Prva banjalučka operacija

31. decembra 1943. godine

 

31. decembra 1943. glavnina Petog korpusa NOVJ, ojačana sa tri brigade, izvela je napad na osovinsko uporište Banjaluku i posade na komunikaciji prema Prijedoru i Gradiški. Snage NOVJ uspele su da likvidiraju sva manja uporišta i da prodru u sam grad Banjaluku, gde su vođene ulične borbe do 2. januara 1944. U centru grada zauzet je zatvor “Crna kuća” i oslobođeno je 207 zatvorenika-talaca, osumnjičenih da su komunisti, koji su čekali streljanje. Pošto napad na Bosansku Gradišku nije uspeo, Nemci su na taj mostobran doveli oklopne i motorizovane jedinice, koje su 2. januara 1944. u toku dana uspele da se probiju u Banjaluku, probiju blokadu i ojačaju garnizon, nakon čega je napad snaga NOVJ obustavljen.

Prva banjalučka operacija imala je za cilj da, u kontekstu zimskih operacija, privuče nemačke snage iz istočne Bosne, omete izvodjenje operacije Šnešturm (nem. Schneesturm), i olakša položaj Trećeg korpusa NOVJ. U napadu je zarobljen veliki broj osovinskih vojnika, prvenstveno domobrana, i zaplenjena velika količina oružja i opreme. Stoga se u literaturi ova operacija, i pored poraza, ne smatra neuspešnom.

Partizani u okolici Banja luke 1943. godine
Partizani u okolici Banja luke 1943. godine

Nakon nje, usledio je nastavak nemačkih zimskih operacija, sa operacijama Napfkuhen (nem. Napfkuchen) i Valdrauš (nem. Waldrausch) u okolini Banjaluke.

Tokom jeseni 1943. Peti korpus NOVJ preuzeo je inicijativu, zauzeo Sanski Most, okružio Prijedor i pojačao pritisak na Banjaluku. Pad Prijedora i Banjaluke sprečilo je pristizanje nemačke 264. divizije u to područje.

Početkom decembra 1943. Druga oklopna armija pokrenula je niz operacija sa ciljem osvajanja ključnih pozicija i razbijanja snaga NOVJ. Operacije u oblasti između Vrbasa i Une (Panter i Ristov) okončane su nepovoljno po nemačke snage. Ovo je omogućilo Petom korpusu NOVJ da ponovo preuzme inicijativu i organizuje operaciju većeg obima na Banjaluku, u kojoj je bio štab 15. nemačkog korpusa, i čitav niz okolnih uporišta.

„Tajnost operacije nije potpuno uspjela. Dvije sedmice prije napada javljali su četnici, agenti na terenu i prebjezi o predstojećem napadu na Banja Luku.“
— Izvještaj obavještajnog odjeljenja 15. brdskog korpusa o partizanskom napadu na Banja Luku (6. januar 1944.)

Prva banjalučka operacija bila je od velikog značaja u kontekstu zimskih operacija. S obzirom da su u drugim oblastima, naročito u istočnoj Bosni (Operacija Šnešturm), Nemci držali inicijativu u svojim rukama, dovodeći jedinice Trećeg korpusa NOVJ u težak položaj, napad na Banjaluku imao je značaj stvaranja novog kriznog žarišta, sa ciljem razbijanja koncentracije nemačkih snaga.

Prema zapovesti štaba Petog korpusa, napadne snage NOVJ grupisane su u pet grupa:

Prvu grupu, pod komandom štaba Četvrte krajiške divizije, sačinjavale su Treća lička, Šesta, Trinaesta krajiška brigada, Sanski odred i 1. artiljerijski divizion. Ona je imala zadatak da napadne sistem odbrane Banjaluke sa pravca Sanskog Mosta.

Drugu grupu, pod komandom štaba Jedanaeste krajiške divizije, sačinjavale su Peta i Dvanaesta krajiška i Četrnaesta srednjobosanska brigada. Zadatak ove grupe bio je da napadne i likvidira sva uporišta u Banjaluci i bližoj okolini sa desne strane Vrbasa.

Treću grupu, pod komandom štaba Treće krajiške brigade, sačinjavali su Treća krajiška, Udarni odred i Drugi artiljerijski divizion korpusa. Treća krajiška sa udarnim odredom imala je zadatak da prodre u grad sa juga, a Udarni odred trebalo je da zauzme Han Kola i razbije četnike.

Četvrtu grupu, pod komandom štaba Jedanaeste krajiške brigade, sačinjavali su Jedanaesta krajiška brigada, 1. bataljon Osme krajiške brigade i Gradiško-pijevčanski NOP odred. Ova grupa imala je izuzetno važan zadatak da likvidira uporište u Bosanskoj Gradiški, a da delom snaga demonstrativno napadne posade u Topoli i Aleksandrovcu.

Prva banjalučka operacija
Prva banjalučka operacija

„Borbena vrijednost četnika pri komunističkom napadu na Banja Luku se pokazala kao mala. Uz samo jedan izuzetak, pokazali su dobre rezultate u izviđanju.“

— Izvještaj obavještajnog odjeljenja 15. brdskog korpusa za period od 1. decembra do 10. januara 1944.

 

Osovinske snage pretrpele su velike gubitke, kako u ljudstvu, tako i u naoružanju i opremi.

„Nemački gubici u borbama oko Banjaluke iznosili su 67 mrtvih, a gubici neprijatelja procenjeni su na 350-400 samo mu mrtvima, dok se može pretpostaviti oko trostruko veći broj ranjenih.

Gubici 4. hrvatske lovačke brigade (zdruga) bili su znatni. Brigada tek što je u oktobru 1943. opremljena potpuno novom nemačkom opremom i u ovom pogledu bila je bolja nego nemačka divizija. Međutim četa za opskrbu, koja je bila smeštena u jednoj kasarni u južnom delu grada, sa svom svojom opremom pala je u ruke partizana. Oni iza sebe nisu ostavili ni zavrtnja. Po svemu, četa za opskrbu pala je odmah pri prvom napadu bez borbe. Dalje, školska četa, elitna formacija brigade, bila je u potpunosti uništena. Takođe, velike gubitke u ljudstvu i materijalu imala je i hrvatska sanitetska četa, koja je stajala na rubu grada, i bila izložena teškoj borbi sa partizanima, i na kraju morala da prepusti svoju opremu. U ovom napadu jedna domobranska artiljerijska baterija pokazala se veoma hrabrom. Međutim, u drugom napadu na Banjaluku (strana 203) upravo je ova baterija okrenula svoje topove, i time olakšala prodor neprijatelja u grad (narednik Brakman).

Samo na groblju u Banjaluci sahranjeno je 150 poginulih.

()

Štab 15. brdskog korpusa 6. januara 1944. sastavio je za nadređeni štab Druge oklopne armije izveštaj o toku borbe. U njemu navodi gubitke partizana od “372 izbrojana mrtva neprijatelja, osim toga 600 mrtvih neprijatelja, na osnovu procene, 190 zarobljenih i 1.160 civilnih žrtava”. Sopstveni gubici nisu navedeni, ali je data primedba da je “poslije završetka napada 700 domobrana »nestalo«, među kojima 11 oficira. U međuvremenu, njih oko 340 vratilo se nazad, od kojih 129 u civilnoj odjeći, 90 sa oružjem”.

Prema nemačkom dokumentu od 4. januara, nemačka komanda utvrdila je sopstvene gubitke od 541 poginulog Nemca, uz 327 ranjeno i 37 nestalih; 156 poginulih ustaša i domobrana, uz 230 ranjenih i 945 zarobljenih. To daje ukupno 697 poginulih, 557 ranjenih i 1.275 zarobljenih. Za četnike se navodi da podaci nisu mogli biti utvrđeni.

Gubici u jedinicama NOVJ, prema sopstvenim izveštajima, iznosili su 192 poginula borca i starešine i 503 ranjenih.