Peta nemačka ofanziva protiv partizana i NOV se odigrala u maju i junu 1943 godine na prostoru Bosne i Crne Gore kada su Nemci opkolili Tita i glavni štab
Bitka na Sutjesci juna 1943. godine je bila odlučujuća bitka pete neprijateljske ofanzive kojom su jugoslovenski partizani izvršili proboj iz osovinskog obruča, rasturivši njemačke snage u blizini rijeke Sutjeske u jugoistočnoj Bosni.
Jedinice NOVJ vodile su ogorčene borbe od 27. maja do 15. juna da bi probile neprijateljski obruč. Do 31. maja je sedam brigada prikupljeno na prostoru između Pive i Sutjeske. Prvi pokušaji, 5. i 7. juna, da se front neprijatelja probije u donjem toku Sutjeske, nisu uspeli. Proboj preko nabujale Sutjeske, u njenom srednjem toku, kod Tjentišta, izvršila je 1. proleterska divizija
Komandant Danilo Lekić govori borcima uoči proboja na Sutjesci
Nemci su na Sutjesci imali oko hiljadu mrtvih, partizani sedam i po hiljada – i pobedili. Druga četa Trećeg bataljona Četvrte crnogorske proleterske brigade poslala je svoju poslednju poruku Vrhovnom štabu: „Dogod budete čuli na Ljubinom Grobu pucanje naših pušaka, Nijemci neće proći. A kad toga ne bude, znajte da na njemu nema više živih proletera.“
„Dole je mlada šuma, a ispred nas livada. Ali niska, gusta magla, kao mleko gusta magla, gotovo se ništa ne vidi… Iz te šume, nazirem, proviruju, izlaze partizani. Izlazi Prva proleterska“, kaže književnik Antonije Lule Isaković u knjizi Bes/konačni Tito (i Krležine ‘masne laži’) Bore Krivokapića. „Odjednom, magla je stala, naglo se digla, čistina. A na suprotnoj strani livade, negde na oko osamdeset-sto metara od nas, žut redut, rov. To je Balinovac. Tu su Nemci. Ušančeni.“
Tog jutra, 10. juna 1943, Prva proleterska brigada na brzinu se razvila na rubu šume; cijele noći pješačili su kroz urvine i planinsko bespuće. Po naređenju Koče Popovića, komandanta Prve proleterske divizije u čijem je sastavu, brigada mora probiti njemačke linije na Balinovcu. Od izvršenja naredbe zavise i njihovi i životi svih boraca opkoljene glavnine Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije.
Isaković: „Dobro pamtim, Danilo Lekić je odmah komandovao: ‘Prva proleterska – juriš!’ I verovatno, ja mislim da je to jedini put kad je cela Prva proleterska jurišala. Preko te čistine. Svi smo bili u istom streljačkom stroju. Prvi put, svi… I sve komande četa, i svi štabovi bataljona, i štab brigade i Španac (komandant Danilo Lekić) i Plavi (politički komesar Mijalko Todorović) su bili u jurišu, i svi kuriri, i svi kuvari, i svi bolničari… Sve je izašlo tu, koliko nas je bilo.“
Koliko ih je bilo? Na početku bitke na Sutjesci, 15. maja 1943 – stoji u kapitalnoj knjizi Borci Sutjeske Viktora Kučana – Prva proleterska je imala 1934 borca – 1747 muškaraca i 187 žena. Na kraju, 15. juna1943, falilo ih je više od četvrtine. Izginuli su u 
borbama i jurišima uključujući i ovaj, presudni, na Balinovcu. Na drugoj strani, dva bataljona 369. legionarske divizije – gro ljudstva iz kvislinške Nezavisne Države Hrvatske, njemački podoficiri i oficiri.
Opet Isaković: „Samo ideš… Fanatično napred. U magnovenju sam video ranjenog druga kako puca u sebe. Neće da ostane kao ranjenik. Izletili smo, iz te šume, i samo trčali, nezadrživo trčali… I naš stalni povik, više krik, svih nas: ‘Juriš proleteri! Juriš!…’ Samo juriš… Znamo da nemamo kud osim – napred. Mora da smo izgledali strašni, iz te šume, zarasli i neobrijani, izgladneli, iscepani i izmučeni… Samo trčiš, i taj žuti rov sve bolje vidiš; Nemce koji tu leže, njihove šarce… Nemci pucaju, ali mi nadiremo; jedan Nemac, vidim, podiže se da pobegne. Sećam se te slike: nemački oficir iz pištolja puca u njega, puca u svoje vojnike. Ne da im da beže. Uzalud, razbili smo Nemce, da ne znam ni kako. (…) Činilo se da ćemo zubima da ih pokoljemo.
To je taj Balinovac.“
