Mila Matejić – Narodni heroj iz Vrsca ( Srbija )
Mila Matejić (1920-1942) bila je prva i jedina žena jedriličarski akrobata u Jugoslaviji, pre Drugog svetskog rata. Kurs za pilota na jedrilici upisala je odmah po završetku male mature, kod čuvenog instruktora Pavla Paje Crnjanskog u grupi “Deveti”. Neustrašivo je letela nebu pod oblake i za to stekla diplomu “visoko C”. Međutim, u narodu je ostala poznata po tome što je bila revolucionarka, predratna skojevka, čiji je mladi život, zbog ilegalnog rada protiv vlasti, okončan na vešalima.
Imala je tek 22 godine, kad je obešena zajedno sa još 24 komunista u Pančevu. Javno vešanje organizovano je 21. juna 1942. ispred tadašnje gvožđare “Stefanović”, u znak odmazde zbog ranjavanja jednog nemačkog kapetana. Istim povodom tog dana je trinaestoro rodoljuba obešeno u Melencima, a dvanaestoro u Perlezu.
– Na opšte iznenađenje, ta lepa devojka nije molila za milost, kao ni ostali stradalnici u Pančevu. Naprotiv. Prkosno je uzvikivala parole “Živela Jugoslavija!” i “Živeo KPJ!”. A kad je došlo vreme za egzekuciju, odgurnula je svog dželata, zabacila dugu plavu kosu i sama stavila omču oko vrata – saznajemo iz dokumentacije sa saslušanja nemačkog lekara, koji je prisustvovao mnogobrojnim egzekucijama.
Mila Matejić je kao ćerka imućnog industrijalca, vlasnika fabrike za proizvodnju salame, Mate Matejića, mogla da uživa u svim čarima lagodnog života. Imala je sve što bi devojka tog vremena poželela – od bunde do klavira. Ali, ne! Pre Drugog svetskog rata, kad je tek zakoračila u dvadesete godine i sa uspehom studirala pravo u Beogradu i Drezdenu, priključila se komunistima, jer je, kako je govorila, želela da svi budu jednaki i da imaju bunde i klavire.
Takav pogled na svet nasledila je, kažu, od majke Miluške, inače predsednice Dobrotvorne ženske zadruge “Srpkinja Vrščanka”. Ali, i otac Mata, koji je kasnije postao prvi posleratni predsednik opštine Vršac (od 1944. do 1949.), imao je velikog uticaja na Milu. Često je deci govorio o Rusiji, gde je tokom Prvog svetskog rata bio u zarobljeništvu. Odande se vratio oduševljen velikim idejama, koje su se upravo u to vreme tamo ostvarivale. Zato i ne čudi što su pre i za vreme okupacije dve najstarije ćerke, a za njima i najmlađa Mila, krenule revolucionarnim putem.
Mila je najpre sa sestrom Kaćom pristupila Naprednom omladinskom pokretu u Vršcu. Bila je vrlo aktivna u kulturno-obrazovnom radu sa seoskim devojkama i mladićima. Gradski čelnici su primetili da su ta druženja imala agitatorski karakter, pa su, čak, prekorevali njenog oca što joj ne brani da se “sa bilo kim smuca po selima i tamo svašta priča”. Kasnije je postala član SKOJ i Mesnog komiteta.
Kad je izbio rat, bila je “veza” s partizanima. Za njih je prikupljala oružje, municiju, novac i sanitarni materijal. Prvo oružje donirao joj je – otac Mata. A u roditeljskoj vili na bregu, gde je kasnije funkcionisala partijska tehnika, zajedno sa sestrama je tajno štampala propagandne letke.
Vlasti su saznale za njen ilegalni rad, jer ju je izdao jedan od drugova. Mila Matejić uhapšena je 6. aprila 1942, kad je “pala” veća grupa revolucionara. U zloglasnom Špilerovom zatvoru u Zrenjaninu provela je dva i po meseca. Tamo, kažu, nije plakala čak ni kada su je tukli, već je ostalim zatvorenicama održavala duh stalno pevajući i smejući se.
– Noge su joj bile izranjavane od batina, a ona mi je kroz osmeh govorila da je često trčala po bregu bosa, po kamenu i šljunku, kako bi se čeličila, da bude spremna na sve – ispovedila se pre četiri decenije Milina majka u jednom intervjuu.
Majka, kao majka, stigla je čak i do samog upravnika zatvora, Špilera, ali nije uspela da spase svoju ćerku, jer Mila ni po cenu svog mladog života nije želela da oda svoje drugove. Zato je i bila izabrana da na javnom vešanju bude primer ostalim neposlušnicima. Njeni saborci su joj se odužili time što su pojedine ustanove u gradu ponele njeno ime.
Posle Drugog svetskog rata, ime Mile Matejić nosio je vršački aero–klub, a rešenjem Gradskog narodnog odbora Opštine Vršac, od avgusta 1959. i dečji vrtić. Godine 1974. došlo je do integracije dve postojeće predškolske ustanove – zabavišta i obdaništa, pa je nastala Radna organizacija Dečji vrtić “Mila Matejić”. Iste godine je izgrađen nov, namenski objekat, a 1976. još tri. Ipak njeno ime je ”izbrisano”.Od 1992. do 2011. godine ova predškolska ustanova se jednostavno zvala “Dečji vrtić”, a danas je to “Čarolija”
