BUNKER NA »KRIVOM NOSU«

Dok je jedan deo naših jedinica u četvrtoj ofanzivi krčio put za 4.000 ranjenika kroz Prozor, Livno, Konjic i Jablanicu — druge su morale uporno da zadržavaju nalet Hitlerovih divizija od Like, Korduna i Banije.

Kraj je januara i početak februara 1943. godine. Zima kakva se retko pamti. Nemci su nameravali da motorizovanim jedinicama izbiju od Sanice i Ključa, preko Bravska, u Bosanski Petrovac i Glamoč i tako ugroze povlačenje naših ranjenika.

Nisu prošla ni 24 sata od kako je 4. krajiška brigada dobila zadatak da na padinama Paunovca preseče put Nemcima. Ona je već izvela usiljeni marš iz šireg rejona Sitnice, preko Ribnika kroz sneg do pojasa i uz pomoć omladine i naroda prekopala na više mesta drum, zakrčila ga stoletnim bukvama i zauzela položaje na Paunovcu.

Iznad samog druma izdizao se mali greben koga su naši borci nazvali »Krivi nos«. Na tom najisturenijem objektu u pravcu Sanice, odakle se moglo odlično osmatrat i dejstvovati prema Ključu, s. Ramićima i G.’Sanici, bilo je mesta samo za jednu desetinu. Taj zadatak je pripao desetini Miloša Radlovića koja je bila ojačana još jednim mitraljezom.

Led i vejavica nisu omeli borce da od krupnog kamenja podignu neku vrstu bunkera. Oružje su pri tome morali da drže uz telo ispod kaputa — šinjela da se ne zamrzne, a kad je zastajala oružje koje je dejstvovalo, odmrzavano je toplom mokraćom boraca.

Noć je prošla u užurbanim pripremama. U zoru je naše položaje zasula prava kiša nemačkih granata.

Da bi se zaštitili, borci su uskakali u još vrele rupe eksplođiranih granata, računajući da artiljerija nikad ne bije dva puta u isto mesto.

Posle izvesnog vremena granate su zamenili mitraljeski rafali. Nemci su pošli na juriš … »Bunker« mitraljesca Ljube Zeca punio se zdrobljenim kamenjem. Sa izgrebanih lica borcima su tekli tanki mlazevi krvi i ledili se na nezapamćenoj hladnoći. Prvi nemački juriš podržan tenkovima koji nisu mogli dejstvovati van ceste, bio je odbijen. Pred Miloševom desetinom, gde je dejstvovao i desni sused bočnom vatrom, moglo se izbrojati u snegu mnogo švapskih leševa.

U jednom od sledećih juriša grupa Nemaca izbila je na 20 metara pred naš »bunker«. Za »kragujevkom « vodnog delegata Dane Lukača poletele su i druge bombe. Greben »Krivi nos« ličio je na pakao. Švabe su, košene mitraljeskom vatrom i parčadima bombi, padale na zemlju kao snopovi, i na kraju su se morale povući panično i bezglavno.

Posle ovog juriša Miloševa desetina bila je prepolovljena. Ali, prošla su više od dva časa ove teške i neravnopravne borbe, a »Krivi nos« je još uvek bio u našim rukama. Nemci su se malo povukli, pripremajući se za novi juriš. Kratki predah je iskorišćen da se Miloševa desetina zameni drugom jedinicom.

Čitav dan trajale su borbe. Skoro svaka dva sata smenjivale su se desetine na »Krivom nosu«. Popodne u »bunkeru« je bilo toliko izmešane krvi, vode i snega da se borcima nisu videla kolena iz ove poluzaleđene mase, dok su klečeći odbijali mnoge napade.

Tek na kraju drugog dana, neprijatelj je uspeo da potisne branioce »Krivog nosa«. Pošto je zauzeo »bunker « čije su oveće kamenice pretvorene u šljunak, odmah ga je počeo pojačavati, donoseći kamenice sa strane, i do vrha ga je napunio municijom. Međutim, kao i uvek, naša se odbrana dopunjavala protivnapadima i jurišima. I tako smo u jednom povoljnom trenutku sleteli niz padine. Posle pola sata borbe prsa u prsa povratili smo »bunker« na »Krivom nosu «, pun municije, i između ostalog zaplenili dva »šarca « najnovijeg tipa čije smo ubitačne rafale do tada osećali samo na svojoj koži.

Ni uz brojnu najmoderniju tehniku Nemci nisu mogli na pravcu Ključ — Bosanski Petrovac, preko Paunovca, za dugo da napreduju ni stope. Tek kada je neprijatelj drugim pravcima ušao u Bosanski Petrovac, 4. krajiška, pod zaštitom noći, povukla se bez borbe. Posle jake artiljerijske vatre, Nemci su u zoru izvršili juriš na prazne položaje krajišnika.

Miljkan Pucar

Sječanja

Četvrta krajiška brigada