Prvi partizan Evrope: Manolis Glezos (1922-2020)
Manolis Glezos grčki junak, političar, novinski urednik, novinar, pisac šest knjiga, izumitelj sistema za smanjenje poplava i erozije (i zbog toga počasni doktor nekoliko univerziteta), grčki poslanik i evropski poslanik, čovek koji je tri puta bio osuđen na smrt i proveo mnoge godine u zatvoru, dobio medalju Žolio-Kiri i Lenjinovu nagradu…
Imao je devetnaest godina kada je sa Apostolom Sadasom, zvanim Laki, u noći između 30. i 31. maja 1941. skinuo nemačku zastavu sa svastikom sa Akropolja. Teško mi je reći da je umro: u devedeset osmoj godini, završivši život bez posrtanja i savršeno ispunjen, nikada ne izdavši nijedno svoje humanističko uverenje, besprekorno uspravan i nikada uobražen, Manolis je zaustavio srce koje se konačno umorilo i otišao u svetlost. Kada bih preterivala, rekla bih da je odnesen na Olimp i da je dobio novu, besmrtnu suprugu, recimo Rozu Luksemburg. Ona bi umela da ceni njegovu kombinaciju junaštva, posvećenost neposrednoj demokratiji i tehničku spretnost u korist svih.
Manolis je rođen na ostrvu Naksos 9. septembra 1922, i sa roditeljima se preselio u Atinu 1935. Radio je, već kao klinac organizovao akcije protiv Metaksine diktature i upisao se na univerzitet neposredno pred rat.
Zbog maloletstva ga nisu primili u vojsku u koju se dobrovoljno prijavio kad je Italija napala Grčku 1940. Nemci su 6. aprila 1941. ušli u Grčku. Na dan 27. aprila razvili su nacističku zastavu na Akropolju. Kad su skinuli grčku zastavu, dežurni evzon Konstantin Kukidis ju je uzeo, zavio se u nju i skočio sa najviše tačke platoa u provaliju nad Aglaurinom pećinom. To je inače mesto sa kojeg su samoubice skakale… Tri dana docnije, Manolis i Laki su se noću uspeli na akropoljski plato.
Dan pre toga otišli su u biblioteku Genadion i proučavali arheološku građu o Akropolju, posebno pećine, izvore i skrivene staze. Izabrali su tzv. Mikenski izvor iz 13. veka pre naše ere, koji je povezan sa pećinom u kojoj je bilo svetilište Herse (sestre Aglaure). Prolaz koji su odabrali jedina je podzemna veza između platoa i podnožja Akropolja. Izlaz je blizu Erehtejona. Puzeći su došli do jarbola sa zastavom. Manolis je pokušao da se uz glatki stub popne, ali nije uspeo, Laki jeste. Uspešno su presekli konopac, zastava je pala, razrezali su je i pocepali, i vratili se istim putem. Mlad mesec pomogao je akciji.
Nemci nisu uspeli da nađu smelu dvojicu, koju su u odsustvu osudili na smrt. Manolisa su uhapsili godinu dana docnije, mučili ga (od čega je dobio tuberkulozu) i neko vreme držali u zatvoru. Tek što je izašao, godinu dana kasnije, uhapsili su ga Italijani. U međuvremenu je uređivao komunistički časopis Rizospastis, i sem sa partizanskim pokretom, sarađivao i sa Crvenim krstom.
Posle rata su mu sudili 1948, i dobio je smrtnu kaznu, promenjenu u doživotnu 1950. U zatvoru je izabran za narodnog poslanika jedine legalne leve partije. U zatvoru je štrajkovao glađu sve dok nisu oslobodili sedam njegovih drugova. Suđen je i 1958, kao sovjetski špijun – opet smrtna kazna, pa opet doživotna i puštanje 1960. Bio je urednik još jednog komunističkog lista, Avgi. Kada su pukovnici izveli puč, ponovo je uhapšen, pustili su ga u opštoj amnestiji 1971. Ukupno je u zatvoru preživeo jedanaest godina i u izgnanstvu skoro pet. Bio je poslanik PASOK-a i naravno, poslanik SYRIZA-e, kao i evropski poslanik. Policija mu je na demonstracijama 2012. jedanput razbila glavu, a drugi put iste godine ga skoro ugušila suzavcem.
Manolis Glezos, izvrstan govornik i zapravo umeren političar, bio je izuzetno popularan zbog svoje skromnosti, svog zauzimanja za lokalnu politiku i odlučivanje, svojih ideja o opštoj koristi i svog sasvim mitskog junaštva.
Nikakve autoritarnosti nije bilo u njegovom ponašanju, nikakve zastarelosti, nikakvog isticanja zasluga. Šarl de Gol ga je nazvao „prvim partizanom Evrope“. Prvi partizan je otišao sada kada nam je bio najpotrebniji.
