Rasinsko-Toplička grupa korpusa ojačana nemačkim oklopnim i motorizovanim sastavima 5. SS policijskog puka nastupila je iz Aleksandrovca prema Brusu, a na levom krilu 2. kosovski korpus. 21. divizije NOVJ se, da bi izbegla obuhvat, i u zaštitnim borbama, prebacila se do 8. jula na desnu obalu reke Toplice.

Operativna grupa divizija NOVJ u Srbiji, avgusta 1944. Partizanske snage prelaze u Toplicu, posle prelaska Ibra.
Operativna grupa divizija NOVJ u Srbiji, avgusta 1944. Partizanske snage prelaze u Toplicu, posle prelaska Ibra.

Operacija “Trumpf”

U prvoj etapi operacije, nazvanoj “Trumpf” zamišljeno je da se napadom iz doline reke Toplice, sa Kopaonika i iz doline Zapadne i Morave, parališe aktivnost 21, 22, 24. i 25. divizije NOVJ i drugih samostalnih partizanskih jedinica i te snage nabace na planinska područja između Toplice i Jablanice, čime bi se jedinicama NOVJ manevarski prostor suzio na planinsku oblast između Toplice i Jablanice. Glavni problem za napadača predstavljala je neugodna pozicija 16. srpske brigade 25. divizije i Jastrebačkog NOP odredam koji su se nalazili na Jastrepcu, odnosno u pozadini glavne polukružne polazne linije. Otuda je 10. jula otpočeo koncentrični napad na Jastrebac.

Ove snage su se bez većih gubitaka noću 10/11. jula uspešno probile kroz borbeni poredak bugarske 27. divizije preko Toplice, i spojile s ostalim jedinicama 25. divizije

Noću 10/11. jula 1944. na improvizovano uzletište na Radan planini doleteo je general Koča Popović, dotadašnji komandant Prvog proleterskog korpusa NOVJ. On je 12. jula preuzeo komandu nad Glavnim štabom NOVJ Srbije.

Radi daljeg ometanja neprijateljskih planova i razbijanja koncentracije, GŠ Srbije je 13. jula uputio 21. diviziju preko Kuršumlijske Banje ponovo ka Lepencu i Brusu, odnosno na severnu stranu Toplice i u pozadinu napadnih snaga. Ona je razbila četničku Kosaničku brigadu i delove 5. jurišnog korpusa i 16. jula ovladala značajnim kotama u pozadini, što je izazvalo ponovno vraćanje i nateralo 4. grupu jurišnih korpusa i 2. kosovski korpus na naporne i komplikovane manevre, dok je njihove dotadašnje položaje od Tulara do Kuršumlije preuzela je bugarska 27. divizija.

Dve drugarice, borci NOVJ, kod Leposavića nakon prelaska Ibra, avgusta 1944.
Dve drugarice, borci NOVJ, kod Leposavića nakon prelaska Ibra, avgusta 1944.
„Dana 17. 7. crvene snage otpočele su napad južno od Kuršumlije (južni deo Srbije) na četničke jedinice pod komandom majora Weyela. Četnici su bili prinuđeni da se povuku u pravcu severozapada. Cilj komunista je verovatno lokalno pomeranje jedne divizije.

()

Tokom 18. i 19. jula 21. divizija NOVJ ponovo je vraćena u oblast Kuršumlije, čime su kombinovane osovinske snage konačno ovladale pozicijama za odlučujući napad.

Operacija ” Halali “

Opšti napad na 21, 24. i 25. diviziju NOVJ (operacija Halali), oko 40 000 kombinovanih trupa pod komandom generala Felbera, otpočeo je 19. jula s polukružne osnovice Lebane – Kosančić – Prokuplje – Tulare – Kuršumlija. Zahvaljujući velikoj nadmoćnosti u ljudstvu i tehnici, mapadač je savladao odbranu divizija NOVJ i izbio sa bugarskom 27. divizijom na planinu Vidojevicu i Rgačku planinu, nemačkom pukovskom borbenom grup Dizner i SDK pred liniju Statovac (Gornji i Donji) – Slavni -Bučumet (Gornji i Donji) i sa četničkim korpusima ka planini Sokolovici, zatvorivši obruč oko njih. Da bi izbegao pritisak neprijatelja, GŠ Srbije naredio je 21. diviziji da prodre 21. jula ka gornjem toku r. Toplice i Kopaoniku; 24. diviziji, ojačanoj bugarskom partizanskom brigadom Georgi Dimitrov i Jastrebačkim NOPO, da s osloncem na Arbanašku planinu, planinu Radan i Petrovac dejstvuje prema Pustoj reci i gornjoj Jablanici, a 25. diviziji da se prebaci u rejon oko Medveđe.

„Mi smo rešili, budući u defanzivi, da dekoncentrišemo naše snage. Sa 25. smo pošli za Oruglicu, a 21. i 24. trebalo je da se u povoljnom trenutku izvuku i privremeno dejstvuju na širem prostoru. U tome nisu uspele i ubrzo su se, sa neprijateljem za petama, i one našle oko Oruglice. Sve tri divizije našle su se na uskom prostoru, sa neprijateljem ispred i bugarskom, a naročito arnautskom granicom pozadi.

()

U takvoj situaciji, GŠ NOVJ Srbije odlučio se na zajednički manevar sve tri divizije preko teritorije Kosova, radi zaobilaznog izbijanja u oblast Kopaonika, gde se očekivao dolazak Operativne grupe divizija pod komandom Peka Dapčevića. Ovaj manevar međutim nije uspeo usled nedovoljne čvrstine i borbene sposobnosti jedinica. One su se, prešavši na teritoriju Kosova i naišavši na izvestan otpor balista kojima je sadejstvovala nemačka artiljerija iz Gnjilana, ne pokazavši značajnu upornost u napadu, bez naređenja povukle nazad, i tako se našle koncentrisane na malom prostoru i izložene napadu nadmoćnih snaga.

 „Najlakše je bilo otići preko Morave, iako je i to bilo vezano sa velikim naporima i verovatnim teškoćama pri prelazu pruge (sa glomaznim bolnicama i neučvršćenim jedinicama: najbolja, 21. divizija, bila je već jako premorena). Ali otići preko Morave značilo je udaljiti se od Kopaonika, u kom pravcu se očekivao Pekov dolazak, značilo je otići sa glavninom u periferiju i pustiti naše ranije baze, narod koji je bio uz nas, na milost i nemilost okupatoru i četnicima. Zbog toga smo doneli odluku da se privremeno sklonimo na Kosovo. Krenuli smo, prešli nasilno granicu, ali smo još istog dana, uveče, morali da se vratimo, povučemo pred Arnautima. Objektivne okolnosti postojale su za izvršenje ovog plana, ali jedinice su se pokazale nesposobne da dejstvuju povezano, zbog teške situacije, marševa i borbi, ljudstvo je bilo mnogo popustilo — pokazalo se da nije još sposobno da izdrži veće napore.

()

 

Tako su se jedinice NOVJ vratile tačno pod udar neprijatelja, u susret trećoj fazi nemačkog plana.

Operacija “Kehraus”

General Koča Popović, komandant Glavnog štaba NOVJ Srbije:

“Spolja posmatrano, elementi koji se sukobljavaju nesrazmerni su: na jednoj strani broj, organizacija, naoružanje, garnizoni, prevozna sredstva, obezbeđena ishrana — na drugoj glad, umor, bose noge i pobeda, stvarna, neuništiva snaga”.

Operacija »Kehraus« (»Poslednji ples«) je počela 19. a završena 26. jula, s naknadnim “čišćenjem” do 6. avgusta. Cilj ove operacije je bio da se razbiju jedinice NOVJ (21, 24. i 25. divizija) na širem području Prolomske planine i Lebana, odnosno dejstva u međurečju Toplice i Južne Morave i Jablanice.

Partizani u Jablanici avgusta 1944.
Partizani u Jablanici avgusta 1944.

Felberove snage uglavnom su već bile zaposele liniju Jablanice i okolne istaknute položaje. Sa tih pozicija one su 26. jula krenule u napad na tri divizije NOVJ sabijene na malom prostoru.

GŠ NOVJ Srbije reagovao je umesno, i ponovo izvršio disperziju jedinica. 26. jula naredio je 21. i 24. diviziji da izvrše protivudar i vrate se u područje Jablanice, Puste reke i planinu Radana, a 25. diviziji da se prebaci na planinu Kukavicu i, zatim, preko Južne Morave, u rejon Krive Feje. U protivudaru, 24. divizija vodila je borbe protiv Nemaca, SDK, SDS i četnika kod sela Melova, Popovaca, na Buvačkom visu i kod sela Drvodelje, Radevaca i Buvaca, a 21. divizija oko Lebana. Posle prelaska Jablanice, obe divizije izbile su 3. avgusta na planinu Radan, a narednog dana razbile četnički Toplički korpus, i pored Grabovnice izbile na reku Toplicu. Tamo su došle u dodir s Operativnom grupom divizija NOVJ (2, 5. i 17.), koja je, u međuvremenu, razbila operaciju Draufgenger, forsirala Ibar i izbila na planinu Kopaonik. Time se ideja nemačke ofanzive definitivno rasplinula i odnos snaga bitno promenio.

„Operacija »Keraus«: neprijatelj se probio na 15 km jugo-jugoistočno od Kuršumlije pod borbom u povlačenju preko Radan-planine u pravcu Mehune. Gubici neprijatelja u operaciji »Keraus« od 27. 7, uključujući i 3. 8.: 173 mrtva, 42 zarobljena; plen: 4 mitraljeza, 12 mašinskih pištolja, 53 puške i nekoliko konja. Namera: premeštanje štaba I i II bataljona 5. policijskog puka u Kuršumliju. Upotreba glavnih snaga četničkih grupa iz prostora Brusa protiv neprijatelja koji je prodro preko Ibra.

()

Rezultat operacije i neposredne posledice

“Srbija: [operacija] ‘Kehraus’-glavnina protivničkih snaga se čini potučena, te se povukla preko srpsko-albanske demarkacione linije. Borbeni dodir još samo sa neprijateljskim zaštitnicama. Time je operacija završena, dodatno čišćenje od strane borbenih grupa je u toku. Iako nije pošlo za rukom da se neprijateljska glavnina uništi, ipak je neprijatelj spriječen da prodre u dolinu Ibra, posebno zahvaljujući masovnoj upotrebi četnika“.
— Njemački izvještaj komande Jugoistoka Vrhovnoj komandi oružanih snaga od 26. jula 1944.

Dugotrajni uporni pritisak uspeo je da izmori jedinice NOVJ i da za kraće vreme smanji njihovu borbenu vrednost. Ipak, osnovni cilj uništenja baza NOVJ i obezbeđenja komunikacija nije postignut.

Ranjenici V krajiške divizije u Toplici, avgust 1944, neposredno pred evakuaciju u savezničke bolnice u Italiji.
Ranjenici V krajiške divizije u Toplici, avgust 1944, neposredno pred evakuaciju u savezničke bolnice u Italiji.

Naprotiv, nakon probijanja Operativne grupe “Dapčević” preko Ibra 3. avgusta i teškog poraza koji je tokom narednih desetak dana nanela glavnini snaga JVuO, inicijativa je potpuno prešla na stranu NOVJ. Jedinice su se masovno popunjavale novim dobrovoljcima, a slobodna teritorija je ubrzo ponovo osvojena. 7. avgusta NOVJ je zauzela Brus a 9/10. avgusta Aleksandrovac. Od 8. do 14. avgusta vođene su borbe za Kuršumliju, a 9. septembra napadnut je nemačko-četnički garnizon u Kruševcu.

Oko 10 000 četnika bore se zajedno sa nemačkim trupama u južnoj Srbiji i to pod komandom nemačkog majora Wayela.
— Ratni dnevnik Vrhovne komande Vermahta od 22 avgusta 1943.

Verovatno najvažniji rezultat bio je izbijanje NOVJ na moravsku komunikaciju, tako da, posle operacije “Ratvik” nemačka Armijska grupa E sa juga nikad nije uspela da se probije dalje od Vranja.

Posleratna suđenja

Na posleratnom suđenju generalu Dragutinu Keseroviću je bilo reči o četničkom učešću u ovoj operaciji.

Pretsedavajući: Vi ste napomenuli da niste imali dovoljno municije? Da li ste izvršili popunu municije?
Optuženi Keserović: Draža mi je kazao da ćemo municiju dobiti od Račića, Kalabića i Rakovića. Oni su dobili milion metaka.
Pretsedavajući: Od koga?
Optuženi Keserović: Od Nemaca. Raćić mi je kazao: ‘Keseroviću, cilj opravdava sredstvo!’
Pretsedavajući: Da li su tom prilikom na strani četnika učestvovali i nemački tenkovi?
Optuženi Keserović: Ja sam prvi put video jedan bugarski puk kod Sokolovice i pri dolasku na Tupalski Vis. Tu sam video pet tenkova i jedan dopunski bataljon.

I na suđenju generalu Draži Mihailoviću je bilo reči o četničkom učešću u ovoj operaciji.

Tužilac: Molim vas da li se sećate operacije u Toplici i Jablanici u proleće 1944 godine protiv jedinica Narodnooslobodilačke vojske koje su izvršili Račić i Keserović?
Svedok Radoslav Đurić: Sećam se… Keserović je izvršio sam napad sa oko 6 hiljada ljudi i nekim topovima koje je uzeo iz kosovskog odreda Žika Markovića. Posle oštre borbe, koliko sam saznao, partizana je bilo oko 800, Keserović je potpuno potučen, zarobljeni su mu topovi, i on se povukao na levu obalu Toplice.
Tužilac: Kako objašnjavate da je sa 6.000 ljudi bio potučen od 80O partizana? Kakav je bio moral jedinica, uopšte četnika u borbi protiv partizana?
Svedok: Nikakav, jer narod nije hteo tu borbu, što sam naročito predočio u jednom referatu optuženom Mihailoviću…

Mihailović je proglašen krivim jer se na strani okupatora borio protiv Narodnooslobodilčke vojske Jugoslavije.