Jože Kovačič -Narodni heroj iz Grosuplja ( Slovenija )
Narodni heroj Jože Kovačič (Stična, kod Grosuplja, 24. novembar 1916 — Vnajnarji, kod Ljubljane, 24. maj 1942), učesnik Narodnooslobodilačke borbe i narodni heroj Jugoslavije.
Rođen je 24. novembra 1916. godine u Stični kod Grosuplja. Roditelji su mu bili zemljoradnici. Završio je sedam razreda osnovne škole u Stični kao vrlo dobar učenik, ali pošto nije imao sredstava za školovanje otišao je u Kamnik i radio kao šegrt u gvožđarskoj radnji. Mnogo se bavio sportom, bio je fudbaler i planinar, a svoje obrazovanje je dopunjavao radom u kulturno-prosvetnim društvima.
U vreme šegrtovanja teško se razboleo od tuberkuloze i vratio kući. Kada se izlečio, nije mogao da nađe posao pa je dva meseca obilazio Sloveniju tražeći službu. Izvesno vreme bio je zastupnik fabrike plugova u Lescama. Iako bolestan, bio je član „Sokola“ i bavio se fiskulturom. U zaostaloj sredini, pod jakim uticajem katoličke crkve, članstvo u „Sokolu“ bilo je tada sinonim naprednosti. Klerikalci su ga jednom čak i fizički napali.
Neposredno pred rat, bio je pozvan u vojsku, u vazduhoplovstvo, ali je posle kratkog vremena poslan kući kao stalno nesposoban. U to vreme bio je član „Društva kmečkih fantov in deklet“, koje je bilo legalna forma rada komunista. Jože Kovačič postao je i radnički poverenik za rejon Višnja gora.
Posle Aprislkog rata, Jože je zajedno s braćom i drugovima samoinicijativno skupljao i skrivao oružje i municiju. Uskoro je bio primljen u Komunističku partiju Jugoslavije, te je odmah postao i Član Okružnog komiteta KP Slovenije za Grosuplje. Radio je na stvaranju Osvobodilne fronte na tom području i na organizaciji partizanskih četa. Brat Slavko mu je, zbog cepanja italijanskih novčanica na javnom mestu, bio osuđen na više godina zatvora.
Krajem oktobra 1941. godine, potkazali su ga saradnici neprijatelja i vojnici su ga opkolili u dućanu u Stični. Pod kaputom je imao više paketa letaka ilegalne štampe. Odgurnuo je vojnike, i dok je bežao razbacivao je po ulicama letke i novine, iako su gonioci pucali za njim. Iako bolestan, stupio je u Stisku partizansku četu, na brdu Kremenjk.
Kad je, decembra 1941. godine, ova četa trebalo da uđe u sastav Drugog štajerskog bataljona, neki su se borci tome usprotivili, jer su hteli da ostanu u blizini svojih sela. Jože je tada dao snažnu podršku komesaru bataljona, Dušanu Kvederu Tomažu, uveravao je kolebljive i na kraju se odred uključio u bataljon. Posle toga učestvovao je u borbama kod Litije, prilikom prvog pokušaja proboja u Štajersku.
U zimskom logoru bataljona, na brdu Pugled kod Ljubljane, radio je na političkom i vojnom uzdizanju boraca i postao vodnik, a zatim komandir čete. Kao komandir čete istakao se u više napada na italijanske motorizovane kolone, naročito u borbi kod Medveđeka, gde su Italijani pretrpeli osetne gubitke u ljudstvu i materijalu. Tada su Italijani za odmazdu zapalili Kovačičevu kuću. Istakao se i u borbama kod Muljave. Kada je, 19. maja 1942. godine, Druga grupa odreda krenula preko italijansko-nemačke demarkacione linije da pokuša da se, pored Litije, ponovo prebaci preko Save i dalje za Štajersku, Jože je bio imenovan za komandanta bataljona, ali tu dužnost nikad nije primio.
Kod sela Tuji grm, grupa odreda imala je, 21. maja, žestok sukob s jakim nemačkim snagama. Iako ranjen, Jože Kovačič je i dalje komandovao četom. Kad je poginuo puškomitraljezac, prihvatio je njegov puškomitraljez i nastavio da puca. Tada je drugi put ranjen. Kad se grupa povukla, s namerom da se probije preko demarkacione linije natrag, na italijansko okupaciono područje, drugovi su ga skrili u šipražje kod sela Vnajnarje. Dalje nisu mogli da ga nose, jer su ih Nemci gonili. Obećali su da će doći po njega, ali kako je narednih dana demarkaciona linija bila blokirana, nisu mogli da ispune obećanje.
Jožeta je, 24. maja, našao dečak koji je lovio divljač. Jože Kovačič nije mogao ni da se pokrene, pa je zamolio dečaka da preda njegov sat roditeljima, da mu skine cipelu s desne noge, da zaveže na nožni palac i na oroz puške vrpcu i da se udalji. Kad je dečak otrčao, Jože Kovačič se ubio.
Odlukom predsednika Federativne Narodne Republike Jugoslavije Josipa Broza Tita, 27. novembra 1953. godine, Jože Kovačič proglašen je za narodnog heroja.
