Prvoborac u NOB-u-Stanka Laković iz Užica (Srbija)
Stanka Laković je rođena u Užicu 1919. godine u porodici sa jedanaestoro dece. Bila je prvoborac u NOB-u, borila se tokom rata širom Jugoslavije. Za komunistički pokret opredelila se veoma rano, osetivši eksplataciju radnika u vremenu između dva svetska rata živeći u brojnoj porodici.
U Užički partizanski odred stupila je 1941. opredelivši se da pomogne u borbi protiv okupatora pomažući ranjenicima. Kada je formirana Prva proleterska brigada 1942, postala je njena bolničarka. Kraće vreme je radila i kao apotekar u Petoj krajiškoj diviziji, a zatim bila zamenik komesara medicinskog bataljona NOB-a.
Posle rata bila je član Biroa okružnog komiteta AFŽ-a, više puta odbornik u opštini i u srezu, član opštinskog i sreskog odbora SUBNOR-a i predsednik Društva za telesno vaspitanje „Partizan“ i bila veoma uticajna u Titovom Užicu, rodnom gradu u kome je ostala iako je mogla da ode na funkciju u Beograd.
Dugo je obavljala dužnost načelnika sekretarijata za narodno zdravlje i socijalno staranje Narodnom odboru sreza. Ostala je upamćena po svom radu, prvenstveno na humanitarnim poslovima na zbrinjavanju dece i porodica poginulih partizana, ratnih vojnih invalida i ostalih socijalno ugroženih Užičana.
Radila je na razvoju zdravstva u kraju i zdravstvenog prosvećivanja (preko Crvenog Krsta, AFŽ, Saveza ženskog društva). Radila je na unapređivanju fizičke kulture u društvima „Partizan“, u boračkim organizacijama, SK, SSRN, Savetu za narodnu odbranu opštine sreza itd.
Prvoborac Stanka Laković je preminula u Užicu 1999. godine. Tokom života dobila je više značajnih priznanja i odlikovanja. Ostavila je traga kao humanista, vredan i radan socijalni radnik.
