Narodni heroj – Branko Vladušić iz Gračaca ( Hrvatska )
Branko Vladušić rođen je 1. aprila 1917. godine u selu Zrmanja kod Gračaca. Odrastao je među šestoro dece siromašnih seljaka Đurđa i Jovanke. Osnovnu školu završio je u Zrmanji i do odlaska u jugoslovensku vojsku bavio se zemljoradnjom. Posle odsluženja vojnog roka, prijavio se i dobio službu u žandarmeriji.
U Aprilskom ratu 1941. godine izbegao je zarobljavanje i iz Srbije se vratio u rodni kraj. Po povratku je morao da se skriva od ustaša. Krijući se po okolnim šumarcima, radio je na pripremanju oružane borbe, pa je 27. jula 1941. godine stupio u Deseti gerilski odred pod rukovodstvom Milojka Ćuka.
Već sutradan, 28. jula, učestvovao je s odredom u razoružavanju oružničke postaje u Zrmanji. Istog dana, u potrazi za ustašama i oružnicima, zajedno s bratićem Dušanom, približio se do železničkog vijadukta Bender, gde su na prepad zarobili četiri domobrana i sproveli ih u Štab odreda.
Posle oslobođenja Zrmanje, Branko je učestvovao u borbama s ustašama i domobranima kod Gračaca. Posle ulaska Italijana u Gračac, Branko se povukao sa svojim odredom na položaje oko Zrmanje. Početkom oktobra 1941. godine, učestvovao je s grupom Zrmanjaca u borbi protiv domobransko-ustaških snaga, koje su prodirale prema Donjem Lapcu.
Vladušić je s većom grupom Zrmanjaca, 23. novembra 1941. godine, stupio u Drugu četu bataljona „Marko Orešković“. U ovoj jedinici je učestvovao u napadu na Plitvice, 25. decembra 1941. godine, a zatim u Gackoj dolini. Istakao se u žestokim okršajima oko Korenice, krajem 1941. i početkom 1942. godine.
U borbama na Šijanovom Klancu, s grupom boraca uskočio je među Italijane i sam zarobio tri vojnika i jednog oficira i oteo im puškomitraljez i pištolj. Iste osobine Branko je ispoljio i narednih dana u teškim okršajima s italijanskom kolonom koja je nadirala prema Turjanskom—Radovom Klancu, kao i u borbama s ustašama i domobranima u Ramljanima i Čanku, te u opsadi Korenice.
U napadu na Donji Lapac, 28. februara 1942. godine, Branko je postao desetar. S borcima Mićanom Prodanovićem i Nemanjom Marčetićem privukao se u neposrednu blizinu crkvenog dvorišta i zgrade Sreskog načelstva. Tu su se ukopali u sneg i neprestano gađali italijanske bunkere. Kako u početku napada nisu postignuti uspesi, sva trojica su se našli u okruženi brisanim prostorom. Branko je sa svojim drugovima uspeo da izdrži do noći, kada su krenuli u juriš.
U napadu na Srb, 4. marta 1942. godine, Branko je bio na čelu svoje desetine, sa svojim puškomitraljezom. Prvi juriš na mesto nije uspeo. Sutradan, 5. marta, njegov vod se povukao u zaselak Ciganovići, da s te strane drže blokadu italijanskog garnizona. Tada je Branko, sam s puškomitraljezom, zauzeo položaj u zaklonu, stotinak metara daleko od italijanskih bunkera. Na položaju je ostao više od tri sata, sve dok u borbi s neprijateljem nije bio smrtno pogođen.
U maju 1942. godine, prilikom osnivanja bataljona od novih dobrovoljaca u Zrmanji, u prisustvu bataljona „Marko Orešković“ i naroda Zrmanje, jednoglasno je bio prihvaćen predlog da se novi bataljon nazove njegovim imenom.
Ukazom predsednika Federativne Narodne Republike Jugoslavije Josipa Broza Tita 27. novembra 1953. godine, proglašen je za narodnog heroja.
