Ivan Rukavina Sidjo – Narodni heroj iz Petrinje

( Hrvatska )

 

Narodni heroj Ivan Rukavina Sidjo (Moščenica, kod Petrinje, 17. januar 1901 — Roženica, kod Pokupskog, 27. decembar 1943), učesnik Narodnooslobodilačke borbe i narodni heroj Jugoslavije.

Ivan Rukavina
Ivan Rukavina

Rođen je 17. januara 1901. godine u Moščenici kod Petrinje, u siromašnoj seljačkoj porodici. Posle završene osnovne škole, zaposlio se kao čuvar stoke u tvornici „Gavrilović“ u Petrinji. Ubrzo je otišao u Sisak, na kovački zanat. Kada je završio zanat, zaposlio se na železnici u Sisku, a kasnije je radio na železničkoj ložionici u Subotici.

Još kao šegrt, Ivan Rukavina Sidjo je pripadao naprednoj omladini, a u Subotici je bio sindikalni funkcioner. Njegov rad ubrzo je zapazila policija, pa je proteran iz Subotice. Rukavina je tada otišao u Vinkovce, gde je nastavio rad u radničkom pokretu. Zbog te aktivnosti ponovo je, 1937. godine, proteran iz Vinkovaca u Sisak. U Sisku se zaposlio u Ložionici, i odmah je povezao s partijskom ćelijom Ložionice. Tu je, 1937. godine, postao član Komunističke partije Jugoslavije. Do okupacije, Rukavina je učestvovao u štrajkovima, demonstracijama i drugim akcijama.Kada je, 22. juna 1941. godine, Vlado Janić Capo otišao s prvom grupom komunista iz Siska u partizane,Ivan Rukavina Sidjo je preuzeo dužnost sekretara Gradskog komiteta KPH za Sisak. Nakon toga je Rukavina organzovao, a često i sam izvodio akcije. Tako je, jula 1941. godine, podmetnuo minu pod lokomotivu, koji je ulazio u sisačku stanicu. Posle te akcije, uhapšen je i podvrgnut mučenju, ali pošto ništa nije priznao, pušten je na slobodu. Pored borbenih akcija, Rukavina je formirao i Narodnooslobodilački odbor Siska, organizaciju Antifašističkog fronta žena i posebno pomogao u radu omladinske organizacije.

U Sisku je ostao do 1943. godine kada je bio prinuđen, zbog opasnosti od hapšenja, da ode na slobodnu teritoriju Banije, gde je nastavio rad. Kada je saznao da je u provali u partijsku organizaciju Siska uhapšena Nada Dimić i da je u pokušaju bega iz zatvora bila teško ranjena i uhapšena, odlučio je da dugogodišnju aktivisticu, koju je dobro poznavao iz ilegalnog rada, oslobodi. Preobučen u ustašku uniformu, ušao je u sisačku bolnicu. Stražara koji je čuvao Nadu Dimić razoružao je, a njoj viknuo da se spremi i ide s njim. No, plan nije uspeo. U bolnici je nastala uzbuna. Ivan Rukavina Sidjo je potrčao prema izlazu i Nemcima koje je sretao putem, vikao „Gore je partizan“, a sam je uspeo da pobegne na slobodnu teritoriju.

Poginuo je u selu Roženici, 27. decembra 1943. godine, kada je pošao da razoruža nemačkog vojnika koji se krio u jednoj osamljenoj kućici. Kada je prišao vratima, Nemac ga je ubio puškomitraljezom. Ivan Rukavina Sidjo je poginuo kao potpukovnik NOVJ. Osim Ivana Rukavine, u Narodnooslobodilačkoj borbi su učestvovali i njegova supruga i sin partizanski kurir, koji su takođe poginuli u ratu.

Odlukom Prezidijuma Narodne skupštine Federativne Narodne Republike Jugoslavije, 20. decembra 1951. godine, proglašen je za narodnog heroja.