Vera Gucunja – Narodni heroj iz Belog Manastira

( Hrvatska )

 

Narodni heroj Vera Gucunja (ilegalna imena su joj bila Ljubica i Sonja), rođena je 31. januara 1917. godine u selu Popovcu (Baranja), u porodici Jovana Gucunje, učitelja rodom iz Sombora (Gucunje su stara srpska porodica poreklom iz obližnjeg sela Stanišića, koja se ranije prezivala Nedeljkov, a čija se jedna grana, polovinom 19. veka, preselila u Sombor).

Vera Gucunja
Vera Gucunja

Vera Gucunja  je gimnaziju završila u Somboru 1935. godine, zatim je studirala pravo u Subotici, a kasnije i medicinu u Beogradu. U Beogradu je, preko tzv. Vojvođanske mreže, prišla naprednom studentskom pokretu, zbog čega je 1938. g. uhapšena. Borila se za poboljšanje životnih uslova studenata i autonomiju Beogradskog univerziteta. Bila je jedan od organizatora omladinsko-kulturnog privrednog pokreta Vojvodine, koji je u periodu 1936/37. g. bio veoma aktivan na okupljanju i širenju naprednih ideja među radničkom i školskom omladinom svih nacionalnosti.

Zbog proširenja aktivnosti na okolna sela, naročito Stapar i Sivac, u Somboru je 1937. g. formirala oblasni odbor, ali je rad ove napredne organizacije ugušen i od tada počinje proganjanje Vere Gucunje i njene porodice, zbog čega ona nastavlja ilegalnu aktivnost u drugim mestima Vojvodine.

Godine 1937. Vera Gucunja, sa Ivom Lolom Ribarom, učestvuje na međunarodnom omladinskom skupu u Parizu. Od 1938. g. bila je članica SKOJ-a. Udajom za doktora Boška Vrebalova (1912-1943) postala je još aktivnija.

Početkom okupacije 1941. g. uhapsili su je njemački fašisti. Bila je u zatvoru beogradske Specijalne policije, a zatim u zatvorskoj bolnici u Vidinskoj ulici, odakle je, uz pomoć beogradske partijske i skojevske organizacije, uspjela da pobjegne.

Avgusta 1941. g. Vera Gucunja se, sa svojim suprugom, prebacila na teritoriju Istočne Srbije, u Požarevački partizanski odred, gde su organizovali sanitet i partizansku bolnicu. U septembru 1941. g. postala je član KPJ. Krajem avgusta 1942. g. prebacuje se na teren Mlave u okolinu Petrovca. Ovde radi, kao član Sreskog komiteta i instruktor Okružnog komiteta KPJ za Požarevac, na terenu Kučeva, Velikog Gradišta i Petrovca, a zatim je bila instruktor Okružnog komiteta KPJ za ceo srez mlavski. Početkom juna 1943. g. četnici su na zvjerski način ubili njenog supruga, dr Boška Vrebalova, koji je 1951. g. proglašen za narodnog heroja. Neposredno posle njegove pogibije Vera Gucunja je rodila njihovog sina Stevana, koga su saradnici pokreta otpora uspeli da prebace u Beograd.

Izdajom, četnici su Vera Gucunja uhvatili u ataru sela Melnice, 6. januara 1944. godine. Vodili su je po okolnim selima, želeći da na taj način otkriju ljude sa kojima je sarađivala. Međutim, ona nije nikoga odala. Posle dva dana četnici su je doveli na jedan salaš u okolinu Ranovca, gde je trebalo da bude ispitivana. Svjesna da može da očekuje samo surovo mučenje, ponižavanje i smrt,Vera Gucunja iskoristila je trenutak njihove nebudnosti, dočepala se bombe, aktivirala je i legla na nju.

Tako se u 27. godini, 8. januara 1944, završio plodan i borben život hrabre Somborke Vere Gucunje Vrebalov.

Vera Gucunja je posmrtno odlikovana Partizanskom spomenicom i Ordenom zasluga za narod. Danas njeno ime, već punih šest decenija, nosi somborska predškolska ustanova, kao i jedna ulica u Somboru, a u Parku heroja, ispred zdanja somborske Županije, 4. jula 1958. g. otkrivena je njena bista (rad vajarke Ane Bešlić), koja i danas postoji.